Rade li i danas sajtovi za ilegalno skidanje muzike iz moje mladosti

Slavni dani ilegalnog skidanja muzike

Sve je počelo sa Larsom Ulrihom. Pre nego što je on 2000. godine tužio Napster i dobio parnicu, ilegalno skidanje muzike nije čak bilo ni ilegalno, niko nije znao šta je. Ali posle tog slučaja, stotine oštećenih muzičara, diskografskih kuća i država pokušalo je da spreči ljude poput mene da besplatno skinu kompletan opus Limp Bizkita. Koliko juče je Isohunt-u, piratskom sajtu koji zapravo ne drži nikakve MP3-jeve ali uma direktorijum za sajtove gde možete da ih skinete, naloženo da plati 43 miliona evra grupi iz muzičke industrije po imenu " Music Canada". Britanska vlada planira da maksimalnu kaznu za internet pirateriju digne i do 10 godina zatvora za najozbiljnije prekršaje, prema tvrdnji Kancelariji za intelektualnu svojinu.

Naravno, u vreme kad je pokrenut Napster, mesta kao što su Virgin Megastore i Tower Records ploče su naplaćivala i do preteranih 17 evra po albumu, a često po filmu ili boks setu još i više. Industrija zabave generalno se prema javnosti odnosila bahato i ljudi su se osećali prevarenim. I zato su osetili nemalu količinu zadovoljstva uvaljujući im ga skidanjem terabajta besplatnih pesama. Ako vam treba poređenje da to bolje shvatite u današnjim uslovima, zamislite samo da je neko izgradio prugu tik uz svaki kolosek Southern Rail-a a potom uslugu prevoza pružao besplatno, da bi se pojavio Southern Rail i izjavio: "Da, znamo da postoji besplatna pruga, ali moralno je podržati Southern Rail ".

Na kraju je muzička industrija prokljuvila da ne može samo da šiba ljude metaforičkim štapom i ponudila šargarepu u vidu mnogo jeftinijih legalnih usluga za skidanje i striming, istovremeno ne odustajući od gašenja svih sajtova koji su umalo uništili industriju.

Ta joj je taktika u velikoj meri uspela i danas sam ja, baš kao i svi drugi, srećan što mogu da kopam po bogatim katalozima na Jutjubu i Spotifaju umesto da ugrožavam svoj kompjuter sumnjivim softverom. Ali pitam se šta se desilo sa tim starim piratskim sajtovima, da li i dalje postoje na nekom groblju interneta ili su svi iskorenjeni.

I tako, pošto sam se osećao posebno tužno ove nedelje, pokušao sam besplatno da skinem The Sound Of Silence Sajmona i Garfankela preko svakog starog piratskog sajta, kako bih saznao da li je neki od njih ponovo nikao u mom odsustvu.

Prvo su na red došli momci koji su sve započeli, Napster:

Evo šta dobijete kad ovih dana odete na Napsterov sajt, nekakav generički sajt za strimovanje muzike koji izgleda kao Apple Music ili Spotifaj. Napster je, nakon godina i godina bubotaka u vidu skupih tužbi, očigledno odlučio da ukloni svoju originalnu piratsku inkarnaciju. Ali pošto ih je kupio američki prodavac tehničke opreme Best Buy, i nakon kasnijeg pripajanja Rhapsodyju, on se redefinisao kao plaćena usluga striminga (što će reći, ljudi, prodao se jebenom sistemu). Ovde neću naći besplatan primerak klasične folk balade.

Posle toga sam pokušao kod Pirate Bay-a, ali kad sam krenuo da se ulogujem na njihov sajt, dobio sam samo listu direktorijuma za druge sajtove:

Kliknuo sam na neke sa malo seksijim imenima kao što su 'fastpiratebay.co.uk' i nešto zvaničnije zvučeći 'thepiratebay.uk.net', ali svaki put me je dočekala stranica sa obaveštenjem da je "sajt nedostupan". Ispostavilo se da je ovaj švedski sajt, nakon brojnih upada u njihove prostorije, tužbi i hapšenja, u mnogim državama blokiran, a samo njegovo pominjanje zabranjeno je na društvenim mrežama poput Fejsbuka. Mislim, lako bih mogao da zaobiđem te blokade uz pomoć TOR-a ili bilo kog drugog pretraživača za dark veb, ali, dođavola, nisam Džoni Li Miler u Hakerima, bio mi je potreban samo brzi fiks lekovitog Garfankela da me malo smiri, tako da sam pošao dalje.

Dok sam odrastao, najzločestiji momak u igri skidanja uvek je bio Limewire. Naravno, imao je pregršt virusa i bio je jezivo spor, ali je uvek bio pristupačan za korišćenje. Zato sam se strašno smorio kad sam pokušao da kliknem na http://www.limewire.com/ samo da bi me dočekala još jedna stranica sa "nedostupnim sajtom". Počeo sam da pregledam razne opcije za skidanje i umalo odabrao ovu ispod, ali onda sam se setio koliko je virusa nekada umelo da mi sjebe kompjutere i pokolebao se:

Posle malo istraživanja, otkrio sam da je Limewire zapravo ugašen još 2010. godine, posle brojnih tužbi i povlačenja po sudovima, tako da ne postoje nove radne verzije. Razne vikipedije objasnile su mi da stare verzije ne samo da ne rade, već sadrže i gomilu trojanaca, tako da nisam želeo da rizikujem da ne budem u mogućnosti da završim ovaj članak.

Umesto toga, probao sam Kazaa, alternativu Limewire-u sa još više virusa.

Jao, do mojega.

Konačno sam se oprobao sa Soulseek-om, starim dobrim Soulseek-om. Soulseek je uvek najgore izgledao i bio najmanje pristupačan u korisničkom smislu od svih velikih P2P mreža. Bio je to sajt za ilegalno skidanje muzike koji je koristio vaš stariji brat. Verovatno se iz tog razloga ljudi nisu posebno potrudili da ga izbrišu sa interneta, tako da on i dalje funkcioniše.

Ponudio mi je besplatno skidanje programa. Kad sam otvorio fajl, moj fajervol je malo poludeo, ali da li ću odustati sada kada sam tako blizu milozvuka S&G-a? Nema šanse. I tako sam nastavio da tražim legendarnu pesmu iz 1964. i, dragi moji, uopšte se nisam razočarao, pošto mi je odmah izašla gomila verzija.

S tim što to uopšte nije ličilo na stare dane. Nisam morao da čekam sa šoljom čaja u ruci dok se pesma skida. Pogledajte samo šta se desilo svega 30 sekundi kasnije:

To! Konačno, nakon tri sata neuspešnog mlataranja po raznim starim piratskim sajtovima, Soulseek me je primio u svoj sladak i brižan zagrljaj, te sam na miru mogao da uživam u nežnim i srceparajućim zvukovima pesme "Sound Of Silence" kad god sam to hteo, baš kao što sam to radio sa grupom Limp Bizkit pre onoliko godina.

Dakle, šta smo u međuvremenu saznali? Prvo, dozvolite mi da se bezpogovorno izvinim Sajmonu i Garfankelu, obrisao sam pesmu sa svog kompjutera i sad je umesto toga slušam besplatno preko Youtuba, za šta sam siguran da će dobiti 0,0003 penija. Drugo, muzička industrija je uradila tako dobar posao pretvorivši ilegalno skidanje u mukotrpno smaranje istovremeno olakšavši striming da ne moraju čak ni da dovrše gašenje preostalih sajtova jer ko želi da gubi tri sata proveravajući koji od njih još radi. I treće, ovo je i dalje najbolja pesma ikad napisana:

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu