Lepota praznih setova nakon snimanja porno filmova

Stvari su se nekada snimale drugačije nego danas i nije bilo mesta za greške.
21.2.16

Džo Broton je provela nekoliko godina beležeći umetnost praznih, lažnih medicinskih kancelarija i školskih učionica.

- Ovi setovi su napravljeni sa mnogo ljubavi - kaže fotografkinja Džo Broton. Sredinom devedesetih, kao studentkinja umetnosti iz Eseksa, Džo je radila kao asistentkinja u pornografskom studiju.

- Prvo sam bila devojka koja donosi kafe, sprema set, donosi ručak, klasičan potrčko - objašnjava mi.

Ali pošto se postala prijateljica sa vlasnikom studija Stivom (koji je radio za britanskog pornografskog barona Pola Rajmonda), Džo, koja sebe iz tog perioda opisuje kao nefunkcionalnu tinjdžerku, na neko vreme se čak i uselila u studio i tu živela neko vreme. Kasnije, kada je postala čistačica, počela je da dokumentuje ono što ostaje na setovima nakon snimanja.

- Sećam se jako čudnih dana - kaže mi.

Iako je kasnije počela da radi u mnogo drugačijim i cenjenim ateljeima, Džo je nedavno predstavila svoje fotografije iz Stivovog studija na Londonskom umetničkom festivalu.

- Prikazivala sam ove serije već nekoliko puta ranije, ali na početku fotografije nisu dobile ni malo pažnje. Ljudi jednostavno nisu bili spremni da prihvate ovakvu vrstu fotografija zbog konotacija koje one nose. Ali, mislim da je sada pravo vreme - kaže.

Daleko od toga da je pokušavala da uhvati pornografske momente na setu, fotografije koje je Džo uradila pokazuju smešnu stranu pornografije i dokumentuje davno prošlo vreme umetnosti.

Koji je najčudniji posao kojim si se bavila u studiju?

Jednom me je Stiv naterao da sedim u kupatilu dok je snimao devojku u kadi, a ja sam morala da duvam balone od sapunice ka njenim intimnim delovima. Sećam se da sam bila toliko preplašena, da sam zatvorila oči. Svakoga dana sam morala da donosim kafu ili čaj. Nije bilo važno šta je snimao – ja sam i dalje pravila tone čaja.

Da li je to bio tvoj prvi posao u pornografskom studiju?

Da, to je bio deo prakse dok sam bila u umetničkoj školi. Mislili su da se se radi o modnom studiju. Zato sam, kada sam stigla prvog dana, nosila baletsku haljinu (nemam pojma zašto sam mislila da je to nešto što treba da obučem za prvi dan prakse u modnom studiju!). Nisam imala pojma o čemu se radi. Ali, brzo sam naučila da je najbolje nositi staru odeću jer ćeš se prilično isprljati na poslu. Nikada nisam rekla ljudima u umetničkoj školi u kakav su me studio zapravo poslali.

Da li je bilo još studenta koje su slali u ovaj studio?

Ispalo je da se sin lika koji me je ovde poslao, direktora mog odeljenja u školi, pojavljuje u jednom od filmova. Pitala sam se zašto mi je taj lik namigivao dok je bio na setu. Pomislila sam da čovek ima problema sa okom! Bila sam potpuno nevesna ša se zapravo događalo. Mislim da su oni i uživali u tome što sam bila pomalo naivna.

Kada si shvatila da se ne radi o modnom studiju?

Džo Gest, koja je u to vreme bila prilično poznata porno zvezda, pojavila se jednog dana u studiju samo u papučama, čarapama, čipci i sa malenim šeširom na glavi. Onda je legla na bolnički krevet i primila termometar.

Da li si rekla porodici šta se dešava?

Ne. Moj deda je skontao šta se dešava, koliko god vam ovo smešno zvučalo. U to vreme sam živela sa gomilom sluđenih tinejdžera u zajedničkom smeštaju. Bila sam veoma mlada. U studiju su me upozorili da nikome ne pominjem ništa o onome šta se u dešava na poslu. U to vreme, ako si radio u pornografiji, smatrali su te đavolom. Ljudi su telefonom zvali studio i vrištali u slušalicu razne odvratne stvari.

Ko je postavljao setove?

Devojka koja je bila zadužena za to. Išla je u istu umetničku školu kao i ja. Oduvek me je fasciniralo koliko je, u stvari, potrebno rada da bi se sredio jedan set. Bilo je potrebno iznajminti nameštaj, sve spremiti. Imali smo ogromne pozadine koje je trebalo oslikati. Jednom su danima oslikavali ogromnu pozadinu koja je trebalo da predstalja Rimsko carstvo.

Kada si počela da fotografišeš setove?

Na neko vreme sam napustila studio. Mislim da me je Stiv na neki način otpustio – bila sam veoma nespretna. Tek kasnije, dok sam bila na masteru na Kraljevskom koledžu umetnosti, devojka koja je u tom trenutku radila kao čistačica u studiju se razbolela. Tada me je Stiv pozvao i rekao da mogu da koristim studio za fotografisanje, a ako želim da pomognem oko čišćenja, platiće mi. Tada sam počela da fotografišem setove po završetku snimanja.

Koliko su se snimanja promenila od kada si radila kao asistent?

Kad sam imala 17 godina i počela da radim u studiju, zakon je bio mnogo stroži. Nekoliko godina kasnije, internet je promenio mnogo toga. Neverovatno je koliko je internet promenio industriju.

Šta izlaganje fotografija 2016, skoro deset godina nakon što su nastale, dodaje samim fotografijama?

Pokazuje jednu eru koja više ne postoji. Stvari su se nekada snimale drugačije nego danas i nije bilo mesta za greške. Na fotografijama je moguće videti koliko su ljudi pažnje poklanjali detaljima, koliko se uživalo u kreiranju setova i scenarija.

Koji su ti omiljeni setovi?

Jako sam volela balone pune helijuma. I ta roze soba – svetlo u njoj je potuno neverovatno.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu