Evo zašto ste toliko gladni kad ste pijani

Evo zašto ste toliko gladni kad ste pijani

Nije vaša krivica što vas privlače šiš-ćevap i sir kad ste pripiti. Kriv je vaš mozak.
Phoebe Hurst
London, GB
25 Januar 2017, 8:14am

Malo je nagona toliko dominantno kao onaj koji vas tera u potragu za hranom nakon noći provedene u pijančenju. Umesto munchies posle vutre, nazovimo to drunchies. Bez obzira koliko puta sebi kažete da ćete ići pravo kući iz bara i pre spavanja progutati ništa više do paracetamola i pola litre vode, eto vas pred frižiderom, trpate kašikom ostatke lazanje u usta i pitate se gde ste sakrili onu čokoladicu za slučaj nužde. Ili, još gore za vašu liniju ali potpuno nadmoćno kad je u pitanju zadovoljavanje vaših pripitih receptora ukusa, pred kioskom za šiš-ćevap na ćošku gde naručujete ekstra porciju sa lukom i majonezom. I da, kad smo već kod toga, kao prilog tražite još i masne krompiriće.

Ali prema novoj studiji centra za istraživanje Fransis Krik u Londonu, vaša pijana žudnja za hranom mogla bi da zavisi isključivo od vašeg neurološkog mehanizma.

Vidite ? Nije vaša krivica što vas privlače šiš-ćevap i sir kad ste pripiti. Kriv je vaš mozak.

Objavljena juče u žurnalu Nature Communications, studija se sastojala od toga da su istraživači ubrizgavali jednoj grupi miševa količinu alkohola dostojnu klasične "vikend terevenke", što je ekvivalent od otprilike dve boce vina ili šest do osam piva. Druga grupa miševa nije dobila alkohol.

Neće vas iznenaditi kad saznate da su pripiti vikend ratnici među miševima jeli više od svojih treznih ekvivalenata.

I dok je takvo prežderavanje izazvano alkoholisanim stanjem ranije bilo povezivano sa gubitkom svesti u vezi sa unosom hrane iliti sa takozvanim "efektom aperitiva", istraživači iz centra Frensis Krik tvrde da je u igri i biološki faktor.

Prema ovoj studiji, alkohol stimuliše neurone "AgRP" u mozgu, koji kontrolišu glad i pronalaze se i kod miševa, kao i kod ljudi. Kad se ti neuroni stimulišu, to dovodi do ubrzanog prejedanja, "čak i u odsustvu manjka energije".

Autori objašnjavaju: "Ako imate povećani unos alkohola, onda ćete kao posledicu toga, preko dejstva alkohola na vaš mozak, imati povećani nivo unosa hrane." Oni dodaju da kad su neuroni AgRP koji izazivaju glad bili deaktivirani kod nekih miševa, pijano prežderavanje je prestalo.

Gari Vitert iz Škole medicine sa Univerziteta Adelejd nije učestvovao u ovoj studiji, ali je govorio o tom fenomenu za ABC. On je objasnio: "Alkohol je aktivan u mozgu na grupi nervnih ćelija u moždanoj oblasti koja reguliše unos hrane i te nervne ćelije prave proteine po imenu "agutiju srodni peptidi"  — dakle, oni su neuroni AgRP. I kad ti neuroni naprave ove proteine, oni onda regulišu unos hrane, a alkohol utiče na te neurone tako da se unos hrane poveća."

I dok je istraživanje centra Frensis Krik zanimljivo zbog usredsređenosti na neurološku vezu između unosa alkohola i prejedanja, drugi eksperti ističu ograničenja takvih eksperimenata na miševima. Skot Sternson sa Medicinskog instituta Hauard Hjuz iz Njujorka rekao je za časopis Scientific American da je, u poređenju sa miševima, ljudsko ponašanje veoma složeno i da društveni ili faktori okoline takođe mogu da utiču na to koliko jedemo posle pijančenja.

Čini se da će vaša žudnja za šiš-ćevapima u tri ujutro morati još neko vreme da ostane nerazjašnjena.