Zajebani klinci koji samo cepaju

​Kada sam pre jedno pet godina otišao direktno sa puta iz Zagreba na koncert grupe ŽeneKese u Kuglašu, nisam ni sumnjao da će mi to bili jedna od intimno najboljih svirki koje sam ikada gledao u Beogradu. Bend na svom vrhuncu probija skromno ozvučenje malog zagušljivog, do kraja ispunjenog kluba. Da su mali klupski koncerti bolji od velikih, festivalskih, nije tajna. Publika je u kontaktu sa bendom, intenzivnije je i mnogo više lično. Još kada je to mesto Kuglaš, onda sve dobije još jednu dimenziju.

Kuglaš je rokersko-bajkerski klub-kuglana, sa crvenom ciglom i drvetom, slikama Elvisa, "zlatnim" grbom Srbije na bini, masnoćom na zidovima i raspad opremom koja od silnog mučenja na neku foru dobro zvuči. Jedno od onih mesta kome godine ne mogu ništa i gde se valjda zbog sve manjeg broja takvih lokala, osećate prijatno kakvoj god estetici bili naklonjeni. Sinoć sam tamo opet otišao odmah sa puta iz Hrvatske, ovaj put još dužeg, iz Splita. Klub se nije promenio ni za jotu. Žurio sam da vidim jedan mladi bend - Šajzerbiterlemon.

      Sve fotografije: arhiv bendova Šajzerbiterlemon (na fotografiji)

Prvi put sam ih čuo kada sam se, zahvaljujući legendarnom liftu zgrade BIGZa, slučajno našao na pogrešnom spratu na putu na probu. Čuo sam neodoljivu buku, ramonično-soničnu pesmu bez smaračkih solaža. Čulo se da nemaju iskustva, da su skoro počeli, ali to nije smetalo da mi se svidi pesma i da sve funkcioniše.

Sačekao sam kraj buke u hodniku ispred prostorije da bih upao da vidim ko su. Nisam znao šta da kažem, samo sam ušao kad su završili stvar, video devojku za bubnjevima i dva lika na gitarama i izlanuo nešto kao: "Samo tako nastavite", i otišao. Nisam ni ja baš navikao na situacije u kojima se obraćam mlađim muzičarima, pa mi nije bilo svejedno. Posle nekog vremena, na Facebook mi je stigla poruka od Ane, bubnjarke tog benda kome još ni ime ne znam u tom trenutku.

"Hej hou, javljam se u ime Šajzerbiterlemona (iz Peđinog studija u Bigzu, upao si nam na probu jednom), imamo svirku u subotu u Kuglašu pa bi bilo lepo da svratiš:)"

Moj bend je veče pre toga svirao u Splitu odakle se putuje deset sati, ali znam da će me pući euforija od kraja puta i nespavanja kad se vratim, a i već sam se najavio da dolazim, tako da ostavljam stvari kući na brzinu, zovem druga i krećemo ka Kuglašu.

Stižem na prvu pesmu, i to obradu ​Now I Wanna Be Your Dog, od Stoogesa, pesmu koju smo i mi izvodili kada smo počinjali. Rekoh sebi odmah da moram da gledam koncert bez tih sentimentalnih povrataka u svoju sve dalju, ali ne tako davnu prošlost, tj početak ​Repetitora. Nisam uvek uspevao, posebno ne kad su odsvirali i ​Suzy is a Headbanger od Ramonesa, ali objektivno i subjektivno i kako god gledano, svi znaci stvaranja dobrog benda su tu.

Zvuk je loše namešten, gitara tiha, vokal nerazumljiv, bubanj predaleko pozadi ali sve izlazi, sve se oseća, pesme funkcionišu, reaguju i drugari iz škole, ali i prava publika. Nekoliko pesama zvuči zaokruženo i gotovo i već je sjajno, ostale škripe na mestima svirački, negde i autorski, ali to što pokušavaju da odsviraju više nego što umeju nagoveštava mi da će mnogo da napreduju ako to budu želeli.

Posle mi kažu da im je ovo tek četvrta svirka, što bih rekao i da sam morao da pogađam. Ne mogu a da se ne ložim zamišljajući kako će da zvuče posle dve-tri godine i tridesetak svirki.

​                       Na fotografiji: Šalterski službenik

Pošto treba da svira još jedan bend pod imenom Šalterski službenik, ostajemo da ih vidimo, bez puno očekivanja. Na binu izlaze klinci poznatih faca, sa svirki, iz grada, sa Fejsa, negde sam ih sve video, možda sam čak čuo i za bend, ali već pomalo u magnovenju od nespavanja ne mogu da povežem pojmove u glavi.

Kreću odmah jako i jasno je da imaju više iskustva nego prethodnici (kasnije saznajem da postoje već pet godina). Zvuk je pun i definisan, bend nije raspad pank kao što ime sugeriše, mada ima pankersku eksplozivnost i energiju, ali i hevi momente rokenrola i stonera. Neke pesme su tako dobre da sam ih pre pisanja ovog teksta tražio po tjubu.

Našao sam pesmu ​Samo Cepaj. Šalterski službenik je svira kao da im je manifest. Dva lika na gitarama pevaju i sviraju sa puno harizme, a basista i posebno bubnjar su možda i najjača karika grupe što je u ovakvoj muzici najvažnije i ne tako često. Pesme, izvedba, pojava na bini, litre znoja, sve je već tu, pa je nejasno zašto nisu nešto snimili i kako sam toliki slepac da ih ranije nisam gledao ni čuo.

Imamo dva nova uzbudljiva i mlada benda koja cepaju, ​ŽeneKese ponovo nastupaju nakon pet godina pauze (24.decembar, KC Grad) i time mi daju šlagvort za ovu priču, a Kuglaš ispada kao neki Dom omladine u nedostatku pravog, dajući toj omladini (fer) dilove za svirku (proverio). Kako god bilo, uskoro ponovo sviram u Hrvatskoj, pa ću po povratku opet odmah pravo u Kuglaš. Možda me još jednom usere.