Naučnici su ispitali spermu u mikrogravitaciji kako bi videli da li bebe mogu da se rode u svemiru

Planeta Zemlja bila je mesto rođenja svakog ljudskog bića u istoriji, ali to se može promeniti ukoliko se naša civilizacija proširi po Sunčevom sistemu.

A kako bi se omogućilo rođenje budućih u svemiru rođenih beba, naučnici su izložili zamrznute uzorke ljudske sperme uslovima mikrogravitacije kako bi videli da li će okolina slična svemiru negativno uticati na njihovu sposobnost za život.

Montserat Boada, embriolog pri Dexeus centru za žensko zdravlje u Barseloni, vođa ovog istraživanja, najavljuje da bi ovaj eksperiment mogao potencijalno da dovede do stvaranja banaka sperme u svemiru, koje bi onda mogle da omoguće širenje ljudske populacije izvan naše planete.

“U budućnosti će biti vrlo važno posedovati gamete i embrione pohranjene u bankama izvan planete Zemlje, ne samo kako bi se mogućom učinila reprodukcija ljudi, već i kako bi se osigurao diverzitet koji je jako važan za održanje vrste“, rekla je Boada za Motherboard putem mejla.

Boada jeu nedelju na godišnjem susretu Evropskog društva za reprodukciju ljudi i embriologiju (ESHRE) u Beču predstavila rezultate do kojih je došao njen tim istraživača.

Ćelije sperme su izuzetno osetljive na radijaciju, zbog čega su neka istraživanja predvidela da bi muški astronauti mogli da iskuse umanjenu mogućnost produkcije sperme i motilitet usled visokih stopa radijacije u svemirskom okruženju. Ipak, postoje određene nejasnoće kada se radi o efektima koje sredina gde vladaju uslovi mikrogravitacije ima na sam fertilitet kod muškaraca.

A kako bi odgovorili na ovo pitanje, Boada i njene kolege prikupili su uzorke sperme deset donora i zamrzli ih, nakon čega su ih ukrcali na posebnu aerobatičku letelicu koja simulira mikrogravitaciju u kratkim intervalima. Letelica je izvela dvadeset manevara, a svaki od njih izložio je uzorke uslovima sličnim onima koji vladaju u svemiru na otprilike osam sekundi.

Kada su istraživači uporedeli ove uzorke sa kontrolnim koji su ostali na tlu, nisu mogli da primete značajnu razliku u koncentraciji sperme, motilitetu, ili stepenu fragmentacije DNK. Testovi izvedeni na pet uzoraka nezamrznute, sveže sperme dali su slične rezultate, što ukazuje na to da mikrogravitacija ne predstavlja ozbiljnu pretnju po fertilitet muškaraca, kada se radi o kratkim intervalima.

Ovi nalazi mogu poslužiti kao podstrek bilo kome ko je spreman da krene da pravi ekstraterestrijalne bebe, a ipak, Boada upozorava da je ovde u pitanju “preliminarno istraživanje.“

“Znamo da bi najbolja opcija bila izvesti eksperiment u svemirskoj stanici, ili za vreme pravih svemirskih letova, ipak, pristup nam je izuzetno ograničen,“ objasnila je Boada. “Ovo je tek prvi korak jednog velikog projekta, i neophodna su nam dalja istraživanja.“

Do ovog trenutka, ona se nada da će istraživanja koja će uslediti uključivati duže eksperimente koji bi se odvijali u orbiti, slično Micro-11 projektu koji je izvela NASA u internacionalnoj Svemirskoj Stanici, a koji je uključivao ljudsku spermu i spermu bikova.

“Uzimamo u obzir različite platforme kako bismo probali da postignemo duže periode mikrogravitacije, koji bi nam omogućili bolju evaluaciju mogućih efekata koje mikrogravitacija ima na ljudske gamete,“ rekla je ona. “Takođe razmišljamo i o sledećim koracima koji bi omogućili evaluaciju efekata koje mikrogravitacija ima ne samo na uzorke ljudske sperme, već i na oocite i embrione.“

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE US.