Internet

Onlajn peticije su odličan pokazatelj da li se vredi boriti za neku stvar u Srbiji

Najbitniji trenutak je kada lavina komentara i brojnost peticije odu u oflajn prostor i nateraju ljude da zaista deluju ili izazovu reakciju.
3.3.17

Ilustracija Xoan Baltar

U savremenom dobu gde uglavnom kao oružje u bilo kakvoj vrsti borbe zasukanih rukava držimo tastature, onlajn aktivizam cveta. Uz pomoć društvenih mreža i njihovih statusa, tvitova, lajkovanja ili komentarisanja  iz udobne fotelje grickajući čips revoluciju može dizati svako. Međutim uprkos ovim omogućenim virtuelnim transparentima, istraživanja pokazuju da mladi u Srbiji, kojih je samo na Fejsbuku 2,5 miliona, internet najčešće koriste da se informišu, zabave i pošalju mejl, dok se oni koji pokušavaju da ga upotrebe za neke konkretne akcije ili promene jedva mogu nazreti. Uprkos tome, u novijoj istoriji je zabeleženo nekoliko slučajeva gde se naše onlajn vikanje i te kako čulo. Setimo se samo smene Bratislava Gašića, okupiranja bioskopa Zvezda ili nedavnih protesta Ne davimo Beograd čija je akcija pokrenuta strogo onlajn, a sama okupljanja skupila preko 15.000 ljudi.

Reklame

Poseban deo aktivizma na internetu pripada onlajn peticijama. Šerovanje i lajkovanje na društvenim mrežama može biti efikasno u određenim trenucima, zavisi od njegove vidljivosti, ali da li naša potpisana onlajn peticija i ostavljanje podataka koje nam oduzme pet minuta išta znači? Pravno gledano naš potpis nema nikakvu moć i u formalnom pravnom procesu nema ulogu ili značaj. Zašto ih onda potpisujemo?

- U zavisnosti od konteksta i teme, peticije mogu da budu jedna vrsta pritiska javnog mnjenja na donosioca odulke. Nije da nemaju nikakav značaj, mogu da utiču na donosioca odluke ako im je velika brojnost na primer. Sve što je onlajn može da se lažira i izmisli, ali kada neko čuje podatak da je nešto potpisalo pet ili deset hiljada ljudi to onda može da se tumači kao neka vrsta onlajn protestne aktivnosti i lako može da se desi da preraste u aktivističku inicijativu koja može da stvori problem - objašnjava mi Boban Stojanović iz Grupe za analizu i kreiranje javnih politika.

Najbrojnija peticija na inetrnetu je trenutno protiv emitovanja rijelitija na televiziji Happy koja za sada ima preko 112.000 potpisanika. Na ovoj listi najmasovnijih nalazi se i spasavanje psa Žuće sa Senjaka kao i peticija o produžavanju školskog raspusta. Među najnovijim nalaze se čak tri aktuelne peticije o gašenju kulturnih objekata: peticija za opstanak galerija Grafički kolektiv, peticija protiv gašenja DKSG-a i peticija za očuvanje Kolarčeve zadužbine. Boban ističe da je jako bitan kontekst i tema same peticije, a da je presudan trenutak onaj kada lavina komentara i brojnost peticije odu u oflajn prostor i nateraju ljude da zaista deluju, i umesto klika - dignu ruke. Možda peticija o prestanku ksnenofobičnih napada na Novaka Đokovića,  nastupu Dragane Mirković ili "Da se Ziza ošiša na kratko" neće previše alarmirati ljude, ali postoje one kojima će vaš potpis zaista značiti.

Poziv na peticiju je poziv na akciju koji zajedno sa reakcijama na društvenim mrežama može da uspe.

Đorđe Krivokapić iz SHARE Fondacije smatra da su peticije odličan alarm za istraživanje da li se vredi boriti za određenu stvar.

- Nije suština da se tim potpisima pokrene neka pravna procedura, već da testiraš da li ideja ili inicijativa koju ti želiš da sprovedeš ima podršku. Na osnovu broja potpisanih možeš da zaključiš otprilike koliko će se to šerovati, koliko ljudi će biti zainteresovano za to. Iz ugla donosioca odluke, njemu je to lakmus test. Kada vidi da se dve, tri hiljade ljudi skupilo oko nečega, sigurno će preispitati svoju odluku - kaže on.

Reklame

Đorđe dodaje da u roku od 24 sata možete imati vrlo dobar pokazatelj koliko će se ljudi odazvati na vašu akciju. Ako ih za to vreme sakupite hiljadu, to znači da već imate neku mini kritičnu masu, ako imate pet, to je već ozbljna stvar.

- To ne znači da će svi ti ljudi izaći na ulicu sutradan, ali to što si ipak aktivirao ljude da prođu neke korake i potpišu znači da ideja ima neko utemeljenje - zaključuje on.

Peticije uglavnom nisu samo peticije, nego i šerovanje statusa, tvitovanje. Poziv na peticiju je poziv na akciju koji zajedno sa reakcijama na društvenim mrežama može da uspe. Prema jednom istraživanju, digitalne kampanje imaju najpovoljnije rezultate kada se sprovode protiv vlade,

JOŠ na VICE:

Bez Fejsbuka, bez mobilnih: Kako se protestovalo u Srbiji pre dvadeset godina

Zašto mit o "plaćenim demonstantima" i dalje opstaje

Kako izgledaju protesti u 21. veku