FYI.

This story is over 5 years old.

vesti

Naši gradovi nas ubijaju

Od 2010. godine, polovina svetskog stanovništva živi u urbanim sredinama. Tolika gomila ljudi na relativno skučenom prostoru, sa svim njihovim otpadom, automobilima i ostalim stvarima koje zagađuju i uništavaju okolinu - sve će to ostaviti posledice.
7.4.15

Od 2010. godine, polovina svetskog stanovništva živi u urbanim sredinama. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, do 2030. godine šest od deset osoba živeće u gradu. Do 2050, sedam od deset. Tolika gomila ljudi na relativno skučenom prostoru, sa svim njihovim otpadom, automobilima i ostalim stvarima koje zagađuju i uništavaju okolinu - sve će to ostaviti posledice. Ovaj divni zalazak sunca sa fotografije? To je zagađen vazduh. Nove vrste riba koje plivaju po fontanama na trgu Trafalgar? Golub bez perja koji je pao sa neba pošto se ugušio otrovnim gasovima iz električne centrale.

Reklame

Dobra vest je da su naučnici otkrili još jedan zabrinjavajući propratni efekat koji proizvode gradovi. Specijalizovana Agencija za izučavanje raka (IARC) Svetske zdravstvene organizacije je u oktobru 2013. godine objavila izveštaj u kome se tvrdi da je zagađen vazduh kancerogen za ljude. Prema predstavljenim rezultatima, zagađeni vazduh u gradovima izlaže nas riziku oboljevanja od raka pluća i bešike. Ovi zaključci imaju morbidnu podršku statistike: 22,300 ljudi je umrlo od raka prouzrokovanog zagađenjem tokom 2010. godine.

„Vazduh koji udišemo je zagađen mešavinom kancerogenih materija", kaže doktor Kurt Strejf iz IARC. „Sada znamo da je spoljni vazduh ne samo opasno rizičan po zdravlje uopšte, već da je vodeći uzrok smrti od raka koji nastaje u čovekovoj životnoj sredini."

U Velikoj Britaniji je 1956. godine Zakonom o čistom vazduhu zabranjena upotreba uglja za grejanje i time je stavljena tačka na čuveni „londonski smog". Evropska unija donosi nove propise za standarde emisije gasova da bi automobili manje zagađivali vazduh, a sve evropske elektrane imaju filtere koji odvajaju najštetnije materije. Po mnogim pokazateljima, Evropa je manje zagađena nego posle Drugog svetskog rata. Ali u gradovima, pogotovo u Londonu, problem predstavlja broj automobila, autobusa i kamiona, naročito onih koji koriste dizel. Britanija je predvidela granice čistoće vazduha koje London teško da može da ispuni.

Reklame

Prema izveštaju Agencije, osnovni izvori zagađenja vazduha su saobraćaj, industrijska i poljoprivredna emisija gasova, elektrane, kao i grejanje i pripremanje hrane stanovnika.

„Označavanje zagađenja vazduha kao kancerogenog za ljude je važan korak", kaže direktor IARC-a doktor Kristofer Vajld. „Postoje efikasni načini da se smanji zagađenje vazduha, i uzimajući u obzir da izloženost zagađenju utiče na ljude širom sveta, ovaj izveštaj bi trebalo da bude snažan signal međunarodnoj zajednici da nešto preduzme, bez odlaganja."

Doktor Dana Lumis, zamenik načelnika odeljenja za monografije IARC-a kaže da se „rezultati pregledanih studija ukazuju na isto: rizik od raka pluća mnogo je veći kod ljudi koji su izloženi zagađenom vazduhu." To znači da ste, ako živite u gradu, ili makar neko vreme provodite u urbanoj sredini, izloženi riziku od zagađenja.

Možda ovo nije zapanjujuće otkriće, ali klasifikacija zagađenja vazduha kao „kancerogenog" ukazuje na veliki stepen zagađenosti širom sveta, uz nadu da će ovi podaci biti otrežnjavajući za čelnike na vlasti. Izveštaj takođe ukazuje da je, usled ekonomskog rasta i industrijalizacije u određenim delovima Azije, Južne Amerike i Afrike, neminovno došlo i do većeg zagađenja u tim oblastima. Razgovarao sam sa doktorom Lumisom da bismo saznali više detalja iz izveštaja Agencije.

VICE: Koji su gradovi izuzetno zagađeni? Koliko je gradova bilo uključeno u ispitivanja?

Reklame

Dr Dana Lumis: Tokom ove evaluacije, prikupljali smo dostupne podatke o nivou zagađenja širom sveta. Spisak je preobiman da bismo ga ovde navodili, ali ukratko, trenutno su najzagađeniji gradovi u Aziji, Južnoj Americi i Africi. No, postoje znatne razlike u stepenu zagađenja, čak i unutar Evrope. Svi detalji biće objavljeni u monografiji, ali ona će izaći tek za godinu dana.

Da li se u evropskim gradovima zagađenje povećalo?

Zapravo, situacija se uglavnom popravlja. Ukupna zagađenost u Evropi mnogo je manja nego pre 30 do 40 godina, ali napredak nije jednak u svim mestima i kod svih zagađivača. Povećanje broja vozila na dizel je faktor koji utiče na sporije smanjenje nivoa azotdioksida (NO2 (azot dioksid, zagađivač izuzetno prisutan u vazduhu u Londonu), i možda je povećao količinu kancerogenih materija u vazduhu.

Zakon o čistom vazduhu donekle je popravio situaciju u Velikoj Britaniji. Čini mi se da je problem, barem u Londonu, u samom broju vozila, te da projekcije stepena čistoće vazduha u Londonu neće biti ispunjene u dogledno vreme.

Da, Zakon o čistom vazduhu je imao brz i značajan uticaj u Britaniji. Takođe ste u pravu da je povećanje broja vozila, kao i uvećanje pređenih razdaljina usporilo napredak u određenim segmentima, naročito u Istočnoj Evropi.

Hoće li vazduh postati kancerogeniji?

Ne nužno. Stepen zagađenja u većem delu Evrope i Severne Amerike znatno je smanjen, što je rezultat kontrole nametnute sedamdesetih godina prošlog veka, a o daljim smanjenjima se već raspravlja. Najveći izazovi danas su u novoindustrijalizovanim zemljama, kao što su Indija, Kina, Čile i Brazil. Neke od ovih zemalja već preduzimaju korake u pravcu kontrole zagađenja vazduha.

Reklame

Šta možemo da učinimo povodom sve većeg zagađenja naših gradova?

Zagađenje vazduha je pre svega problem zdravlja građana, u smislu da vazduh pripada svima, ali ga niko pojedinačno ne kontroliše. Zagađenju vazduha treba pristupiti zajedničkim delovanjem na lokalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou. Uloga Agencije je da obezbedi naučne činjenice, kao što je ova evaluacija, kao osnov za preduzimanje odgovarajućih mera.

Šta mogu građani da preduzmu da bi se zaštitili od zagađenja?

Ne mnogo toga, nažalost.

Da li nas naši gradovi ubijaju?

Zdravstveni problemi koji nastaju usled zagađenja vazduha su značajni i treba ih shvatiti ozbiljno, ali važno je gledati i širu sliku. Stepen rizika oboljevanja od raka pluća čiji je uzrok postojeće zagađenje vazduha u naprednim i razvijenim zemljama može se uporediti sa pasivnim pušenjem. To je dovoljno ozbiljno da bi se nešto preduzelo, ali je taj rizik mnogo manji nego kod aktivnih pušača, na primer.