FYI.

This story is over 5 years old.

Svaštara

​Silovanja ima i u gej vezama

Seksualni napad je neoprostiv. On nema pol i nema orijentaciju.
17 Maj 2015, 7:05am

Foto: Nick Scott

Pre dve godine počeo sam da živim sa dečkom sa kojim sam se u tom trenutku zabavljao tri godine. Bili smo grozni – onaj par iza kog mrzite da stojite u redu. Nisam bio u stanju da hodam ulicom a da ga na neki način ne dodirujem. Bio je moja prva ljubav i nikad neću zaboraviti ili do kraja sebi objasniti koliko me je ispunjavalo samo to što sam hodao zajedno s njim.

Bio je fantastičan osećaj useliti se u zajednički stan. Jedne nedelje popodne obavili smo obavezni dolazak do Ikee u iznajmljenom kombiju, a dok smo se probijali nazad autoputem do našeg novog stana sa hrpom posteljine, biljaka i masivnom policom pozadi bio sam možda najsrećniji u čitavom životu. Radio je krčao, ali smo uporno slušali isprekidane delove pesme "Alone" grupe Heart. Bilo je sjajno. Nismo se samo igrali odraslih – bili smo odrasli.

On je non-stop izlazio. Uvek je to radio. U početku mi je to bilo zabavno i prišljamčio sam se tom egzotičnom kovrdžavom stvorenju u očajničkoj želji da se ogrebem o njegovu energiju. Prepolovio bih svoju konzumaciju droga samo da bih ostao budan s njim i njegovim prijateljima, uprkos tome što sam najčešće bio spreman da idem kući već oko ponoći. Nisam želeo da budem novi dečko koji je štreber i nema kondicije za provod – želeo sam da budem deo njegove družine. Toliko sam ga voleo da su me kosti bolele. Tucali smo se nekoliko puta dnevno i sećam se kako je jednom, kad smo završili i ostali da ležimo na podu, rekao: "Kad bih samo mogao ovako da provodim 24 sata dnevno."

Obojica smo bili zaposleni i radili po čitav dan, ali je njegova fizička izdržljivost bila nezemaljska. Kad god je mogao izlazio bi sedam dana nedeljno, dok bih se ja zadovoljio samo sa nekoliko večeri. Na kraju sam prestao da idem svuda s njim, a on me je uveravao da je to nešto što "mora da izbaci iz sistema" pre nego što "ostari". Obojica smo se bližili tridesetoj i trudio sam se da ga ne osuđujem i na oko šest meseci se totalno primirio. To je zaista obećavalo.

Sve je bilo sjajno dok ga, nakon oko godinu dana života u zajedničkom stanu, ponovo nije uhvatila ludačka faza stalnog izlaženja. Značajno je smanjio uzimanje kokaina, ali sam primećivao da, kad god se vrati kasno, mulja vilicom dok spava. Počeo sam da ga mrzim kad je na koki – postao je osetljiv i moralizatorski nastrojen i, danima kasnije, istinski depresivan. Nije se nosio s tim tako dobro kao nekad, a periodi spuštanja postajali su sve gori.

Prestali smo da imamo sjajan seks oko godinu dana nakon što smo počeli da živimo zajedno, što je bilo grozno, jer smo se u seksu možda najbolje slagali. Svakih nekoliko dana obavili bismo jedan drugom automatski ručni rad da bismo zadovoljili želju, ali se za to vreme nismo ljubili. Iskra je nestala i to je sada bila čisto rutinska stvar. Pitao sam ga da li se jebe s nekim drugim, a on je to porekao. Poverovao sam mu – uvek sam mu bio veran i monogamija nam je bila sveta. Nije nam se dopadalo što toliko gej parova oko nas ima "otvorenu" vezu koje bi se uvek završavala napadima ljubomore i neprestanim posramljenim odlascima na klinike za lečenje od seksualno prenosivih bolesti.

Ispostavilo se da sam bio glup što sam mu verovao. Saznao sam od prijatelja naših prijatelja da ga je neko video s drugim na kućnoj žurki za koju nisam ni znao. Kad sam mu to rekao jedne večeri nakon što smo obojica vratili s posla, ispočetka je bio besan, vikao je kako sam "jebeno ciničan" i kako nikad ne bi ugrozio našu vezu. Na kraju je ipak priznao, rekavši da se par puta "smuvao" s nekim. Stomak mi se vezao u čvor i rekao sam mu da mi je dosta svega. Voleo sam ga, ali on nikad neće odrasti.

Ipak, obećao je da će potražiti stručnu pomoć – zbog alkohola, koke i radi nas. Preklinjao me je da se predomislim, ali sam u dubini duše znao da smo završili svoje. Prelepi hedonistički momak u kog sam se zaljubio neće se promeniti zbog mene, a što bi to radio ako je pod moranje. Nakon jedne od naših poslednjih svađa, rekao sam mu da se spakuje i ide. To veče smo otišli u krevet u suzama, ali sam se osećao kao da mi je veliki teret pao sa pleća – nisam više morao da se pretvaram da mi se dopada stil života koji mi je u međuvremenu postao tako stran.

U pola noći probudio sam se na to kako je on s leđa skroz priljubljen uz mene i drži me za grudi. Uhvatio sam ga za ruke i rekao: "Sve je u redu, bićeš dobro", misleći da je uznemiren. Osećao sam kako mi teško diše za potiljak. Dah mu se osećao na Red Stripe i pastu za zube, i baš se bio ukrutio. Svega što se desilo nakon toga sećam se samo u izmaglici. Posegnuo je otpozadi da bi me uhvati za ud i svaki put kad bih odgurnuo njegovu ruku, on bi i dalje pokušavao. Nisam kod njega osetio ovakvu potrebu za seksom dugo vremena, tako da je to na neki način bilo uzbudljivo. Ukrutio sam se, ali sam u sebi znao da je pogrešno raditi sad bilo šta – on će otići za nekoliko dana i ovo će samo zakomplikovati stvar. Rekao sam mu da prestane.

Počeo je da me grebe po stomaku, toliko da sam zajaukao od bola, a potom me je okrenuo na leđa. Bio je visok 188 i mnogo snažniji od mene. Vikao sam mu da prestane, da ne želim to da radim, ali me je zauzdao, držeći mi ruke sa strane i prikovavši mi kukove za krevet kolenima – da sve bude gore, to sam voleo kad mi je radio ranije. Prestao sam da se opirem – nije bilo šanse da ga zbacim sa sebe. Zatim me je silovao. Mora da je potrajalo manje od minuta – ako i toliko – ali je bilo neverovatno bolno i počeo sam da vrištim. Potom je navukao svoje bokserice, obukao se i otišao. Znao sam da nisam želeo da uđe u mene i da je ono što se upravo desilo bilo pogrešno, ali samo sam zaspao, glave zabijene u jastuk. Bio sam iscrpljen.

"Prijateljica me je nagovarala da idem u policiju, ali nisam otišao. Nisam želeo da idem na sud i pričam o tome što se desilo, a nisam želeo ni svi da znaju za to."

Probudio sam se dvanaestak sati kasnije i odmah ga nazvao. Nije se javljao. Mora da sam ga zvao stotinu puta, ostavljao mu poruke i slao SMS-ove govoreći: "Zovi me. Moramo da pričamo o onom što se desilo sinoć", i na kraju je odgovorio, nekoliko sati kasnije, sa: "E pa morali smo to da uradimo poslednji put, zar ne?" Pozvao sam ga ponovo, a on se nije javio. Zato sam mu napisao: "Ništa mi nismo uradili. Ti si se silom okoristio mnome, povredio me i onda otišao." Na šta je on odmah odgovorio: "Jako mi je žao ako sam te povredio ali nekad si voleo seks sa mnom i nisam mogao da podnesem pomisao na to da više neće biti tako s tobom pre nego što odem. Mislio sam da me želiš?"

Narednih nedelja pokušao sam sve to da potisnem. Nekad smo bili tako zaljubljeni jedan u drugoga, pomislio sam – možda preterujem? Nekad smo bili i grubi jedan prema drugom tokom seksa, možda je zbog činjenice da mi se digao pomislio da želim da mi to uradi?

Prošli su meseci pre nego što sam bilo kome rekao. Da budem iskren, ponekad bih i sam na to zaboravio, ali kad mi je prijateljica došla u posetu da zajedno gledamo televiziju na kraju sam joj sve ispričao, počevši sa dobro poznatom rečenicom: "Ne znam da li preterujem, ali.." Pogledala me je užasnuto i rekla: "Deni*, on te je silovao." Slegnuo sam ramenima i odvratio: "Ma jok, nije bilo nasilno samo po sebi – samo je bio napaljen." Ona nije odustajala, rekavši: "Ne, rekao si da stane, a on nije stao. Silovao te je. Moraš nekom da kažeš", nakon čega sam briznuo u plač. Nisam nikad plakao zbog njega ni pred kim – plakao sam kad sam bio sam, naravno, ali je ovo bilo prvi put da sam se raspao pred prijateljicom. "Sranje", rekao sam. "Moj dečko me je silovao."

Prijateljica me je nagovarala da idem u policiju, ali nisam otišao. Nisam želeo da idem na sud i pričam o onom što se desilo, a nisam želeo ni svi da znaju za to. Nisam imao ni predstavu kako bi se policija postavila prema seksualnom napadu između dva muškarca koji su prethodno bili u dobrovoljnoj vezi. Kako bi to nazvala dva mlada policajca u policijskoj stanici u Istočnom Londonu? Šta ako i sami budu imali predrasude? Kakav se razgovor vodi na zakonskom nivou o silovanju u gej vezi? Ja još nisam čuo ni za jedno.

Prijateljica kojoj sam sve ispričao, nakon nekoliko žustrih svađa između nas dvoje, obećala je da neće reći nikome. Nemam predstavu da li je ispričala ili ne, ali do dana današnjeg samo šačica ljudi zna – uključujući moju majku, koja je poštovala način na koji sam odlučio da se izborim s tim, rekavši da će podržati svaku moju odluku.

"Seksualni napad je neoprostiv. On nema pol, on nema orijentaciju; to je nasilje nad tuđim telom. Samo zato što ste muškarac i reagujete na dodir nekog koga volite, to ne umanjuje težinu napada."

Problem koji imam s odlaskom u policiju je sledeći: u kom trenutku će neko reći: "Ovo se desilo pre dugo vremena – šta želite da preduzmemo?" A ja iskreno ne znam odgovor na to pitanje. Nemam neutaživu želju da moj bivši dečko završi iza rešetaka i ne želim da moram da prilažem dokaze ili govorim o nečemu sa čim sam se, u određenoj meri, pomirio. Ne želim da me do kraja života etiketiraju kao "momka kog je silovao drugi momak".

Imam novog dečka sada i prilično rano u vezi sam mu ispričao o "incidentu" koji mi se desio sa bivšim zbog kog mi nije bilo prijatno da imam s njim seks do kraja, ali na dobrom smo putu. Nije se previše raspitivao, ali mi je rekao da, da se desilo nešto ozbiljno, trebalo je – ili treba – da se obratim policiji. Rekao mi je da je on uvek spreman da me sasluša.

Moj bivši dečko se nedavno javio na moje pozive (pokušavao sam par puta nedeljno) i pristao na sastanak. Našli smo se u parku jednog ledenog dana i seli na klupu. Izbacio sam iz sebe sve što sam imao da kažem: "Moramo da razgovaramo o tvom napadu na mene", a on je odmah briznuo u plač. Jecao je, glasno i teško. Rekao mi je da je mnogo razmišljao o tome i shvatio da, čak i tokom te jedne sekunde kad je poverovao da želim da mi to uradi, nije smeo da se "zanese" i da je trebalo da stane. Ponavljao je kako mu je žao, zaklinjao mi se na život da je imao bezbedan seks sa momkom sa kojim se smuvao i da ne može da veruje da je moja poslednja uspomena na njega jedna tako nasilna, bolna stvar, i da će čitavog života žaliti za tim.

Kad sam mu rekao da bi trebalo da odem u policiju, izgledao je kao da će mu pozliti. "Radi šta misliš da treba", rekao je. U tom trenutku sam osetio koliko se istinski kaje. Nikad tokom čitave naše veze nije bio nasilan prema meni. Nikad ga se nisam plašio. Naš seks je bio žestok, sve dok nismo prestali da ga imamo, i iskreno sam poverovao da mu je žao. Rekao mi je da ne zna šta ga je snašlo da uradi to što je uradio. Prihvatio sam to i, nakon što sam ustao sa klupe, rekao mu da ne želim više da ga vidim. On je samo ponavljao: "Šta god ti želiš, šta god ti želiš" i na kraju ustao i otišao. Znao sam da je, ukoliko slučajno ne naletim negde na njega, to bilo to.

Ispričao sam prijateljici koja me je naterala da se suočim sa tim da sam se pomirio sa svim što se desilo najbolje što sam mogao, da sam se video s "njim" i da mi je to dovoljno. Ona je bila neverovatno besna, rekavši mi da on ne bi smeo da se izvuče tako jeftino, da treba da ga tužim radi presedana. Ona je verovatno u pravu, ali, verovatno iz sebičnih razloga, ne želim da me kao čoveka definiše ono što se desilo i to je moje pravo. Izborio sam se s tim i sad se dobro osećam.

Nisam pričao sa bivšim od tog dana u parku i obrisao sam sve njegove tragove iz života na društvenim mrežama i drugim mestima, ali poznajem ga i znam da mu se to što se desilo zauvek urezalo u mozak. Možda sam se na nekom nivou ogrešio o nekoga sa kim završi u budućnosti, ali sam se poneo odgovorno najbolje što sam mogao. Išao sam na neke privatne konsultacije u početku svoje nove veze i to mi je dovoljno. Za sada. Ne znam kako ću se osećati u budućnosti.

Kako stvari sada stoje, živim svoj život dobro i ne proganja me ono što se desilo. Prilično se dobro osećam. Znam da u svakom trenutku mogu da odem u policiju ako i kad to poželim, ali za mene pomisao na odlazak u sudnicu da bih se suočio s nečim sa čim sam se već manje ili više psihički izborio nije ono što u ovom trenutku želim. I to je moje pravo.

Seksualni napad je neoprostiv. On nema pol, on nema orijentaciju; to je nasilje nad tuđim telom. Samo zato što ste muškarac i reagujete na dodir nekog koga volite, to ne umanjuje težinu napada. Ako bilo ko – gej, strejt, ko god – kaže "ne" prilikom seksualnog kontakta, to mora biti dovoljno da on prestane. Ako ne prestane, a osoba nastavi, to je napad. Nema sive zone.

Razlog zbog koga sam želeo da progovorim o svom iskustvu na javnoj platformi, međutim, jeste da pozovem svakog ko je iskusio nešto slično da ispriča to bilo kome – prijatelju, rođaku, nekom kome veruje. Ja sam imao sreće da sam imao psihičku sposobnost da se izborim s tim na ovaj način i porazgovaram licem u lice sa bivšim dečkom o tome. Ali neće svi biti u takvoj prilici.

Pozivam svakog ko je bio seksualno napadnut pod sličnim okolnostima da ispriča to nekom kome veruje i da se nikada, nikada ne pretvara da to nije veliko. Kontekst je nevažan ako ste rekli "ne". Ovako nešto može da se desi u mraku, ali ne sme i da ostane tamo.

*Imena su izmenjena

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu