Kako rad u seksualnoj industriji učiniti bezbednijim u 2016.

Iz kolumne 'VICE vodič za to da 2016. bude bolja od 2015'

Nenormalno radno vreme. Jurnjava za kintom. Stalno izlaganje neznancima. Posao honorarnog novinara prilično je sličan prostituciji, i ja bi to trebalo da znam – u oba zanimanja sam ostvarila bolje karijere nego vi. Svaki članak koji napišem o radu u industriji seksa počinjem time što priznam da sam nekada bila profesionalac, jer u medijima ima tako malo ljudi koji taj posao imaju u šaci. Vidite kako sam se našalila? Imala sam ga „u šaci". Jer sam ga često i držala u šaci. Za pare. Kada sam bila prostitutka. U svakom slučaju, pitala sam neke ljude koji trenutno rade u industriji seksa kako bi taj posao mogao da se popravi. Osim toga, znate, da klijent opere svoju prokletu kitu pre nego što dođe. Naravno, nadala sam se da ću o ovome pričati sa nekim stvarno kompetentnim, kao što su Lena Danem ili Ema Tompson , možda, ali one su bile prezauzete.

SLUŠAJTE SEKS RADNIKE

Pola sata sam upijala umirujuće dablinske tonove Lore Li. Čak i preko telefona, ona je prava sila. „Pre par godina sam bila na nekoj debati o industriji seksa u Glazgovu, i sedela sam i slušala laži kojima su nas zasipali". Naljutila se. „Pomislila sam, 'Pričate gomilu gluposti koje nemaju nikakve veze s mojim životom ili životom bilo koje žene sa kojom sam ikada radila'". Tako je postala aktivistkinja za prava seks radnika. To je sve glasnija zajednica boraca za njihova prava.

Tokom protekle godine, Moli Smit – to joj je pseudonim – se zalagala za dekriminalizaciju rada u seksu u Škotskoj. „Ono što mi je zapanjujuće kod ove debate je kako drugu stranu mnogo ne zanima da prizna kako bi zakoni koje predlažu mogli da nanesu štetu i kriminalizuju radnike u seksu". 'Druga strana' želi zakone kao što su u Švedskoj i Norveškoj, ali kao što Smitova ističe, „Ljudi koji tamo prodaju seks su i dalje kriminalizovani ako rade zajedno, a radnici u seksu koji su migranti bivaju deportovani. To nije feministička utopija". Uporedimo to sa Novim Zelandom. Prostitucija je tamo legalna i radnici u seksu kažu da se na poslu osećaju bezbednije i imaju bolje odnose s policijom. Prošle godine je po prvi put jedna radnica u seksu na Novom Zelandu tužila svog poslodavca po Zakonu o radu, i pobedila.

„Ima ljudi sa širokom platformom, koji koriste tu platformu za zalaganje za štetne zakone", kaže Li, „ali moraju da razgovaraju sa ljudima koje se ti zakoni tiču". Prošle godine, nekoliko glumica, uključujući Danemovu, Tompsonovu i još dobrnamernih i dobrostojećih dama apelovale su na Amnesti internešenal da se suprotstavi dekriminalizaciji seksualnog rada. Amnesti je podržao legalizaciju nakon dve godine intenzivnog istraživanja i konsultovanja sa seks radnicima širom sveta. „Mi u aktivizmu seksualnog rada imamo jednu izreku", kaže Li, „Ništa o nama bez nas". To je fraza koju i transrodni aktivisti često upotrebljavaju.

„Postoji određeni tip feministkinje", kaže Smitova, „koji se drži shvatanja o ženi iz sedamdesetih godina, i koje osećaju duboku i iracionalnu mržnju prema radnicama u seksu i trans ženama". Pretpostavljam da na obe ove pojave gledaju kao na nešto što ljudi „rade" – i kada bi se dovoljno uporno zalagali, ljudi bi prestali da kupuju seks novcem, ili bi se seks i sve ostale nevaljale stvari koje nerviraju otmene dame belog feminizma promenile. To su savremene misionarke, sa belim rukavicama, koje prekorevaju i tu su da bi nas sve spasle time što će, hm, pokušati da nas spreče da sa svojim telima radimo ono što hoćemo.

Li je diplomatičnija."Ne sumnjam da neke od njih imaju dobre namere, ali u najboljem slučaju, loše su informisane". Da li zaista veruju da mogu da ukinu najstariji zanat? „Nikada nije postojalo neko društvo bez prostitucije", kaže Li, „i nikada neće ni postojati. Po meni, radi se o tome kako ćemo postupati prema najranjivijim ljudima". Naravno da ima ranjivih ljudi koji rade u industriji seksa. Kao što ima i ranjivih ljudi na estradi. I u bankarstvu. I u politici. „Nećeš ih zaštititi tako što ćeš ih lišiti zarade", dodaje li. „Treba da im obezbediš sigurnost na radnom mestu".

TREBA LEGALIZOVATI SEKS RAD

Li sledećeg meseca ima parnicu na sudu protiv Zakona o seksualnom radu Severne Irske. To je jedino zanimanje u kojem su ljudi po UK zakonima primorani da rade sami, i ona kaže da to šalje poruku potencijalnim napadačima da smo „ranjive, same, verovatno sa sobom nosimo gotovinu i veoma su male šanse da ćemo pozvati policiju", iako ona insistira da ovaj posao nije sam po sebi opasan. „Uslovi u kojima smo primorani da radimo je ono što je opasno". U svim organizacijama predvođenim seksualnim radnicima se sa time slažu.

Sprovođenje zakona koji su na snazi kriminalizuje ljude koji rade na ulicama, ali umesto da stane na kraj uličarenju, Li kaže da samo čini posao opasnijim. „Kada je zona tolerancije u Edinburgu ukinuta, broj napada na seks radnike je skočio za 95%. Policija je prestala da patrolira tim krajem, dok su ranije bili tu da zaštite devojke. Sada su tu samo da gnjave klijente, ako se uopšte i pojave. To se 1993. dogodilo i u Dablinu. Nasilje nad seks radnicama je probilo plafon, jer su klijenti znali da to može da im prođe".

Smitova dodaje: „Kada kriminalizuješ uličarenje, klijent je nervozan i kaže, 'Ulazi u moja kola, brzo. Razgovaraćemo o usluzi, ceni i kondomima dok se odvozimo, jer ne želim da policija vidi da si se nagnula ka meni'. I seks radnica, koja mora da plati kiriju kao i bilo ko drugi, mora da pristane na to". Takođe ističe da, recipročno tome, zakoni koji su na snazi zapravo sprečavaju ljude da prestanu da se bave seksualnim radom. „Ako imaš kriminalni dosije, još ti je teže da nađeš neki drugi posao, jer su potencijalni poslodavci veoma kruti oko toga". Kruti kao jebeni kurac, pretpostavljam.

Mnoge feministkinje koje se protive seksualnom radu kažu da samo žele da se okome na klijente i da stanu na put potražnji – kao da bi se to dogodilo u vakuumu. U stvarnosti, tako samo seksualni radnici postaju očajni. Kao što Smitova kaže, sve je to lepo kada ti kažu, „Neverovatno, nema više klijenata! Gotovo je sa patrijarhatom!", ali šta ćeš kada dođe vreme da platiš kiriju, a celu nedelju se nisi videla ni sa jednim baticom? „Ako te neko pozove i kaže, 'Zdravo, ljubavi, vidim da reklamiraš seks za 100 funti. Ja imam 60, i pitao sam se da li bih mogao da dobijem oralni seks bez kondoma'? A uvek bi trebalo da imaš moć da kažeš nekome, 'Odjebi. Ne pregovaram o ceni i o upotrebi kondoma'". To je osnovno ljudsko pravo, što se mene tiče.

A tu su i zakoni o kuplerajima, koji kriminalizuju dvoje ili više ljudi koji rade zajedno. „Uvek si u opasnosti da policija izvrši raciju na stan i uhapsi te", kaže Smitova, „i svaka od vas će biti optužena da podvodi onu drugu". Hm. U redu. Koji je najlegalniji način da se to radi? „Da radiš sama i da se reklamiraš na internetu". Ne znam za vas, ali meni to zvuči prilično rizično. „Čak i tada podležeš zakonima kao što su oni protiv podvođenja", kaže Smitova. „I ako tvoj stanodavac zna da si radnica u seksu, i on može da bude optužen za podvođenje. To ljude kao što sam ja stavlja u ranjiv položaj i mogu da nas izbace iz stana sa veoma kratkim rokom za iseljenje".

PRESTANITE DA BRKATE RAD U SEKSU SA TRGOVINOM LJUDIMA

Umara me da slušam kako oni koji lobiraju protiv rada u seksu kažu „rad u seksu" kada misle „trgovina ljudima". Umorna sam kao zgodna kurva, da budem iskrena. Da li uopšte razumeju razliku? Ozbiljno pitam. Izabrati da radiš u seksu nije isto kao kada si primoran da to činiš – na isti način kao što seks nije silovanje, i biti čistačica ne znači da si rob. 'Alo, protivnici rada u seksu – postoji nešto što se naziva 'saglasnost'. Koju bi feminizam trebalo ozbiljno da shvata? Li se slaže da je mešanje rada u seksu i trgovine ljudima uobičajena prodaja magle u ovoj raspravi. „Stalno viđam užasne statistike u štampi, koje jednostavno nisu istinite. Što se tiče žena koje ja poznajem i koje rade širom UK i Irske, bilo bi urnebesno smešno za njih reći da su prinuđene, da su krhke ili da je neko njima trgovao. Radnice u seksu su među najjačim ličnostima koje ćete ikada upoznati. Zato što moramo da budemo takve".

ZAVRŠNICA

Istraživajući za ovaj članak, razgovarala sam sa mnogo seksualnih radnica, i sve su se složile da bi legalizacija rada u seksu u 2016. najviše popravila njihove živote. Osim Fione, blagoslovena bila. Ona samo želi veće sise. Saslušavši sve što su te žene imale da kažu, ne mogu da se otmem utisku da je 'debata o radu u seksu' još samo jedan način za gubljenje vremena. Kao i u 'ratu protiv droge' ili 'debati o klimatskim promenama', tu u stvari nema o čemu da se raspravlja – dokazi su neporecivi. Ali argumenti se i dalje iznose, u beskraj, kao klijent koji nikada ne svrši. I to je depresivno. Jer naravno, treba da dekriminalizujemo rad u seksu. I zbog toga, naravno, verovatno to nećemo da učinimo. Zbog toga što su neki ljudi jednostavno jebeni idioti.

A svi pametni ljudi se karaju za pare.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu