Foto: Flickr Denis BrekkeKada ne znaju šta će sa sobom neki ljudi koje poznajem prošetaju, skoče iz aviona, čitaju klasike koje su izbegli u školi, skidaju serije i gledaju ih danima i noćima, vode ljubav, posete roditelje, spreme ispit… a ja guglam dok ne oslepim. Bukvalno, dok mi ne padne mrak pred oči.Odem toliko daleko, u tako zastrašujuće ćoškove interneta da ne smem da spavam od straha da će me naći i uhapsiti zbog onoga što sam guglala. Malo je reći da sam istraumirana svime što sam pronašla, ali zato sam ubola i par fanstasticnih zicera. Jedan od njih su snifferi.
Reklame
Sniferi su osobe koje imaju fetiš da mirišu tuđ nošeni veš. Bez ikakvog osuđivanja, molim, to su zdravi ljudi koji imaju neobičan fetiš. Oni znaju šta ih radi (miris tečnosti ženskog tela) i to traže. Krenem da ih jurim po netu, čitala sam danima kako se do njih dolazi, kako se prodaje veš, kako se ostaje anoniman, šta oni konkretno rade sa njim (vrlo eksplicitno – da li se maze mojim gaćicama, itd)…Čitajući i komunicirajući sa nekoliko njih, shvatim da su carevi. Retko ko koristi pseudonim, svakome je sasvm jasno ko je, šta želi, nema ustezanja, nema sakrivanja. Ja, na primer, obožavam animal print, i naručim ako mi se dopada nešto. On voli nošen veš, naruči kad mu se dopadne. Vrlo otvoreno. Oduševim se i, naravno, hoću da probam. Ne da mirišem, da prodam. Da usrećim nekog cara i kupim novu maramu sa animal printom. Procenim da želim da zaradim dve jake dnevnice jednim paketom i ostavim blam sa strane.Saznam i kako da budu „što mirisnije", što je malo bizarno. Postoje tri mirisne zone i svaki snifer zna koju voli više. Tako i traže. Čak postoje i pravila. Okačim oglas pod lažnim imenom, jer sam kukavica, i nakon pet minuta dobijem tri ponude da spavam sa jednim momkom za novac, jednog da gazim u štiklama, i jednog da vređam dok ne zaplače. Spominjala se i cipela koju je trebalo gurati negde.Slušaj sad ovo. Pita me momak da li je u redu da masturbiram u tim gaćicama (kako bi se „druga zona" pojačala) i to bi dodatno platio. Nije mi se dopala ideja, ali mi je bilo tužno da ga odbijem, pa sam pomislila koja bi to cena morala da bude da zaista to uradim. Da li je dovoljno da to uradim za novu torbu ili spa vikend sa drugaricama. Da li da tražim mnogo više, ili možda za turu pića. Kao, da li da postanem dama odjednom i postavljam neke standarde sulude, ili da to bude fora, kao i što je trebalo. A pre toga pročitam naslov u kome devojčica prodaje nevinost za milione. Koja je prava cena?
Pošto mi je bilo naporno da mislim o tome, ne pristanem, ali stigne odmah još jedan zahtev. Da li bih, kojim slučajem, nije da me tera na to, telefonski dominirala sat vremena? Ne bih. Štaviše, toliko sam smešna sama sebi da bih tako ozbiljnu stvar za nekoga degradirala i možda bi čovek bio ponižen više nego što je poželeo. Nije moja šolja čaja, i to je to.Dalje, javi mi se teta, starija od 50 sigurno, kojoj nedostaje njena menstruacija i volela bi da dobije isprljane gaćice. Naglašavam da nema potrebe osuđivati, svi imamo svoje porive i nema potrebe lagati se. Ni njoj nisam mogla da udovoljim. Ali se jako fino zahvalila, delovalo mi je kao da je takav razgovor vodila nekoliko puta pre nego je mene našla.
To me je malo utuklo kad mi se ona zahvalila praktično ni na čemu. Ona žena žali za nečim i spremna je to da kupi. Meni nekad duša hoće da zaplače jer nemam najobičniji beli hleb, a ne nešto ovako intimno. I šta ja uradim – kupim hleb. Šta ona uradi – napiše mejl i nada se najboljem.
Dečko posle nje je maloletan, misli da je nastran, voli da piše mejlove, veoma, i deluje tužno. On želi pamučne gaćice bele boje, nošene 36 sati, bez brisanja posle male nužde, uglavnom uvučene u guzu, dosta „farta", masturbiranje, bez tuširanja. Pitam ga zbog čega tačno misli da je nastran i pomislim da će ovaj mali stići svuda. On će platiti i više ako treba, moli da paket bude dostavljen u određeno vreme na određenoj adresi. Totalni kriminal. Sad već razmišljam o akcionom filmu i nekom hangaru gde se skupljaju ženske gaćice sortirane po kategorijama: bakice, pelenice, bokserice, tangice, bodići, kupaći, bebidol, strapon… strava je kad pomisliš ko su, bre, ovi vi ljudi i kakve su to priče.
Reklame
Mogla sam da prevarim i pošaljem gaćice nošene pet sati. Ali nisam mogla da prevarim. Ozbiljno sam prišla tome da ih na lep način odbijem. Dobri su to ljudi neki. Nema primitivaca i nevaspitanih među ovima koji su se meni javili. Pismenost neću da kometarišem, ali su prijatni, vaspitani ljudi. A ovaj mali je neki kriminalac koji voli da piše mejlove. Ne bih mislila lepo o sebi da sam ih prevarila. Reče osoba koja je prodala svoj nošen veš, ali ironija je svuda.Zatim gospodin iz Kanade koji naručuje gaćice jednom nedeljno i uvek iz druge države. On ima zanimljivu priču. Oženio je neku puritanku kakav je i on sam bio, i onda je odlepio u braku. Svi su ga nervirali, gušili, tražili pare svakih pet sati, žena koja je prestala da se depilira i farba sedu kosu što ga je užasavalo, prijatelji se ugojili i ulenjili, a on kao dečak. Tvrda guza (skontala sam iz priče da to najviše vežba), široka ramena, veštački zubi pravljeni u Srbiji, i opadne mu libido i ne može da se pomeri. Krene da istražuje opcije od flerta na poslu do gej klubova i domino mladića, ali najviše se primi na veš. I žena nađe punu kutiju veša iz Afrike, optuži ga za rasizam (?) i ostavi. On sad naručuje sa Balkana i nađe mene, mučenu, da me uči zanatu i kako se to radi i šta sniferi obožavaju. Od mene hoće da se ne brišem nakon velike nužde, jela sam mleko i višnje. Nisam nikad probala mleko sa višnjama ali sad mogu da pretpostavim da nikad ni neću, jer zahtev je vrlo eksplicitan i jasno je šta on želi od mene.
Reklame
_________________________________________________________________________Pogledajte: Najveće dupe u Brazilu
_________________________________________________________________________Objasnim da nema šanse, i čekam nekog sledećeg. On i dalje pošalje po neki mejl, da vidi kako mi ide, da li sam dobro i da li me paze.Dalje, javi mi se momak sa kojim imam sjajan odnos i danas. Voli dečko ženske gaćice, voli razne stvari, sve su na mestu. Ono što je fascinantno najviše, jeste da ga nije strah da traži.Dogovorimo se za prvu pošiljku. Trebalo je 24 časa da ih nosim i da treniram u njima. Sve, bez prevare, odradim i ujutru treba da ih spakujem. Padne mi na pamet šta bi mi tata rekao, da sam kukavica, da sam prostitutka, da sam preterala, da neću da pošaljem, a sve vreme imam osmeh na licu – koji sam ja meni car.Momak uredno plati pošiljku, i pošalje komentare. Alo! Komentariše moj nošen veš. Ali ima nešto bezobrazno dobro u svemu tome. Čitam i osećam se jako dobro. Ne verujem da je većina vodila takav razgovor sa nekim. Tako saznam da se ne trlja o njih ve ć njuška i prislanja na lice. Sve te iskolačene oči neka iskuliraju – svi radimo neke gadosti kada niko ne gleda. Saznam da sniferi tajno mirišu veš drugaricama iz korpe za prljav veš. To me je podsetilo na priču jedne medicinske sestre iz službe za hitnu pomoć koja je naglasila da devojke nose užasno nekvalitetan donji veš, i da je nekoliko puta bila zgrožena onim što je videla na poslu. Nikad ne znaš kad će biti hitno – nosi čist veš. To bi bila poenta.
Dakle, sniferi, kojih ima mnogo više nego što mislimo, pomirišu tu-i-tamo nečiji veš iz prljave korpe. Moj „klijent" kaže da je bio prijatno i neprijatno iznenađen više puta. Sva sreća pa se nisam obrukala pošiljkom.Pored svih stvari koje sam uradila po jednom, a to mi je neka novogodišnja odluka da radim stvari koje nisam nikad, ovo mi je bilo iznenađujuće prijatno. Pomisao da neko njuška moj veš i nije sama po sebi primamljiva, ali da se neko raduje kao dete kada stigne pošiljka i da uživa u tome… to je radost.Još jedna zanimljiva stvar u celom konceptu je da sve manje devojaka ostaje verno prodavanju veša. Sledeći korak je postati domino dama. Kažu da je intenzivnije iskustvo, bolja je zarada, ne prodaje se seks već ponašanje i posao je „stabilan".Odmah sam pomislila na momka koji želi da mu se gurne cipela negde. Ne verujem da ću tim putem ići, niti sam poslala još neke gaćice.Ali oglas i dalje stoji. I kupila sam strava štikle.Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu.
Dečko posle nje je maloletan, misli da je nastran, voli da piše mejlove, veoma, i deluje tužno. On želi pamučne gaćice bele boje, nošene 36 sati, bez brisanja posle male nužde, uglavnom uvučene u guzu, dosta „farta", masturbiranje, bez tuširanja. Pitam ga zbog čega tačno misli da je nastran i pomislim da će ovaj mali stići svuda. On će platiti i više ako treba, moli da paket bude dostavljen u određeno vreme na određenoj adresi. Totalni kriminal. Sad već razmišljam o akcionom filmu i nekom hangaru gde se skupljaju ženske gaćice sortirane po kategorijama: bakice, pelenice, bokserice, tangice, bodići, kupaći, bebidol, strapon… strava je kad pomisliš ko su, bre, ovi vi ljudi i kakve su to priče.Mogla sam da prevarim i pošaljem gaćice nošene pet sati. Ali nisam mogla da prevarim. Ozbiljno sam prišla tome da ih na lep način odbijem. Dobri su to ljudi neki. Nema primitivaca i nevaspitanih među ovima koji su se meni javili. Pismenost neću da kometarišem, ali su prijatni, vaspitani ljudi. A ovaj mali je neki kriminalac koji voli da piše mejlove. Ne bih mislila lepo o sebi da sam ih prevarila. Reče osoba koja je prodala svoj nošen veš, ali ironija je svuda.Zatim gospodin iz Kanade koji naručuje gaćice jednom nedeljno i uvek iz druge države. On ima zanimljivu priču. Oženio je neku puritanku kakav je i on sam bio, i onda je odlepio u braku. Svi su ga nervirali, gušili, tražili pare svakih pet sati, žena koja je prestala da se depilira i farba sedu kosu što ga je užasavalo, prijatelji se ugojili i ulenjili, a on kao dečak. Tvrda guza (skontala sam iz priče da to najviše vežba), široka ramena, veštački zubi pravljeni u Srbiji, i opadne mu libido i ne može da se pomeri. Krene da istražuje opcije od flerta na poslu do gej klubova i domino mladića, ali najviše se primi na veš. I žena nađe punu kutiju veša iz Afrike, optuži ga za rasizam (?) i ostavi. On sad naručuje sa Balkana i nađe mene, mučenu, da me uči zanatu i kako se to radi i šta sniferi obožavaju. Od mene hoće da se ne brišem nakon velike nužde, jela sam mleko i višnje. Nisam nikad probala mleko sa višnjama ali sad mogu da pretpostavim da nikad ni neću, jer zahtev je vrlo eksplicitan i jasno je šta on želi od mene._________________________________________________________________________Pogledajte: Najveće dupe u Brazilu_________________________________________________________________________Objasnim da nema šanse, i čekam nekog sledećeg. On i dalje pošalje po neki mejl, da vidi kako mi ide, da li sam dobro i da li me paze.Dalje, javi mi se momak sa kojim imam sjajan odnos i danas. Voli dečko ženske gaćice, voli razne stvari, sve su na mestu. Ono što je fascinantno najviše, jeste da ga nije strah da traži.Dogovorimo se za prvu pošiljku. Trebalo je 24 časa da ih nosim i da treniram u njima. Sve, bez prevare, odradim i ujutru treba da ih spakujem. Padne mi na pamet šta bi mi tata rekao, da sam kukavica, da sam prostitutka, da sam preterala, da neću da pošaljem, a sve vreme imam osmeh na licu – koji sam ja meni car.Momak uredno plati pošiljku, i pošalje komentare. Alo! Komentariše moj nošen veš. Ali ima nešto bezobrazno dobro u svemu tome. Čitam i osećam se jako dobro. Ne verujem da je većina vodila takav razgovor sa nekim. Tako saznam da se ne trlja o njih ve ć njuška i prislanja na lice. Sve te iskolačene oči neka iskuliraju – svi radimo neke gadosti kada niko ne gleda. Saznam da sniferi tajno mirišu veš drugaricama iz korpe za prljav veš. To me je podsetilo na priču jedne medicinske sestre iz službe za hitnu pomoć koja je naglasila da devojke nose užasno nekvalitetan donji veš, i da je nekoliko puta bila zgrožena onim što je videla na poslu. Nikad ne znaš kad će biti hitno – nosi čist veš. To bi bila poenta.
