FYI.

This story is over 5 years old.

Svaštara

Provela sam noć u čarobnom svetu muških striptiz klubova

Muški striptiz klubovi nisu samo klubovi – oni su odredišta, događaji, koji su napravili veliki povratak, bez sumnje uz pomoć Čeninga Tatuma i njegove franišize „Magični Majk".
30.7.15

Fotografija: Facebook

Njujork može da se pohvali buljukom muških striptiz klubova za vaše devojačke večeri, sa nazivima koji idu od otmenih („Avalon") do zastrašujućih („Kazniću te"). „Hankomanija" je najčuveniji, ima četiri zvezdice i mnogo srećnih mušterija. Profil kluba se fokusira na proslave i zabavu, jednako koliko i na erotiku. Na sajtu „Hankomanije" je obznanjeno, „Dame, ovo je vaše veče", i „obezbeđujemo stripere i krupne konobare koje će vam ispuniti svaki kapric". Muški striptiz klubovi nisu samo klubovi – oni su odredišta, događaji, koji su napravili veliki povratak, bez sumnje uz pomoć Čeninga Tatuma i njegove franišize „Magični Majk".

Ja volim „Magičnog Majka" zato što volim Čeninga Tatuma. Njegova mišićavost modernizovana je za milenijumce, za mlade žene i muškarce kojima su poznate ličnosti dostupnije nego ikada ranije. Na svom Tviteru uglavnom promoviše „Magičnog Majka XXL", ali piše i o „ženici" i ima citate pogodne za Instagram. On prodaje ranjivu, povučenu muževnost, na fotografijama spušta ramena da bi delovao manje. Mišićavost bez mačizma. Na filmu, Majk ne izgleda mnogo drugačije od glumca koji ga igra. Zbog popularnosti filma, posetiteljke striptiz klubova očekuju model „Magičnog Majka", kada striper poseduje i fizičku lepotu i sjajnu ličnost. To je objektivizacija, u kulturi koja nikada u potpunosti ne objektivizuje muškarce.

Reklame

Mrak još nije sasvim pao kada sam stigla do „Hankomanije", u 38. ulici, u blizini Tajms Skvera. Klub je neupadljiv: na displeju skroluje naziv „Hankomanija", u LED diodama, i na ulazu se nalazi olinjali somotski konopac. Bilo je malo ranije od devet uveče, kada je po rasporedu trebalo da nastupe grmalji.Unutra nije bilo reda, hodnik je nadgledala vratarka za pultom, na kojem se nalazi kompjuter. Udarila mi je pečat na ruku, dala mi dva bona za piće (deset dolara po komadu, obavezno), i pokazala mi stepenište koje vodi do kluba. „Večeras je tako mrtvo", rekla je potišteno. Nenamerno sam kupila karte za nedelju uveče, na Dan očeva. „Pokušaj makar da se zabaviš".

Jebeš to! Grmalji, na binu!

Klub je veliki, ali više nego poluprazan. Sve je bilo u mraku, osim bine i bankomata. Bilo je vlažno. Hladila sam se svojim bonovima za piće, koje su krasile slike grmalja golih do pola. Reflektori su navodili moj pogled na binu, izdignutu samo 25 santimetara od poda. Crvene zavese su bile navučene, a nekoliko posetiteljki je šetkalo u blizine belih kauča ispred bine, rezervisanih za VIP gošće. Šank je bio tačno preko puta bine, na drugom kraju prostorije, sa samo jednim krupnim šankerom. Odmah su došli da me usluže, pošto nije bilo drugih gostiju. Dala sam bon za piće i uzela votku sa sodom, i naslonila se na ružičasti stub. Jedan od krupnih domaćina mi je prišao, podigao svoju majicu bez rukava i ponudio mi da pipnem njegove trbušnjake, a kada sam stidljivo odbila, smestio je mene i moju prijateljicu na beli kauč u drugom redu. Konobar u čijem sam rejonu bila je seo pored mene i predstavio se. Nosio je raskopčanu košulju i sveštenički okovratnik, i predstavio se meni i mojoj prijateljici kao „Otac 69". Propitivao me je kakvi su mi planovi za to veče, kao i za karijeru. Ličilo je skoro na prvi sastanak. „Ne ustaj", insistirao je. „Ako ti nešto treba, ja ću ti doneti". Jedna nevesta i njene drugarice su sele na kauč u prvom redu, kikoćući se. Grmalji su bazali po klubu kao somnambulni Mikelanđeli, zastajući da ih deveruše pogledaju. Jedan od gromada je zgrabio ruku neke devojke i stavio je na svoje isklesane trbušnjake.

Malo posle devet, naš Em Si Ej Džej je otvorio program. Nosio je kožni prsluk na golo telo, a na glavi je imao kožni kaubojski šešir. Drndao je gitaru. U „Magičnom Majku", Metju Mekonahju je identično odeven. Odsvirao je jednu pesmu na gitari, bljunuo mlaz vatre iznad pomahnitale gomile žena, razbio gitaru i skinuo, dok ga je obasjavalo kontrastno svetlo.

Reklame

Ej Džejeva mimikrija Mekonahjua je bila tek u redu („okej" u redu). „Čuje li se gitara", rekao je Ej Džej, svirajući. Publika od tridesetak žena je poludela. Nismo mogle da čujemo gitaru. „Čujete li to", ponovio je, gledajući kraj bine. Začula se glasna mikrofonija. „Čujete li"?

Posle dvadesetak sekundi, odustao je. „Jebeš ovo", rekao je, odlazeći s gitarom u rukama. „Grmalji na binu, grmalji na binu". I došli su, nego šta.

Fotografija: autorka

Muški striperi žive u uvrnutom svetu između objektivizacije i idealizacije, i njihova najreprezentativnija pojava je franšiza „Magični Majk". Ako je verovati prikazu Čeninga Tatuma, striperi su seksi, isklesani i talentovani, ali i šarmantni, dobrodušni i zabavni. „Nije da se samo skidaš. Ispunjavaš najluđe fantazije svake žene".

U filmu, Mekonahju govori novopridošlom striperu: „Ti si za njih muž kakvog nikada nisu imale. Ti si princ iz snova, koji im nikada nije došao".

Film ženskoj publici prodaje mišićavost – ne samo fizički spektakl njihovih nauljenih, crnpurastih tela, već i priče koje idu uz to. Kada gledaš „Magičnog Majka", obuzima te sirovo uzbuđenje tokom scena plesa, ali ulaziš i u oplemenjujući narativ romanse, neuspeha i istrajnosti. U „Hankomaniji" ne postoji neka naročita priča iza predstava, ali jasno je da računaju na to da na umu imaš mit „Magičnog Majka".

Prizvani gromalji su otvorili reviju plesom sa temom mornara. Tri grmalja su skinuli svoje kape i košulje, i pocepali su pantalone, blago se njišući. Posle plesa, krenuli su kroz gomilu. U pauzama između tačaka, didžej je puštao „seksi" muziku, u rasponu od Bon Žovija, preko Enrikea Iglesijasa, pa do The Weeknd.

Reklame

____________________________________________________________________________

Pogledajte i naš dokumentarac o japanskoj erotici za žene

____________________________________________________________________________

Jedan mišićavi grmalj je prišao mom kauču. „Ja sam Endrju", rekao je, blago se smešeći. „Da li se dobro provodite"? Nisam sigurna kako smo od toga došli do plesa u krilu, ali došli smo. Mislim da sam bila u transu. Didžej je pustio Ti Aja. Endrju je delovao kao da je navikao na žene kao što sam ja, žene koje nisu navikle na tako otvorene i seksi dodire. Pipnula sam mu trbušnjake, ali samo vrhovima pristiju, i samo na njegovo insistiranje. Napravio je onaj fazon, zgrabio me je za ručni zglob. Obgrlio me je obema rukama, uhvativši se za naslon, a ja sam potonula u kauč. Nastavio je sa plesom u krilu čak i kada je muzika stala, a Ej Džej se popeo na binu da nam se obrati. Bilo mi je neugodno. Valjda je želeo da dobijem ono što sam platila.

Pripitu i obeznanjenu me je odveo do bankomata, na kome sam podigla dve novčanice od 20 dolara (uz proviziju od 3,95 dolara), i pokušala sam da mu tutnem jednu. Njegova reakcija je za mene bila neočekivana. Podigao je obrve, i isprsio kukove ka meni, da bih mogla da mu je zadenem u lastiš gaća. Drugih dvadeset dolara sam rasitnila na šanku da bih mogla da ih čašćavam. Šanker me je obavestio da se to u „Hankomaniji" ne radi, i rasitnio je mojih 20 američkih dolara u 16 „hankomanijskih". Kada sam izrazila sumnju da je takva transakcija sasvim fer, šanker je samo slegnuo ramenima. „Četiri dolara ide vlasniku".

Reklame

Ali ako sam mogla da izdržim ples u krilu, izdržaću sve. Kada nam je prišao tip sa poslužavnikom prepunim čašica žestine, viskija „Grej gus" i nečeg ružičastog, uzela sam jednu bez razmišljanja, da bi me potom obavestio da to košta pet dolara. To je magija „Hankomanije", osećala sam kao da mi sve poklanjaju, do trenutka kada treba da platim. Uprkos tome koliko često se to događalo, uvek bih nasela. Pokušala sam da dodam pare liku sa pićima, ali on je zanjihao kukovima, da bi mi objasnio da treba da mu ih zadenem za lastiš.

Do tok trenutka sam već bila preparirana, od votke, sve te silne pažnje, kao i od plesa u krilu. U koreografijama su sada već počele da učestvuju i gošće. Nasred bine, plesač i dizač tegova građen kao Teri Kruvz je paradirao oko klimave stolice, tapacirane crvenim plišom. Kada je pozvao dobrovoljca, ja sam skočila na noge, opijena od samopouzdanja. Hajde, navali. Kada sam pokušala da iznesem piće na binu, Ej Džej me je hitro i autoritativno sprečio.

„Hankomanija" prodaje bizarnu vrstu usluge, pri kojoj ti praviš izbor, ali oni obave sve. Grmalji se muvaju po publici, izvode ples u krilu, i izvlače žene na binu. Ne samo da gledaš, već i pipaš, a tvoje pare kontrolišu njihove kretnje. I u filmu, kao i u klubu, „vruća stolica" je to kada žena sedne na stolicu na bini, a onda joj plesači posvete pažnju. Obično tako što im tresu guzice ispred glave.

Sela sam u vruću stolicu. Podigao me je kao da sam lagana kao pero. Obmotao je moje noge oko svojih kukova, pažljivo i tiho me navodeći rečima kao što su, „stavi ruku tu, budi mirna, u redu, idemo", dok je sa razglasa trešatao „Heroj" Enrikea Iglesijasa. Visila sam u vazduhu, praveći grimase, dok me striper držao svojim snažnim rukama, i nadala se da mi grudi neće ispasti iz košulje. Bila sam rekvizit u predstavi, pomagalo koje treba da pomogne plesaču da pokaže prednosti toga kada si težak 200 kila. Ples u krilu je bio toliko intiman da mi je bilo neprijatan, a običan ples je bio toliko bezosećajan da je bio dosadan.

Reklame

Onda su tri gromalja izveli ples na temu Vol Strita uz Ašerovu pesmu „Ode moja mala". Plesao je i Endrju, i mogla sam jasnije da vidim koliko je ogroman. Ples je bio veoma sličan onom mornarskom, samo su sada u rukama imali aktn tašne. Nakon toga, na binu se ponovo popeo Ej Džej, i dalje noseći kožni kaubojski šešir na glavi. „Pre nekoliko godina, producenti filma su došli u 'Hankomaniju', odgledali predstavu koju vi sada gledate, intervjuisali momke, i scene predstave u filmu zasnovali na predstavi koju sada gledate", rekao je Ej Džej, ispitivački gledajući publiku. Film o kome se radi je, naravno, „Magični Majk". Ova tvrdnja je verovatno neistinita, ali svejedno smo aplaudirale i vriskale. „Moje dame", rekao je, „veliko mi je zadovoljstvo da vam predstavim inspiraciju za film. Mi ga zovemo Super Sten. Hajde da čujemo gromoglasan aplauz za originalnog… Magičnog… Majka"!

Začuli su se prvi taktovi Džinuvinove pesme „Poni", koja je Čeningov/Majkov zaštitni znak, a mi smo odlepile. „Hankomanija" prodaje verziju muževnosti Magičnog Majka do granice plagijata. I uspeva u tome.

Ples kao takav je bio dobar, u većem delu se oslanjao na ples iz filma (ili je obrnuto?).

Snimila sam govornu poruku sledeće sadržine:

„Dajen… ja sam u „Hankomaniji"… izgleda da je Super Sten bio plesač Lejdi Gage. Trenutno lagano krlja uz „Poni". Izvodi tačku „Magičnog Majka" – oh! Ali tako je dobar, u tome je stvar. Pošizela sam za njim! O, moj bože! Pokušaću da odvučem Super Stena u krevet. Zove se Super Sten i ja sam… opa! O moj bože (počinje da peva)! 'Zajaši mog ponija…'"

Reklame

Dok sam gledala Super Stena kako pleše, odrekla sam se bilo kakvog novinarskog integriteta. Pokreti su mu bili tako kul, bez ikakvog napora. Raspršio je sve predrasude koje sam ranije imala o striptizu. Bila sam hipnotisana.

Kada je Super Sten završio nastup, Ej Džej je objavio da je Super Sten, do sada nem na bini, dostupan za plesu u krilu. Sela sam nazad na kauč i preostalim hankomanijskim dolarima mu mahnula da dođe.

„Zdravo", rekla sam, kada je Sten dolebdeo do mene, krećući se kroz gomilu pijanih deveruša koje su ga pipale; publika je bila zamagljena i beznačajna, kao ostali turisti, kada prvi put ugledaš Davida.

Nagnula sam se, sa rukama na kolenima, i izdigla glavu da bih mu se obratila. To nije bila odgovarajuća poza za ples u krilu. Super Sten me je odmeravao odozgo, i sećam se da je bio crnpurast, ali bilo je mračno i nisam mu baš videla lice. Pitala sam ga koliko dugo radi u „Hankomaniji".

„Sedam ili osam godina", rekao je Sten, dok su mu ruke visile pored tela. Ja sam i dalje u ruci stezala hankomanijske dolare.

„Zašto", pitala sam ga.

„A šta misliš zašto?", slegnuo je Sten ramenima. „Želiš li ples u krilu"?

„Imam samo deset dolara", rekla sam.

Sten se okrenuo i kao da je nestao u etru, iako znam da se samo vratio u okrilje devojačke večeri, jer su deveruše imali mnogo više para nego ja. U tom trenutku iznenada sam se veoma rastužila – propustila sam svoju priliku. Nikada više neću sresti svog Super Stena.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu