Skulptura "Coup de tête" alžirskog umetnika Adel Abdessemeda. Foto: Hans Griep.Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE FranceDanas je deseta godišnjica od kako je Zinedin Zidan zabio svoju glavu u grudi Marka Materacija, tog, najpoznatijeg udarca glavom u istoriji. Pogledajte ponovo snimak, uživajte u njemu: taj udarac je odmeren i strašan. Ovakvi udarci glavom su obično zločini iz strasti, produkti besa, poslednje utočište kada te ortaci drže za ruke i govore da nije vredno toga. Ali Zidan je želeo upravo na ovaj način da udari Materacija. Napravio je dva koraka i okrenuo se kako bi stvorio odgovarajući ugao. Zabio je obe noge u teren i nagnuo se. Glava dole i prava leđa, poput bika. I onda, bum, i na grudima Marka Materacija je udubljenje u obliku Zidanove glave, sudija vadi crveni karton, Italija 5, Francuska 3.
Reklame
Da li se sećate adrenalina kada ste prvi put videli ovaj udarac? Koliko je apsurdno videti najboljeg igrača generacije kako završava karijeru udarcem glavom, a ne nogom. Premotajmo film do tog dana: finale je Svetskog prvenstva u fudbalu u Nemačkoj 2006. godine i Zidan je svoj tim odvukao do samog kraja. Francuska i Italija su u ćorsokaku, svako je dao po jedan gol. Produžeci su. Zidan, francuski kapiten, trči po terenu sa praznim pogledom. Jedan srećni ili genijalni udarac ga deli od ponavljanja finala Svetskog prvenstva iz 1998. i proglašenja Bogom Francuske ponovo. Pedalj od slave. Trenutak od besmrtnosti.Ali on još uvek nije tamo - i dalje je samo čovek. I kada mu Marko Materaci priđe i povuče ga za dres, Zidan se našali "Moraćeš da sačekaš do kraja meča." Italijanski igrač odgovara uvredom - nečim niskim i rasističkim što nikada zapravo nećemo znači tačno šta je, ali na internetu možete naći neke sasvim moguće transkripte - i Zidan gubi razum. Nije mogao da dočeka kraj meča. Morao je to odmah da uradi. 110 minut. Zidan i Materaci. Direktan crveni.
Ovo pomračenje uma i dalje prati francuski nacionalni tim svaki put kada igraju. Deset godina kasnije, i dalje je potpuna misterija zašto bi kapiten pribegao nasilju u tako ključnom trenutku u Svetskom prvenstvu.Ali, iskreno, da li je Zidan mogao biti zaustavljen? Tokom celog turnira 2006. je sjajno igrao, dominirao u svakoj utakmici. Ceo svet mu se divi - čak su i njegovi saigrači često u ulozi posmatrača. Ima 34 godine i vratio se iz prevremene penzije za reprezentaciju. Svi znaju da su ovo poslednji mečevi koje će ikada odigrati. On je iznad pravila, njegove pokrete je teško pratiti. Na početku turnira je uradio panenku kada je šutirao penal Bufonu, objektivno lud potez za meč takvog značaja. Zidan je bio toliko iznad konkurencije da je to bilo skoro posramljujuće.
Reklame
Ali onda mu se sve vratilo. Nakon udarca Materaci se grči na zemlji, francuski trener Rejmond Domenek viče na svoje igrače da nastave, da zaštite Zidana. Bufon odlazi da sudiji kaže šta se desilo. Po prvi put u istoriji Svetskog prvenstva, sudija odlučuje na osnovu video snimka. I sve to u finalu. Zinedin Zidan dobija crveni karton. Ostavlja svoj tim na cedilu za penale koje oni gube. Italija je svetski prvak.Filozof Oliver Puriol u svojoj knjizi "L'Eloge du mauvais geste" ("U slavu pogrešne stvari") kaže da udarac uopšte i nije nastao u žaru trenutka. "On je sračunat potez. Da je proistekao iz besa, Zidan bi se kasnije izvinuo i mogli su da mu omoguće slavni izlazak. Oprostili bismo mu, samo da je rekao da je gest bio nekontrolisan. Ali on nikada nije zažalio." To je tačno: četiri godine kasnije, u intervjuu sa TV voditeljkom Mišel Denisot, Zidan je odbio da pokaže i trunku kajanja. "Postojala je provokacija, i to prilično ozbiljna. Ono što sam uradio je neoprostivo. Samo kažem da pravi krivac mora biti kažnjen, a to je osoba koja me je provocirala", rekao je Zidan.Zidan se nikada nije baš uklapao u kalup fudbalera 21. veka - nije bio nasmejani lik oko koga se sponzori tuku. Patrik Džuilar, novinar Foot 365 i sportski konsultant na RFI mi je rekao da je bilo nekoliko igrača koji su tokom karijere imali takve probleme. "Zidan je bio strastven igrač koji je redovno prelazio granicu na terenu. Dobio je 12 crvenih kartona tokom karijere - to je ogroman broj za igrača sredine terena", rekao mi je. "Tokom Svetskog prvenstva 2006, svi smo videli njegov jedinstveni talenat, ali i teškoće sa kontrolisanjem nerava. U finalu, Zidan je pokazao obe strane svog karaktera: genijalnost panenkom protiv Bufona, a onda i potpuni gubitak kontrole sa udarcem glavom." Zidan bi i danas bio podjednako komercijalno opasan: nadaren, nesumnjivo, apsurdno talentovan, ali sa tendencijom ka krvničkim startovima i izlivima besa. Bio je toliko dobar da je procvetao u prostoru koji je za njega napravljen van gungule fudbala, novinarskih konferencija, fotografisanja. Bio je toliko dobar da je mogao glavom da udari Italijana i da ga i dalje volimo.Moderni fudbal zahteva staloženost sportista. Nema mnogo brendova koji će za zaštitno lice odabrati nestabilnog tipa. Ono što danas prodaje su stvari poput irskih ili islandskih navijača i igrača, jednoglasno slavljeni zbog svog smisla za humor.Ali deset godina od sada, ko će se sećati prijatlejski nastrojenih irskih navijača i njihovih napora da održavaju francuske ulice čistim? Ko će pričati o Kristijanu Ronaldu - svakako sjajnom igraču, ali lišenom bilo kakvog karaktera. "Zidan je ambivalentni genije", kaže mi Džulijard. "Nije bio poslušan. On je ovim postupkom odredio ishod Svetskog prvenstva, svoje karijere." Deset godina kasnije, Zidan je i dalje ultimativni Francuz. Deset godina kasnije, ovo je i dalje neprevaziđen udarac glavom.Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
