O ljubavi, nostalgiiji i novom albumu Nene Čeri

Originalno objavljeno u Superstar izdanju i-D , br. 354, zima 2018.

Nene Čeri ima foto-sešn u bašti, a istovremeno se sprema na put u Sijeru Leone. Stilisti, asistenti, i deca okupljaju se u kuhinji male kuće u mirnom kraju Noting Hila; neki gledaju u laptop, drugi motaju cigarete i dodaju ih Nene sa druge strane vrata. Na stolu leže primerci njenog novog CD-a koji uskoro izlazi po naslovom Broken Politics.

Put za Sijera Leone biće joj prvi od 1984. Bila je u toj zemlji jednom još ranije, 1979. sa braćom i sestrama, pošto su napustili rodnu Švedsku. Ovog puta putuje sa celom familijom – muž i producent Kameron Mekvej, ćerke Naima, Tajson, i Mejbel – na sahranu oca, muzičara po imenu Ahmadu Dža, koji je pre nekoliko dana preminuo.

„Biće sahranjen u rodom selu”, priča Nene u dnevnoj sobi posle snimanja. „Čudan je osećaj, jer ka sam prvi put tamo otišla bilo mi je 15 godina i… neću da kažem da mi je putovanje promenilo život iz korena, ali jeste me usmerilo. Sad kad pogledam slike iz onog vremena kad sam dolazila u London, pomislim samo kakva sam klinka bila – ali sa druge strane, imala sam iza sebe posetu Africi, bila sam formirana kao osoba. Onda sam imala 15 godina a sad mi je 54, nalazim se pred novim životnim raskršćem. Osećaj je… značajan.”

Nene je kao „klinka” stigla u London u prelomno doba gradske kulture. Pank je ostao na onoj strani sedamdesetih, a ona je postala deo velikih promena u modi, muzici, umetnosti, kulturi mladih generalno. Počela je da nastupa za post-pank bend Rip Rig + Panic, skvotovala sa pokojnom Ari Up ( The Slits) u Batersiju, i radila za Better Badges, izdavača uticajnih zina kao što su Kill Your Pet Puppy, Toxic Grafity i naravno i-D. „Upoznala sam Džoli, koja je osnovala Better Badges, dok je prodavala robu na svirkama Slitsa”, priseća se Nene, „Ne znam zašto mi je dala posao, ali kačila sam značke i heftala brojeve časopisa sa dvoje pankera, Sarom i Skraberom. i-D je tada izlazio samo u vidu slika uličara, uz tek poneki mali natpis.”

Nene je Švedsku napustila krajem sedamdesetih, delom zbog toga što se više nije osećala prijatno u zemlji mnogo manje progresivnoj i tolerantnoj nego što je danas (iako i danas postoje sve glasnije fašističke tendencije u društvu – bizarna pobuna, kaže ona). „Švedska je dok sam ja odrastala bila neko sasvim drugačija kultura, nisam se nimalo uklapala.” Iako sa ljubavlju govori o domovini svoje majke (do pre pet godina živela je u Stokholmu), uvek je imala pomalo komplikovan odnos sa Švedskom. „Veoma je zatvoreno društvo, sigurna sam da to ima neke veze sa tamom i hladnoćom. Skandinavija u celini ima mračnih strana… ta šizofrenija svetlosti. Ja u sebi nosim određen karakteristike švedske kulture, naučila sam da ih cenim, iako sam tada smatrala da moj identitet to kulturno ne odražava.”

Tokom detinjstva Nene Čeri, njena majka – švedska umetnica Moki Karlson – i očuh – američki džez muzičar Don Čeri – živeli su u tranzitu između Švedske i Amerike, pa je Nene u kasnom pubertetu počela da zaostaje u školi. „Družila sam se sa lokalnim švedskim propalitetima… iako su bili rasisti, što je prilično zajebano. Nekako sam uspela da budem dovoljno oštra da mi je retko ko išta prigovarao.”

Posle verbalne konfrontacije povodom rasnih razlika, Nene je sa majkom otišla u Njujork. „Zaključila sam da za mene više nema mesta u Švedskoj, da moram da odem.” Pošto su dva dana presedale u Londonu, Nene je let nastavila „ludo ofarbane kose” sa željom da se u ovaj grad vrati. Iste godine je provela četiri meseca u Sijera Leoneu sa biološkim ocem („Došla sam u Kleš majici a otišla u odelu sa kravatom, sa četrdesetak pletenica u kosi!”), da bi se na kraju ipak vratila Londonu.

„Dogovorila sam se sa majkom, rekla joj da jedno vreme ne bih da idem u školu, ona je rekla a nema problema, ali moram da se stvarno potrudim i sama da čitam – Sto godina samoće, Zločin i kazna, sve redom da iščitam, i opušteno. Nikad se nisam ni vraćala u školu.”

Nene je novu školu našla u kulturnoj eksploziji zvanoj Buffalo. Ovaj radikalan raznovrsan kolektiv umetnika, fotografa, dizajnera, muzičara, modela, i studenata diktirao je tempo kreativnog talasa na kom su jahali i-D, The Face, Arena i druga ulična izdanja. U organizaciji Reja Petrija, rodonačelnika novog modnog stila, subverzivno su podrivali temelje maskuliniteta na do tada neviđene način. Godine 1988., dospeli su u mejnstrim zahvaljujući Nene Čeri i njenom izvođenju Buffalo Stance u Top of the Pops programu, u osmom mesecu trudnoće, uz pomoć stiliste Džudija Blejma. Ali Rej Petri je 1989. preminuo pod posledica AIDS-a. „Kada se genijalni Rej razboleo, predvideo je da mu nema spasa ali dalje treba slediti Džudija. I bio je u pravu.”

Nene jedva uspeva da verbalno izrazi ljubav koju oseća za Džudija Blejma, i uticaj koji je on imao na njen život tokom prethodne tri decenije. Osam meseci pošto je preminuo, ona se još nije sasvim pomirila sa činjenicom da ga više nema. „Ne znam da li to prihvatam” kaže ona. „Tek je počelo da mi dopire do svesti… juče sam naišla na njegovu sliku, i srce mi je prepuklo. Džudi, Kameron, i ja smo mislili da ćemo jednog dana zajedno ostariti, možda u Španiji ili tako negde.”

Džudi i Nene upoznali su se u jednom klubu – „Ne znam tačno kada ali sećam se osećanja, kao da smo prepoznali jedno drugo. Posle je Buffalo imao zgradu u Nju Kevendiš Stritu, tamo su živeli Rej i Mark Lebon, a Džudi je valjda spavao kod Marka u plakaru. Sećam se da su, kad sam došla, tu već bili Džudi i Kris Nemet i nešto pričali. Bila sam stidljiva u njegovom društvu, znaš ono kad ti je malo neprijatno a opet razgovor nekako prirodno teče. Pravili su jakne od poštanskih vreća kakve se nekad vide na platformama u metrou. Meni su se svidele pa sam ih zamolila da mi naprave nešto tog tipa.”

Kada se Džudi početkom ove godine razboleo, Nene i njihov krug prijatelja okupili su se oko njega. „Bio je to 14. februar, Dan zaljubljenih. Početak kraja. Ali dugo se borio. I ja, i Karli Šeli, i Kameron i moje ćerke, samo smo dolazili i odlazili. Mark Matok, Dejv Bejbi, Filip Trejsi, Flora, svi smo spavali kod njega. Filip je iz kauča poređao peškire da nam posluže kao ležajevi.” Šest dana kasnije, Džudi je preminuo.

„Ojačalo nas je to vreme koje smo proveli zajedno, sve smo delili i zajedničkim snagama lakše shvatali stvari. Džudi nas je sve vodio, a onda kad ga više nije bilo, osećala sam se izgubljeno. Iako sam bila u dobro poznatom kraju grada, šetala sam okolo besciljno. On je u svaki život unosio detalje… Ali sigurna sam da je na neki način još tu, kao da čujem njegove komentare, pomislim rekao bi ovo ili ono, na osnovu svog tog vremena i rada i intimnih prijateljstava koje smo delili. Sve je to još tu negde, zapreteno u mom DNK kodu.”

Pre Džudijeve smrti, bila je planirana saradnja na novom projektu Nene Čeri, petom studijskom albumu, Broken Politics. Muziku su napisali Nene i njen muž Kameron, producent je bio For Tet, a ova ploča zvučno spaja niti iz njenih prethodnih dela. Nene ipak dodaje da gleda samo unapred. „Pričala sam sa Džudijem o opasnosti koju nostalgija predstavlja, od želje za ponavljanjem koju treba izbeći”, kaže ona. „Ovaj album mogu da povežem sa ostalima, od Homebrew pa sve do Raw Like Sushi. Valjda sam htela da dozvolim sebi da kažem, ej, pa stvarno si mnogo toga ostavila iza sebe. Mislim, dobro, mogla sam i više, nameravam da uradim više, ali treba ispoštovati malo i minuli rad. Prošli album [ Blank Project] bio je neka vrsta toka svesti, prosula sam svašta što sam nosila u sebi. Neka vrsta egzorcizma. Majka mi je umrla, bila sam u vrlo sumornom raspoloženju. A na ovoj novoj ploči sam više zapitana, otvorene svesti. Za razliku od prošle na kojoj sam se zatvorila u sebe.”

Od 2014. i izdanja Blank Project, najmlađa ćerka Nene Čeri počela je da se probija kroz muzičku scenu – Mejbel je zabeležila dve MOBO nominacije u kategoriji debitanta, i išla na turneju sa Harijem Stajlsom. Zanimljivo je napraviti paralelu između drastično različitih faza karijere majke i ćerke, pod sasvim drugačijom vrstom pritiska. Ali Nene kaže da se ne meša u ono što Mejbel radi. „Nisam htela da budem ona vrsta majke koja ne izbija iz bekstejdža”, kaže ona. „Niko ne sme Mejbel da kaže šta i kako treba da radi. Kad sam ja bila u njenim godinama, nisam slušala roditelje. Ali znala sam da mogu da se oslonim na njih, a tu vrstu podrške želim i da pružim Mejbel. Divno mi je što možemo da razmenjujemo ideje, delimo muziku, duboka je to veza.”

Pogledaj i:

Mnogo toga se promenilo od poslednjeg albuma Nene Čeri, u društveno-političkom smislu. Na to se i odnosi ime novog albuma, Broken Politics. Prvi singl Kong bavi se izbegličkom krizom i istorijom britanskom kolonijalizma: ”But love is big and every land / Every nation seeks its friends in France and Italy / And all across the seven seas / And Goddam guns and guts and history / And bitter love still put a put a hole in me.” Pesma Shot Gun Shack obrađuje teme oružja, nasilja, i rata: ”It’s institutional resolutions / Lack of direction intersections / Pick up a gun you know you gonna use it / Know that gun it’s gonna get loaded.”

Muzika koju Nene stvara uvek j bila reakcija na određeni politički trenutak, a danas se – od Bregzita do Trampa – toliko toga dešava da je nemoguće izbeći ove teme. „Slušala sam Terezu Mej na radiju jutros, nije mi se spavalo. Neki Torijevac je drndao o neverovatnim reformama koje nas čekaju, a ja sam mislila: lažu… opet lažu… kako samo seru, jebote! Dešavaju se mnoge važne stvari. Vrlo je prirodno pozabaviti se njima pesmama i kompozicijama. Muzika je ogledalo života.”

Fotografija Olivija Rouz

Stajling Karli Šeli

Frizura Džoni Sapong, The Wall Group, Leonor Grejl, Salon Bendžamin. Šminka Šeron Dauzet, CLM, Apotheosis – Le Mat de CHANEL, CHANEL e Lift. Asistent za fotografiju Zili Lokhart. Asistent za šminku Amanda Dža