​Zavirili smo u svet ljudi koji prate avionske letove bez ikakvog razloga

Jedne tople noći u avgustu, Salomon Kabongo-Kuper stoji na krovu svoje kuće u Kraun Hajtsu, laptopa nežno uperenog u nebo. Tu i tamo se začuje zatvaranje vrata od kola, odbijanje košarkaške lopte, lavež psa, muzika koja trešti iz kola u prolazu. Ali svakih nekoliko minuta, avion koji sleće na neki od obližnjih aerodroma proleti dovoljno nisko da bi se začulo njegovo duboko brujanje.

„Ovo je dobro veče", kaže bivši sportista sa koledža visok dva metra. U svakom datom trenutku, na hiljade aviona na komercijalnim linijama leti iznad Sjedinjenih Država. Ali u oblasti iznad ovog krova, večeras ih je manje. „Jedan… dva… 20, u redu, u vazduhu je trenutno 31 avion. Ali verovatno mi je neki promakao".

Ne večeras, ali za nekoliko nedelja, vesti će još jednom biti preplavljene teorijama o jednom avionu koji je zaista nestao. Sredinom oktobra će se pojaviti vest da olupina navodno otkrivena na ostrvu Sugbai na Filipinima pripada letu MH370 (što će brzo biti demantovano); uslediće teorije da se avion srušio zato što su akumulatori eksplodirali.

Iz naših baštenskih stolica (koje nam je pozajmio komšija), pogled na grad je impresivan – u jednom pravcu možemo da vidimo čak i usamljenih vrh prve kule Svetskog tržnog centra, a u drugom kineski restoran brze hrane pored Istern Parkveja, ali Salomon nas podseća na panoramu aerodroma koja se nalazi iza: La Gvardija, Džej Ef Kej, Njuark Liberti. Svetlucanje aviona je jedino što remeti mir na nebu. On mi pokazuje nalevo.

„Onaj avion uzleće sa Džej Ef Keja, vidiš kako je krenuo u kruženje? Kladim se da ga sada možemo videti". Okreće svoj kompjuter u pravu Džej Ef Keja, kao da je daljinski upravljač. „Da, to je 'Er Lingus', leti za Dablin".

Za određivanje tih stvari on koristi FlajtRadar24, aplikaciju za praćenje u realnom vremenu. Po upustvu, informacije za ovu aplikaciju dolaze preko servisa za prikupljanje podataka pod nazivom „automatski prenos nadgledanja" (sa sažetijom skraćenicom ADS-B), kojom je opremljeno oko 60 procenata aviona u komercijalnom saobraćaju. FlajtRadaru24 je potrebno svega sekund ili dva da identifikuje avion. To je manje vremena nego što je aplikacijama kao što je Šazam potrebno da identifikuju pesmu kao što je „Žurka u SAD".

„Moji cimeri misle da sam lud", kaže Salomon. „Misle da ovako muvam ribe".

Ali to nije tačno. Praćenje letova je usamljenička aktivnost za opsesivce, koja je zahvalna samo za one koji su dovoljno strpljivi da satima sede na krovu ili za kompjuterom, i da gledaju kako linija leta lagano puzi po ekranu, u nadi da će se pojaviti nekakav suptilni poremećaj u obrascima leta, i da će išta značiti.

U čemu je poenta znati tu informaciju? Salomon sleže ramenima, „Mi u Americi želimo da znamo sve. Pa čak i šta rade Kardašijani".

Pošteno.

Ljudi koji vole avione obično stvarno vole avione, i nemaju problem sa time da smišljaju ludačke teorije vezane za njih. Uzmimo za primer šta se dogodilo kada je avion Emilije Erhart nestao dok je 1937. godine letela iznad Tihog okeana, u nameri da obleti svet. Neke od teorija od kojih se diže kosa na glavi koje su se pojavile posle nestanka Erhartove su bile i ove: da je bila američki šipijun kojeg su Japanci uhvatili i pogubili, da je promenila identitet i proživela svoj vek kao bankarka pod imenom Ajrin, i da je okrenula avion usred leta i pala u okean.

Naša sklonost tome da se gađamo teorijama kada se dogodi avionska nesreća se nije mnogo promenila – na kraju krajeva, voditelj vesti CNN-a Don Lemon je rekao da je avion na letu MH370 usisala crna rupa – ali ono što jeste napredovalo je tehnologija koja je dostupna običnim ljudima. 1937. bi običan ljubitelj aviona mogao da ih posmatra dvogledom i da ih prati u časopisu kratkog veka pod nazivom „Posmatrač aviona", koji je nudio savete za identifikaciju pojedinačnih modela aviona. Sada postoje sofisticirani servisi kao što je Flajtradar24, i malo zamršeniji FlajtAver, koji se više oslanja na zajednicu i ima prilično aktivne forume. Teme na njima se kreću od onih benignih ( „7 statističkih podataka o vazdušnom saobraćaju u SAD"), do krajnje određenih ( „Let aviona Džona Kerija za Somaliju, 5. 5. 2015.").

Čitanje foruma iz doba kada je MH370 nestao je opčinjavajuće i začuđujuće intimno – jedan korisnik je postavio snimak ekrana FlajtAvera na kojem se zelena linija putanje aviona prekida nasred okeana. Na tom istom forumu, jedan korisnik primećuje, „Ovo definitivno nije bila situacija u kojoj se na avionu nešto iznenada pokvarilo, jer bi pilot ili neko od članova posade to javio radijom, ili bi poslao SOS signal", i nastavlja da je „ovaj avion namerno oborila malezijska vojna avijacija, da bi sprečila teroristički napad", ili da je „avion eksplodirao na velikoj visini". Drugi korisnici odbacuju njegove teorije kao besmislene, dok je neki znalac istakao da je taj avion već imao jednu nezgodu.

Gledati ekran pun aviona i shvatiti da su ti avioni puni ljudi kod nekoga može da stvori osećaj da je nadzorni organ. Jedan posebno aktivan korisnik, koji je tražio da ostane anoniman, rekao je da korisiti ovu aplikaciju samo iz razloga bezbednosti aviona. Tvrdi da se najviše plaši toga da te informacije dospeju u pogrešne ruke.

Možda je baš takva zaštitnička paranoja navela Džefa Vajza, uglednog naučnog pisca, da postane glavni zagovornik teorije zavere o letu MH370 – posvetio je više od godinu dana, Kindl e-knjigu na 95 strana i članak u „Njujork magazinu" razvijanju i širenju teorije da je Vladimir Putin mozak operacije iza nestanka aviona na letu MH370. Koliko god suludo da zvuči, iz Vajzovog pera, ta hipoteza deluje elokventno i racionalno.

_________________________________________________________________________

Preporučujemo: Solarni avioni

_________________________________________________________________________

I zaista, kombinacija marljivosti, pesimizma i aplikacije za nadzor može da se isplati. Svakako je pomogla Pitu Cimboliku, političkom analitičaru iz Baltimora. Kao i Salomon, i on je želeo da postane pilot, ali je završio za stolom. Iako se tokom našeg telefonskog razgovora trudio da me ubedi da aplikaciju koristi samo povremeno i da ne odlazi na forume o letovima, Pit o avionima zna dosta toga. Rekao mi je da je naučio da prepoznaje suptilne razlike u zvuku aviona, i sklon je tome da izvadi telefon svaki put kada na nebu začuje nepoznat zvuk, u nadi da će uhvatiti avion na telefonu i identifikovati ga.

Mnogo aviona svakodnevno leti iznad Baltimora – prema nedavnom saopštenju za štampu, broj aviona koji sleti i poleti sa njegovog aerodroma je 734 – zbog čega je verovatno teško prepoznati neredovan obrazac letenja na gusto popunjenom nebu. Ali tokom nemira vezanih za slučaj Fredija Greja, u gradu je vladala atmosfera nesigurnosti. Tada je „Vašington post" pisao da je Ben Šajn – koji vodi scanbaltimore.com, sajt koji prati policijsku aktivnost – uočio dva aviona koja su usko kružila iznad epicentra nemira.

„Zna li iko ko je nekim malim avionom protekle dve noći kružio iznad grada", napisao je u tvitu. U roku od nekoliko minuta, Pit Cimbolik je odgovorio slikom ekrana FlajtRadara24 na kojoj se vide putanje ta dva aviona, i gde su registrovana: na NG Risrč, firmu sa sedištem u Bristovu, Virdžinija. Ovi tvitovi su postali viralni, i ACLU je Ministarstvu pravde podnela zahtev za dodatne informacije, po Zakonu o informacijama od javnog značaja.

Usledio je opsežan izveštaj Asoušijeted Presa, u kome se otkriva da je FBI angažovao dva aviona koje je identifikovao Pit Cimbolik, zajedno sa još dva mala aviona, da nadgledaju oblast u kojima su se dešavali nemiri, kao i ljude na protestima – uznemirujuće i skoro sigurno direktno kršenje ustavom zagarantovanog prava na slobodu okupljanja. AP je ušao u trag više od 50 aviona koji su preko fiktivnih firmi povezani sa FBI.

Cimbolik mi je rekao da misli da su aplikacije kao što je FlajtRadar24 „moćan alat za pristup javno dostupnim informacijama", uz pomoć kojeg građani mogu da „uoče obrasce zloupotrebe". Dodaje da je nakon dešavanja u Baltimoru počeo da prati vazdušni saobraćaj iznad oblasti u kojima se dešavaju politički nemiri, ali da nije uočio neku neobičnu vazduhoplovnu aktivnost. Kaže da misli da se FBI opametio.

Kada sam pitala bivšeg pilota Dejvida Fankhauzera da li misli da neko kome posmatranje aviona hobi, i ko ima aplikaciju za vazdušni saobraćaj, zaista može da identifikuje (i možda reši) problem sa pravim avionom u vazduhu, on mi je rekao da verovatno ne može. „U SAD dnevno ima nekih 5000 komercijalnih letova. Na stranu to što je u pitanju slučaj igle u plastu sena, nisam siguran da bi neko kome je to uzgredni hobi mogao da ima potrebnu stručnost. Većina avionskih nesreća se dogodi veoma brzo".

Iako je neizvesno da bi neko u trenutku mogao da pomogne nekom avionu, to teoretičare ne sprečava da promatraju. Neki iz zabave prate privatne avione poznatih ličnosti (ne šokira me to što je Donald Tramp blokirao praćenje svog aviona), drugi pomisle da su naišli na neregularnost za koju se ispostavi da je ipak samo regularnost. Ali svako malo, ukaže se nešto zaista neobično. I dobro je što to neko prati.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu