true crime

Život gangstera Vajtija Baldžera bio je mnogo luđi od filma

Ovaj ozloglašeni bostonski gangster i doušnik je ubijen u zatvoru prošle nedelje. Njegova neobuzdna surovost baca veliku senku.
3.11.18
Vajti Baldžer i scene iz filmova o njegovom životu.
Levo: kadar iz Dvostruke igre, Warner Bros. Fotografija u sredini: kadar iz Crne mise, Warner Bros. Desno: fotografija Vajtija Baldžera, Wikimedia Commons/US Marshas Service

Bilo je potrebno samo 89 godina da neko dođe glave Vajtiju Bladžeru.

Ozloglašeni bostonski gangster definisan višedecenijskom krizom identiteta – bio je doušnik FBI, ali takođe i jedan od najozloglašenijih gospodara zločina u američkoj istoriji – ubijen je u utorak, u zatvoru sa maksimalnim obezbeđenjem u Zapadnoj Virdžiniji. Iz razloga koji isprva nisu bili jasni (počnimo sa nagađanjima), bio je prebačen iz ustanove na Floridi u kazneno-popravni dom SAD u Hejzeltonu. U roku od nekoliko sati otkako je stigao tamo, bio je mrtav.

Ubistvo Džejmsa Džozefa Baldžera Mlađeg zatvorilo je jedno od najsumornijih poglavlja u istoriji njegovog grada. I njegove priče o tome kako je od trnja na brutalan način stigao do zvezda: Amerikanac irskog porekla rođen u Bostonu 1929, Baldžer je u ranom uzrastu počeo da hara ulicama razorenim deresijom, u svojim tinejdžerskim godinama, i stekao reputaciju lopova koji se obračunava pesnicama, što je u njegovom gradu bio streotip. Bio je intenzivno, parohijski lojalan svom domaćem terenu, što će ga vremenom uzdići na više stepenice američke gangsterske lestvice (Njegov status u kulturološkoj mašti fetišizirane muževnosti zasenjuju možda samo Ralf Voldo Emerson, Kenedijevi, ili u manjoj meri, Mark Volberg.). Decenijama kasnije, na filmu ga je dočarao Džoni Dep, u biografskoj kriminalističkoj drami Crna misa , nakon što je Džek Nikolson odlično odigrao nekoga veoma nalik njemu u Dvostrukoj igri, sa možda samo malo preteranim gotovo psihotičnim izlivima njegove nesputane surovosti.

Jedino što je možda bilo legendarnije od surovosti njegovog nasilja je bila brzina kojom je bio sklon da mu pribegne, i sposobnost da je racionalizuje – a ponekad i zakopa – preko svojih „dobrih dela“. Često su ga opisivali kao nekakvog Robina Huda, koji je bukvalno poklanjao svojim komšijama ćurke na Dan zahvalnosti i pomagao staricama da pređu ulicu. Ali takođe je bio poznat i po tome što je reketirao dilere droge; osamdesetih je krijumčario oružje za IRA. Neki njegovi bivši partneri su ga nazivali „zlim“, a prema Njujork tajmsu, možda je iz zatvora na Floridi prebačen u onaj u kome je bio ubijen zbog toga što je pretio jednom čuvaru.

Reklame

Baldžer je od početka bio dovršena karikatura prototipa gangstera ove nacije – kladioničar, zelenaš, tip koji štiti svoj posao svim neophodnim sredstvima – i njegovo poreklo kao da je unapred napisano za istinskog gangstera, ili barem za film Martina Skorsezea. Baldžer je svoju bezobzirnost razvio kao mlad. Prema posmrtnici u Tajmsu, „Priče o njegovim podvizima su naučene u detinjstvu: kako je pucao čoveku među oči, zabadao šila za led u srca svojih rivala, davio žene koje su ga možda prevarile i sahranjivao žrtve na tajnim grobljima, nakon što bi im izbio zube, da bi identifikacija bila nemoguća“. Porodica ga je odgojila u katoličkom domaćinstvu, otac mu je bio kao lučki radnik; i bio je drugo od šestoro dece (Dodajući čar njegovoj priči, njegov brat, Vilijam, je nekada bio predsednik Univerziteta Masačusetsa, a posle je 18 godina bio predsednik Senata Masačusetsa. Čuven je po tome što je odbio da prijavi svog brata kriminalca).

Baldžerova reputacija bi posramila gangstere iz fikcije, a mesta koja je obišao tokom svoje kriminalne ture kao da su predmet poremećene mašte. Pedesetih godina, Baldžer je pljačkao banke uz Istočnu obalu i u Indijani, i zbog toga je proveo oko deset godina u zatvoru (Nekoliko njih u Atlanti, i tvrdio je da je tamo bio zamorac u eksperimentima sa drogom CIA, nalik onim sa Kenom Kejsijem, a par njih i u Alkatrazu.). Tokom čitavih sedamdesetih Baldžer je učvrstio svoju poziciju manijakalnog mafijaša starog kova. Posle niza krađa novca iz kasa, Baldžer i njegov saradnik Stiven Flemi, postali su vođe bande sa Vinter Hola, perjanice irske mafije u Bostonu,a i šire. Ali kao što izveštava Tajms, negde u to isto vreme – na nagovor prijatelja iz detinjstva, Džona Konolija, koji je postao agent FBI – obojica su postali doušniici protiv mafijaške familije Patrijarka.

To je na neki način bila zbunjujuća i izdajnička mreža koja je, ukratko, obezbedila Baldžeru određeni stepen imuniteta, dok je išao unaokolo i izvršavao ili naređivao gnusne atentate (Priča se da je mnogim ljudima pucao u glavu.). Kada je 1994. Konoli saznao da će Baldžer ubrzo biti optužen za reketiranje na federalnom nivou, potkazao je svog dugogodišnjeg drugara (I sam Konoli će kasnije završiti iza rešetaka zbog saučesništva u ubistvu, nakon što je pomogao Baldžeru da organizuje ubistvo jednog vlasnika kockarnica u Majamiju za koga su sumnjali da će promeniti stranu.). Baldžer je pobegao – i više od 16 godina je bio u bekstvu, dospevši na prvo mesto spiska najtraženijih begunaca Ef-Bi-Aja, zajedno sa Osamom bin Ladenom.

2011, policija mu je ušla u trag, i u Santa Moniki, Kalifornija, bez incidenata uhapsila Baldžera zajedno sa njegovom devojkom Ketrin Grig. A onda je 2013, na suđenju koje je imalo veliki publicitet, i kome su članovi porodica žrtava prisustvovali sa mešavinom užasa i zadovoljstva, njegov bivši štićenik Kevin Viks svedočio protiv njega, i Baldžer, koji se branio ćutanjem, je bio osuđen za 11 od 19 ubistava za koja je bio optužen (zajedno sa nizom optužnica za pranje novca, reketiranje i druga dela) i osuđen na doživotnu robiju. O čitavoj ujdurmi je, naravno, snimljen dokumentarac. Bio je lišen svake mogućnosti da izađe na uslovnu slobodu.

Dok se pojavljuju detalji o Baldžerovom ubistvu, deluje kao da je samo pitanje vremena kada će ova scena završiti na velikom platnu. Ovako jeziv i bajkovit kraj ne može da se izmisli.

Pratite Aleksa Norsija na Tviteru.