FYI.

This story is over 5 years old.

Svaštara

Čitav dan sam radio onlajn ankete da vidim da li stvarno mogu da zaradim neke pare

Volim pare, imao sam slobodan dan bez ikakvih planova, pa sam odlučio da provedem osam sati u pokušaju da zaradim dovoljno keša da kupim pivo.
Joe Bish
pisao Joe Bish
25.10.15

Profil autora teksta na sajtu Toluna, koji je prazan i tužan baš kao i autorova duša

Pisac sam, i volim da se moj glas čuje. To je moj raison d'être, moj modus operandi. Ali čak i normalni ljudi koji nisu kul profesionalni pisci žele da se drugi ljudi upoznaju sa njihovim mislima, zbog čega imamo Tviter i Fejsbuk statuse, LiveJournal i slične stvari, pa sada i običan čovek može da laje svoje nebuloze u ogroman crni vorteks ničega što je zapravo internet.

Nažalost, običan čovek nema zavidni nivo inteligencije koje mi, pisci, posedujemo. Gde onda običan čovek - taj jadni, tužni čovečuljak - može da pusti svoj glas dok istovremeno dobija pažnju i razočaravajući honorar, tako blizak profesionalnim piscima? Odgovor je, svakako, popunjavanje gomile onlajn anketa - to su oni upitnici sa više ponuđenih odgovora koji obećavaju da ti plate "do 60 funti" samo ukoliko im dostaviš svoje misli o mašinama za pranje veša, dezodoransima ili čemu god.

Preporučujemo: Student-diler u Beogradu o tome kako mu ide "posao" na faksu

Koliko mogu da vidim, anketa zauzima tri mesta u glavi prosečnog Britanca: kada Les Denis, voditelj televizijske igre Family Fortunes viče tu reč između "naša" i "kaže"; nesrećne odrasle osobe čiji je posao da pitaju ljude na ulici koju vrstu jela sa nudlama obično naručuju iz kineskog restorana; kao i prozori koji iskaču tvojoj babi i dedi na kompu jer još uvek nisu otkrili AdBlock.

Ali danas postoji i četvrta kategorija. Pre neki dan, pojavio mi se u fidu sponzorisani tvit sajta SurveyCompare, platforme koja prikuplja ankete i spaja te sa svakim ko će tebi i tvojim izjavama dati pristojan novac ukoliko uradiš ta onlajn ispitivanja. Volim pare, imao sam slobodan dan bez ikakvih planova, pa sam odlučio da provedem osam sati u pokušaju da zaradim dovoljno keša da kupim pivo.

SurveyCompare me odveo na tri različita anketna sajta: GlobalTestMarket, Opinion Outpost i nešto što se zove Toluna. Pomislio sam da je najbolje da usmerim svoj trud na samo dva sajta. Na taj način, umesto da širim pažnju na sve strane, mogu da zadržim fokus, akumuliram više sredstava i da se obogatim. Ali kada sam otišao na ove sajtove, otkrio sam da nije baš tako crno-belo kao "uradi ankete i dobijaš novac". Postojali su određeni sistemi.

Ispostavilo se da ne možeš jednostavno da uradiš gomilu anketa i da dobiješ uplatu preko PayPal-a, a umesto toga postoji čitav asortiman poklona i nagrada i stvari koje možeš da dobiješ. Svaki put kad uradiš anketu dobijaš poene, čiji broj zavisi od dužine i važnosti ispitivanja i toga koliko si relevantan za interese ispitivača. Većina nagrada za poene nisu bile pare, već vaučeri za Starbucks i ulazak u tromesečno izvlačenje gde imaš šansu da osvojiš 1,500 funti ili tako nešto.

Reklame

Da bi testirali da li sam pravi kandidat za određenu anketu, pitali bi me vrlo lična, invazivna pitanja tipa: "Koliko dece mlađe od 18 godina čuvate?" i "Šta najbolje opisuje Vašu profesiju?". To mi je bilo najnebuloznije pitanje, da budem iskren. Kao pisac i umetnik, nisam se uklapao u ove klaustrofobične parametre običnog radnog čoveka. Mislim, pogledajte ovo:

Svakako nisam časna sestra ili monah, niti samozapošljeni farmer, ali takođe nisam ni glavni izvršni direktor multinacionalne kompanije. Gde se ja uklapam u ove odgovore u anketi o poslovima?

Ova anketa je bila za nijansu lakša za navigaciju, jer mi je suštinski dala izbor između "kompjuterske ikonice" i "ikonice sa četkicom i paletom". Siguran sam da možete da pretpostavite koju sam izabrao. (Spojler: izabrao sam onu koja je nazvana intellectualprofession")

Moje nade da ću uzeti lak keš radeći ankete su ubrzo nestale kada sam video da minimum poena koje treba da skupiš da bi zaradio 30 funti kroz sajt GlobalTestMarket iznosi oko 150,000, a ja sam u tom trenutku imao 22 poena.

Ali nema veze: možda će mi moji napori doneti neku drugu nagradu, kao što je vaučer za Amazon, ili možda bizaran plastični ručni sat.

Problem je bio u tome što se očigledno nisam uklapao ni u jednu kategoriju koju nude. Nemam vozačku dozvolu. Nisam rođen u februaru. Ne lovim losove, medvede niti jelene. Definitivno nisam objavio digitalnu knjigu tokom prošlog meseca, ili primio vakcinu protiv malarije. Počeo sam da mislim da sam ja, veliki pisac, ustvari neka beskorisna pička koja nema ništa drugo da kaže o sebi osim mršave kolekcije članaka koje sam postovao onlajn. Bio je to veliki šok.

I pored toga, uključio sam se, radeći anketu za anketom. Bilo je užasno depresivno. Rad je činilo tiho, tromo kliktanje na "u potpunosti se slažem" ili "uglavnom se ne slažem" ispod irelevantnih pitanja o Netflix-u.

A mejlovi, samo su počeli da stižu. Svakih pet minuta bih dobio još jedno obaveštenje u kojem mi GlobalTestMarket kaže da je dostupna još jedna anketa, samo za mene. Punili su moj mali inboks sve dok nisam poklekao i uradio još anketa.

Posebno dugačka anketa koja uništava dušu stigla je zahvaljujući servisu Amazon Prime koji nikada nisam koristio, kritikujući me staloženim pitanjima o tome zašto ga nikad nisam koristio. Zahvaljujući ovome, osetio sam kakav bi život bio da sam radio nešto što nije bivanje revolucionarnog glasa za sa one koji nemaju glas, odnosno posao veb novinara, i da sam imao posao normalnog čoveka poput unošenja podataka ili šta god. Zavirio sam u krvavo crveni ambis života obične osobe, povređen i mlitav od navučenosti na grickalice i zabrinjavajuće oslanjanje na električne cigarete, i nisam video ništa dobro. Popunjavanje anketa po vasceli dan je jebeno sranje.

Reklame

Želeo sam da prekinem ovu šaradu i da pokupim svoje nagrade. Imao sam utisak da sam uradio bezbroj anketa i hteo sam svoju nagradu. Otišao sam na svoj profil na sajtu Toluna da vidim koliko sam poena skupio.

Hej, 1,080, pa to i nije tako loše, zar ne? Pitam se šta mogu da dobijem za sve ove poene? Pare sigurno ne dolaze u obzir, ali jebiga, možda besplatan hleb sa belim lukom u Pizza Express-u?

Avaj, jedina stvar koju su mi svo to vreme i kliktanje doneli bio je vaučer od 10 funti za kompaniju po imenu My Photobook, gde možeš da izradiš foto knjige. Moje putovanje u srce ankete-za-pare se završilo i nisam bio ni malo bogatiji. Ali sam ipak postao mudriji, a svoj vaučer ću iskoristiti da napravim foto knjigu od slika ratnih vivisekcija kako bih naučio da se više nikada ne igram sa tako glupom vatrom.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu