FYI.

This story is over 5 years old.

Svaštara

​Seks, krv i igra: kako gledanje ekstremnih video snimaka u detinjstvu utiče na nas

Svi se sećamo kada smo prvi put otišli na neki zao sajt. Mama je u drugoj sobi, ti si dobio svoj određeni termin na džinovskom Del kompjuteru, kao da si ratni zarobljenik.
Joe Bish
pisao Joe Bish
22.4.16

Grupica dece koja gledaju kako neko nekoga užasno osakaćuje (via Flickr)

Osim ako nisi pripadnik paklene Snepčet generacije, ako ne gledaš Pewdiepie-ove skečeve, ako ne piješ energetske napitke, ako ne govoriš o tome da li si nekekav panromantik, onda si sigurno u nekom trenutku imao klasičan šokantni trenutak na internetu. Svi se sećamo kada smo prvi put otišli na neki zao sajt. Mama je u drugoj sobi, ti si dobio svoj određeni termin na džinovskom Del kompjuteru, kao da si ratni zarobljenik. Ali danas se osećaš nestašno. Danas ćeš kliknuti na onaj pop-ap link sa sisama. Sise kao da imaju nekakvu belu glazuru. Šta je to? Pa, uskoro ćeš saznati!

Dr Lindzi Ip, dečji psiholog povezan sa Klinikom za privatnu terapiju, kaže da ovakve predseksualne aktivnosti na internetu mogu da budu loša vest za klince. „Rano izlaganje pornografiji može da bude veoma uznemiravajuće za decu. Imala sam takve primere i u svojoj praksi. Neku od njih ti prizori zaista uplaše, što može da ostavi trajne posledice po njihov mozak. To stvara rizik od ranijeg seksualnog aktiviranja, od toga da postanu žrtve ili počinioci seksualnog zločina".

Reklame

A nije samo seks ono što nas sjebava. Nesrećni nusproizvod podivljalog stava da je internet ničija zemlja sadržaja su nasilni sajtovi. Ove sajtove posećuju ili bolesni odrasli ljudi, ili tinejdžeri, koji razmišljaju kao bolesni odrasli ljudi. „Kada porastu, stiču svest o kontekstu, kao i druge veštine prilagođavanja", kaže mi dr. Ip. „Prefrontalni korteks tinejdžera nije sasvim razvijen, pa su skloniji tome da reaguju impulsivno i sa manje inhibicija. Takođe će i pre gledati neke stvari ako im je do toga, i neće razmišljati o tome što to za njih znači".

Preporučujemo: "Zašto i dalje postoji pornjava van interneta?"

To je svakako bio slučaj sa mnom. Na početku sam bio prestrašen od pornografije. Šokantna poseta sajtu 'boobs.com', koji je trebalo da bude umeren, završila se sa prizorima pulsirajućih kita nabreklih vena gurnutih u grlo sićušne plavuše krvavih očiju i razmazane maskare. Nisam znao šta s tim da radim. Rekao sam mami da ne ulazi u sobu gde se nalazio kompjuter, zato što sam igrao igricu i 'stvarno mi je bila potrebna koncentracija'. To je bio početak mog putovanja po ponorima Seksetere, Lejd Bera, internet pornografije i drugih stvari. Ali kako sam odrastao, pornografija je postala manje šokantan izazov, a više neophodno zlo. Tek kada sam počeo da odlazim na sajt pod nazivom 'Ogrish' (koji se preko noći pretvorio u LiveLeak), zaista sam prešao granicu. Prisećam se silnih odsecanja glava, ubijanja životinja, mučenja, vešanja i drugih morbidnih krševa, ali ono što me je nateralo da sve to batalim je bio snimak jednog mačeta. Kamera je bila smeštena na mesto koje delovalo kao dno bureta sa vodom. Bila je uperena u plavo nebo iznad. U kadru se pojavila ljudska ruka koja drži mače. Uronila je mače u vodu. Mače je isprva delovalo zbunjeno i svojim velikim okicama gledalo po buretu. Onda je počelo bolno slabašno da se bori za život. Morao sam da zatvorim tab posle jedno minut. To ostaje najgora stvar koju sam ikada u životu video. Ta besmislena okrutnost, i bolesna želja da se to zabeleži, i dan-danas osetim bol u grudima kada se toga setim.

U svakom slučaju, evo nekih drugih mučnih priča deflorisanja na internetu.

Reklame

'GLEDALA SAM KAKO NEKA ŽENA PUŠI KLOVNU'

U starim, dobrim danima dajal-ap interneta, kada sam bila peti razred, bilo mi je dozvoljeno da na internetu provedem sat vremena dnevno, posle škole. Nisam sigurna da li je Messenger tada već postojao, ali par mojih drugara i ja smo imali mejl adrese. Te godine sam tokom raspusta pročitala "Stvora" Stivena Kinga, što je samo pojačalo moj već postojeći strah od klovnova. Jedna moja drugarica ih se takođe užasno plašila, pa smo posle škole jedna drugoj slale silne fotografije klovnova koje nađemo na internetu, sa odlomcima strašnih replika izvučenih iz naših perverznih mozgova. To je ubrzo eskaliralo; svaka naredna je morala da bude strašnija od prethodne. Jedne večeri sam tokom pretrage naletela na fotografiju žene koja puši klovnu koji se nestašno kezi. Sećam se da sam se zaledila, i osvrtala na stolici da vidim da li je moja mama u blizini. Otišla sam na sajt sa kog je ova fotografija potekla, i shvatila da je u pitanju jedan od prvih sajtova sa klovnovskom pornografijom. Slike su se skidale sporo, kao venecijaneri, i na svakoj je bio još jedan dignuti kurac ili redaljka u cirkusu. Ovo otkriće, ili bolje rečeno, teret, sam podelila sa svojom drugaricom. U nekom trenutku, moja mama je presrela mejlove, čime je naša mala prepiska okončana, a ja sam upala u ozbiljno sranje.

Kada se sada toga setim, te slike su mi se sigurno trajno urezale u pamćenje, naročito ta prva. Da li sam pre toga razmišljala o klovnovima u seksualnom kontekstu? Ne. Ali svakako bih na neki drugi način utolila želju da pročačkam po samoj srži onoga što me toliko zastrašuje. Ako tražiš šok, naći ćeš ga, i na internetu, i van njega. To je neizbežno. Možda je to pokrenulo moju ljubav prema stravi i užasu i ekstremnoj umetnosti, ali s druge strane, sa devet godina sam čitala dela majstora strave, pa sam prilično sigurna da su mi sinapse u mozgu oduvek bile tako spojene. – Hana

'OGUGLAO SAM, ŠTO JE MOŽDA I NAJBOLJE'

Uvek sam bio paranoičan da ću zakačiti neki virus na kućnom kompjuteru svojih roditelja, pa sam izbegavao bilo kakve sajtove koji nisu BBC. Na studijama nisam imao kompjuter kod kuće – bilo ih je samo u kompjuterskim laboratorijama, gde si u tri ujutro morao da staneš u red da bi imao pristup člancima na JStore. Tako da sam tek negde oko svoje 26. godine na internetu video nešto zbog čega mi je zaista bilo neprijatno. To se dogodilo kod mog druga Džire, koji mi je prikazao snimak na kome jednog vijetnamskog policajca kamion preseca napola, odmah iznad karlice. Sebe smatram za prilično imunog na sranja na internetu, ali taj snimak – policajčev zbunjen, a ipak čudesno miran izraz lica – kao da se spotakao o ivičnjak, a ne da ga samo trenutak deli od strašne smrti – i ljudi koji gamižu oko njega i zapravo ne čine ništa da mu pomognu, je učinio da se osećam zaista neprijatno. To je bio prvi put da sam pomislio da bi možda bilo bolje da ljudi ne dele takve stvari. Ali moj drug je video kako sam odreagovao, i jedno mesec dana mi je svakodnevno slao linkove za užasna sranja – tako da sam vremenom oguglao. Što je možda i najbolje. – Bruno

Reklame

'IMALI SMO SAMO 56K MODEM PA SAM GLEDAO FOTOGRAFIJE GOLIH DUPETA'

Gledam pornografiju od svoje jedanaeste godine. Uglavnom fotografije ženskih dupeta, jer smo tada imali modem od samo 56 kilobajta u sekundi, pa nisam mogao da učitam čak ni neki Kviktajmov video, i samo sam mogao da isponova i isponova pregledam par jednih te istih fotografija golih dupeta. Pornografija mi je veoma brzo postala normalna stvar. Sve do jednog dana u školi. Imali smo čas u biblioteci, što je značilo da smo uglavnom samo besposleni sedeli tamo, bez nadzora. Tamo se nalazio jedan kompjuter.

Moj ortak Maks i ja smo seli da se malo zezamo na kompjuteru, jer smo bili četrnaestogodišnji dečaci sa pristupom kompjuteru, a sedeti za kompjuterom je bilo mnogo zanimljivije nego čitati roman Melori Blekmen o zavisnosti od heroina, ili o čemu već. I tako smo zaseli, i ja sam se spremao da igram neke zabavne fleš igrice na Miniklipu. Maks je imao drugačije ideje. Maks je znao za jedan smešan sajt ko bi definitivno trebalo da pogledamo. Bio sam blago popustljivi tinejdžer, i prirodno povodljiv u ovakvim situacijama, pa sam prepustio Maksu kontrolu nad lepljivim mišem i razdrndanom tastaturom. Maks nas je prvo odveo na Rotten.com, ali i ranije sam pogledao sve čega je tamo bilo, i nisam bio toliko šokiran koliko se on ponadao da ću biti. Pa je otišao dalje. Završili smo na sajtu koji se, mislim, zvao Camel Style. Koliko se sećam, taj sajt je bio kao prototip za Lolporn tumbire, sa kojima ćemo se u bliskoj budućnosti upoznati i zavoleti ih.

Reklame

Na jednom snimku se jedan par tucao, i to je bio pravi izraz – ovo je pre bilo tucanje, nego karanje, jebanje ili vođenje ljubavi – i to na stolu. E sad, to samo po sebi nije šokantno, ali pratite me. Sto puca napola. Tek tako. Kao da je Majkl Foli pao s neba pravo na ovo dvoje iskvarcovanih i mišićavih razvratnika. Samo su ležali tako par sekundi, zbunjeni i omamljeni. Izgledalo je da je žena u bolovima. Ali tip, njen partner u karanju, brutalno je, mislim, stvarno brutalno, nabio kitu nazad u nju i nastavio da kara. Sećam se da me je to u tom trenutku šokiralo, jer je to bio momenat kada sam shvatio da muška seksualnost nema granica, da je muška seksualnost užasno potenta, posesivna stvar, da je falus neprikosnoveni vladar svega. Nasmejao sam se na silu, da bih udovoljio Maksu. Ali unutar mene su se događale čudne stvari. – Džoš

'POSTAO SAM INDIFERENTAN PREMA HARDKOR PORNOGRAFIJI'

Vidi, gledanje surovih video snimaka jednostavno nije bilo vredno toga. Ne zato što sam imao pametnija posla – bio sam tipični tinejdžer iz predgrađa, bez obaveza, bez posla, i sve se vrtelo oko jadnih bendova mojih drugara koji su svirali samo obrade. Slobodnog vremena sam imao napretek. Ali dajal-ap internet u Harareu, u Zimbabveu, gde sam završio srednju školu, je bio toliko jadan, da mi je prioritet uvek bio da pošaljem par poruka preko MSN Messenger četa, ili da se ulogujem na društvenu mrežu koja je postojala pre Fejsbuka (pozdrav Hi-5-u).

Nešto najbliže seksualnom nasilju ili svireposti sam mogao da vidim samo na televiziji. Dok sam bio u osnovnoj školi u Švajcarskoj, ponekad bih prespavao kod drugova, i krišom bismo kasno noću pogledali šta ima od pornografije na televiziji. Mislim, to je bila zapadna Evropa, i posle 11 uveče, regularni kanali bi počeli da prikazuju reklame za hot lajnove, kao i porniće. Televizor u spavaćoj sobi moje mame je bio povezan sa onim u dnevnoj, pa su se kanali menjali na oba odjednom. Kada bi i ona gledala televiziju, i videla šta mi gledamo, verovatno bismo najebali.

Sećam se da sam jednom promenio kanal i ugledao jarko osvetljenu žensku vaginu u krupnom planu, trenutak pre nego što je tip zabio kitu u nju i zgrabio ženu za vrat. Oboje su bili iskvarcovani, a ona je nekako histerično vrištala. Moji drugari i ja smo imali po jedno devet godina, pa nismo mogli da razlučimo da li to njoj prija ili ne. Nije nam se dopalo, pa sam prebacio kanal, na jedan od onih klasičnih filmova iz sedamdesetih, sa mekim fokusom i dosta stidnih dlačica, ali i to nam je ubrzo dosadilo. Seme moje indiferentnosti prema hardkor poronografiji je bilo posejano veoma rano. – Šepo

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu