Profesionalni stoner objašnjava kako da pravilno duvate u 2016. godini

Sada kada su zakoni o upotrebi medicinske marihuane stupili na snagu u 23 države Amerike, a rekreaciono konzumiranje džidže je legalno u još nekoliko, može se reći da se percepcija američkog društva o travi izokrenula u novom milenijumu. Biljka koja je ozloglašeno demonizovana u kampanjama ludila i zbog koje je dolazilo do masovnih rasističkih hapšenja, sada uživa u zasluženoj renesansi. Kao dugogodišnji poznavalac marihuane i bivši zatovrenik u Ratu protiv droge, gledao sam talas dekriminalizacije i sa zadovoljstvom i sa zaprepašćenjem. Ovog mesca, stoneri će 20.4. slaviti uz osećaj veće lične slobode i sa makar malo manje paranoje koja je proganjala generacije u prošlosti.

Dok marihuana prelazi u mejnstrim, Dejvid Binenstok - bivši urednik magazina High Times, VICE kolumnista, producent u Bong Apetitu i ekspert za travu u Big Media - napisao je knjigu Kako pušiti travu (pravilno): Prefinjeni vodič kroz duvanje, koja je od skora i u knjižarama. U njoj možete pronaći detaljne ilustracije osnovnih stvari, kao, na primer, kako smotati džoint na vetru, ali su postavljana i teža pitanja: gde je mesto marihuani u prefinjenoj eri post-prohibicije. Opisujući marihuanu kao drogu čuda, Binenstok smatra da duvanje poboljšava kvalitet života i pomaže ljudima da žive 'punim plućima', kao i da ohrabruje kreativnost. Kao i svi fanovi, i on smatra da je trava mnogo bezbednija alternativa za alkohol i mnoge od farmaceutskih lekova - ali samo ako je pušimo na pravi način, i u pravom raspoloženju. Pozvali smo ga da popričamo o knjizi kao i o kulturi vutre u 2016. godini.

VICE: Gde i na koji način ljudi pogrešno shvataju pušenje trave danas?

David Bienenstock: Naslov knjige je na neki način i namerno dvosmislen. Ali i Bil Klinton nije znao kako da uvuče dok je bio na Oksfordu, tako da bi danas možda svakome dobro došlo nekoliko smernica u samom postupku. U knjizi se govori o tome šta znači biti kanabis entuzijasta i fan u ovom određenom trenutku, kada se mnogo stvari, u smislu toga kako društvo posmatra marihuanu, menja. Kada ovu paradigmu premestimo iz andergraunda, želim da budem siguran da ćemo zadržati samo ono najbolje iz andergraund kulture gandže. Postojala je ideja koju su mediji propagirali, kao, Okej, evo stižu Big Biznis i Vol Strit da 'legitimiziju' marihuanu. E pa, marihuani ne treba legitimitet, to je neverovatan lek, a za mnogo ljudi, ona je i svetinja.

Bio sam umešan u krijumčarenje trave tokom kasnih osamdesetih i početkom devedesetih, pa sam kažnjen na 25 godina zatvora zbog krijumčarenja LSD-a. Šta sam propustio dok sam bio u zatvoru, do 2014. godine? Izgleda da sam izašao u pravo vreme.

U Koloradu možeš legalno da kupiš marihuanu, platiš porez poput svakog uglednog građanina, a čim pređeš granicu, u Kanzasu, mogu da ti oduzmu decu ukoliko koriste biljku u medicinske svrhe. Naša kultura doživela je mnogo represije.

Kada sam počeo da pišem za High Times, pisanje o politikama u vezi sa marihuanom i društvu bio je zaista depresivan posao. U većini slučajeva sam izveštavao o užasnim hapšenjima i ljudima čiji se životi bez potrebe uništavaju. Svi koji znaju istinu o marihuani razumeju da Rat protiv marihuane nije u vezi sa marihuanom - već da se radi o rasizmu i represiji i popunjavanju zatvora, radi profita. Bio je to težak posao, a činjenica jeste da se te stvari i dalje dešavaju.

Svaka inteligentna osoba koju poznajem razume da je prohibicija marihuane pogrešna još od vremena kada su bili tinejdžeri. Ova promena u društvu dolazi iz pravih korena političkog aktivizma, kao i od zajednice koja je trpela represiju. Mnogo ljudi je rizikovalo ili izgubilo slobodu da bi do ovakve promene došlo. Mislim da je svako ko učestvuje u kanabis kulturi bio deo najvećeg pokreta građanske neposlušnosti u našoj zemlji, pa i u svetskoj istoriji, a sada je, konačno, i pobeda na vidiku.

Šta misliš o poslednjem istraživanju koje kaže da od trave suštinski postaješ gubitnik?

Ronald Regan je u suštini rekao sledeće: "Ja sada imam neoboriv dokaz da pušenje makar jednog džointa nanosi štetu mozgu istog inteziteta kao kada biste stajali na Bikini ostrvu tokom bacanja hidrogenskih bombi. Od nje će ti se desiti svašta, bićeš impotentan, dobićeš rak pluća". A ništa od toga nije dokazano. Mislim da takve studije nemaju kredibiliteta. Moje iskustvo tokom izveštavanja o toj kulturi poslednjih petnaest godina govori suprotno. U ovoj zemlji je nemoguće istražiti da li marihuana pomaže vojnicima sa PTSP-ijem, iako postoji toliko dokaza za to. Takva istraživanja blokiraju, ali ako osmisliš neku besmislenu studiju o štetnosti marihuane, daće ti sav novac ovog sveta.

Da li će usled legalizacije trava postati manje interesantna za pisanje ili pušenje? Hoću da kažem, droga je izgubila na mističnosti, zar ne?

Sa jedne strane, ja obožavam izgredničku kulturu, a definišem je kao kršenje zakona za koji misliš da je pogrešan. Dakle nisi kriminalac, već izgrednik. Zaista poštujem izgredničku kulturu. Mislim da su ljudi koji su s ponosom kršili te zakone veliki deo ovog pokreta građanske neposlušnosti, ali za mene, koji poznajem ljude poput tebe, koji su bili u zatvoru dok sam ja uživao u džointu - sve to bilo je manje zabavno. I mislim da svako ko bi bar malo razmislio o tome isto osećao.

Za mene će biti zabavno kada niko ne bude išao u zatvor zbog marihuane, i nikoga ne budu hapsili zbog marihuane, a manjinske zajednice ne budu na udaru policijskih snaga, da ih ne zaustavljaju, pretresaju i sva ta sranja iz Rata protiv droge. Ozbiljno napredujemo u zaustavljanju Rata protiv marihuane i moramo da nastavimo u tom pravcu.

Okej, koji kandidat je najbolji za ljubitelje travke u 2016. godini?

Podržavam Bernija Sandersa po mnogim pitanjima, i Gerija Džonsona, liberterijanskog kandidata - ne mislim da ima toliko šanse da pobedi kao Berni Sanders, ali mislim da obojica imaju pozitivan stav na ovu temu. Ako pogledate administraciju Klintonove, kada je medicinska marihuana izglasana u Kaliforniji, pretili su doktorima da će izgubiti dozvolu ako je samo preporuče ljudima. Što se tiče Republikanaca, totalni autsajderi. Rekao bih da ako tražite kandidata koji je jednak, pravedan, pozitivan po ovom pitanju i prati šta se dešava, to bi bili Berni Sanders ili Geri Džonson.

Šta misliš o dabingu? Za matorog duvača poput mene, čini mi se nekako žestoko, a možda malo i problematično.

Jedna metafora bi mogla da bude da je razlika kao između toga da piješ pivo ili neko žestoko piće. Ista je droga, ali u mnogo potentnijoj formi i to moraš da imaš na umu. Ljudi koji gotive dabs obično nisu redovni ili povremeni pušači vutre. Oni su ljudi koji puše, odnosno inhaliraju, mnogo marihuane.

Ja lično ne mislim da to treba da bude prvo iskustvu sa kanabisom. Mislim, vi ljudi koji uživate u tom zaista intenzivnom iskustvu kanabisa, apsolutno, to je vaš izbor. Samo morate da budete svesni činjenice da može da bude veoma jaka vožnja. Za novajlije, ljude koji se tek upoznaju sa marihuanom, držite se biljke, izgradite odnos sa biljkom marihuane u njenom sirovom obliku, sa njenim prelepim cvetnim pupoljcima.

Brineš li se da će klasične metode duvanja polako nestati sa ovim fensi ukusima, vajpovima i stvarima koje postoje?

Mislim da za sve postoji mesto. Kao emisija Bong Appetit za MUNCHIES, na primer, imali smo te super fensi večere za koje su kuvari pravili grickalice i zaista neverovatne sosove i sve je bilo divno. Ali pušiću sa tobom iz bonga sa ukusom jabuke u uličici iza kuglane kad god želiš. Meni je sve to dobro. Ne mislim da išta od toga odskače. Ne sviđa mi se ideja da će kultura marihuane postati bolja ako bogataši uđu u nju i sve postane skuplje i elitnije.

Veliko pitanje, ali evo ga: da li trava gubi svoju oštricu u američkoj kulturi?

Nedavno smo videli priznanje da je Niksonova administracija preko marihuane napadala manjine i antiratnu levicu. Ja to pričam petnaest godina. Ljudi koji su u ovom pokretu decenijama više od mene to pričaju sve vreme. Kako se marihuana bude više širila i kada više ljudi bude u mogućnosti da iskusi ovu biljku, a posebno da vidi kako zapravo nema paranoje - ona nije efekat pušenja marihuane, ona je efekat mogućnosti da budete uhapšeni. Ja tvrdim da ako 800,000 ljudi godišnje uhapsite zbog posedovanja avokada, svi bi rekli da ih gvakamole čine paranoičnim.

Šta misliš o Njujorku i ostalim državama u kojima su zakoni o medicinskoj marihuani veoma restriktivni?

Oduvek smo imali političare koji su zabrinuti oko toga da li su previše mekani prema kriminalu ili drogama, a sada brinu da li su previše mekani u saosećanju ili previše mekani da omoguće lek porodicama kojima je on neophodan. Ali sistem u državi Njujork nije zasnovan na tome kako da se što više pomogne što većem broju ljudi - ne, on je zasnovan na tome kako pružiti minimalnu pomoć najmanjem broju ljudi, a usput otkloniti političku pretnju i mogućnost da vas glasači dožive kao neodgovorne prema ugroženim porodicama.

Šta vutra u Americi može sledeće da očekuje?

Biljka je velika pretnja farmaceutskog industriji i svako ko očekuje sledeću fazu završetka Rata protiv marihuane to mora da ima na umu. Ako pogledate broj lekova koji bi se mogao smanjiti ili zameniti medicinskom marihuanom i pogledate koliko će to novca potencijalno koštati farmaceutsku industriju, istina je da neće lako odustati u ovoj borbi. Činjeninca je da se prećutkuju milijarde i milijarde dolara koje oni mogu da izgube, a ako marihuana postane prvi način tretmana svih tih stanja, njihovi pokušaji da ograniče pristup medicinskoj marihuani biće agresivniji.

Dejvidovu knjigu pogledajte ovde.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu