DROGE

Duvanje je jedino što je 2016. godinu učinilo podnošljivom

Kada budućnost deluje neveselo, važno je biti zahvalan na onome što imaš, koliko god beznačajno bilo.
6.1.17
(ROBYN BECK/AFP/Getty Images)

Ova tek otperjala 2016. je bila godina koju je obeležila smrt – muzičkih legendi, sportista, astronauta, i poslednjih ostataka pristojnosti našeg političkog sistema. U kome god pravcu da se svet kreće, taj pravac deluje pogrešno. Dok vreme nastavlja svoj nezaustavljivi marš, fabričke radnike u centralnim Sjedinjenim Državama će zameniti roboti, a na kraju će zameniti i vozače automobila koje prave. Mašine će sve više ubijati umesto nas, a algoritmi društvenih mreža će nastavljati da nas razdvajaju u zasebne ideološke silose i još ćemo se više otuđiti od svojih bližnjih. Širom sveta, reakcija na pritisak napretka sve više je ta da ljudi počinju da podržavaju političare koji propovedaju čist rasizam. A i vodostaj okeana raste.

Reklame

Stoga će ovo u široj slici delovati neverovatno nebitno, ali otkako sam pre par meseci ponovo počela da duvam, otkrila sam da je tehnologija trave postala stvarno, stvarno dobra. 2016. godina je bila grozna u svakom smislu, osim kada je u pitanju marihuana – ovo je apsolutno najbolje vreme i mesto ikad da se duva ili konzumira trava.

Kada sam u srednjoj školi prvi put duvala travu, to sam činila iz aluminijumske limenke, i nisam se čak ni naduvala. Iz ko zna kog razloga, istrajala sam u tome čekajući da se nešto dogodi, a onda sam se baš izblamirala, pretvorivši se u srednjoškolku iz predgrađa koja razmetljivo sluša Legend Boba Marlija, koji je nabavila u Targetu. Nešto kasnije sam jednom kolegi u kineskom restoranu brze hrane – koji je duvao između svake dostave – dala oko 60 dolara da mi donese bednu staklenu lulicu koja je vredela 10 dolara, i koju sam godinama čuvala. U suštini, duvanje je dugo vremena za mene bilo veoma neprijatno, kada je u pitanju bila propratna oprema.

Ali duvati kao odrasla osoba koja pristojno zarađuje je toliko sjajno, da sam pomalo ljuta što mi to niko nije rekao ranije. Ovo ni za koga nije novost, znam – samim tim što ovo pišem, osećam se veoma, veoma staro i van vremena, kao kada se moja mama naložila na Igru prestola – ali u godini koja je bila toliko užasno, monstruozno posrana, zar nije u redu slaviti male stvari? Naročito kada te male stvari mogu da ti pomognu da zaboraviš krupne, užasne stvari?

Reklame

E sad, bila bih nemarna kada ne bih priznala činjenicu da se od napretka u konzumaciji trave bogate beli vlasnici firmi, i da mušterije pripadaju uglavnom višim (belim) klasama. 2015, u mom gradu Njujorku je broj hapšenja zbog marihuane poprilično opao, mada se taj trend ne odnosi na manjine, čiji pripadnici bivaju hapšeni u sramotno nesrazmerno velikim brojevima.

Ali ako sve to na trenutak stavimo u stranu, ovo je zlatno doba za vutru. Trava na sve više mesta postaje legalna. U Denveru možeš da duvaš čak i u barovima. Šta više, tako je lako kupiti neverovatno dobru travu, da su neki počeli više da vole domaće granje, i dostave je sve više.

Načini konzumiranja trave su, sa zadovoljstvom primećujem, potpuno sjajni. Ulje u pajpu je super ako hoćeš odmah da se razbiješ, ali ja sam se zaljubila u pokretni vaporizator koji se zove Summit, a koji proizvodi kompanija Vapium. Poslali su mi ga u septembru, iako ga nisam tražila, pretpostavljam zato što su se ponadali da ću da pišem o njemu, i evo, pišem o njemu, zato što me dobro služi. Ova dugačka sprava je oblika univerzalnog daljinskog upravljača, možeš da staviš ceo hed u komoricu, i dizajnirana je da bude otporna na vodu i hladnoću. U suštini deluje savršeno za one koji žele da se naduvaju, a da onda odu u planinu – Venov dijagram koji mene izgleda ne uključuje.

(Neko mi je pre tri dana strpljivo objasnio da je „summit" igra reči vezana za to kada si „naduvan". Očigledno je da sam do sada već ubila previše moždanih ćelija.)

Reklame

Ali Sumit je takođe sjajan za ljude koji vole da šetaju unaokolo i duvaju u javnosti, bez dima ili mirisa koji ih odaju. Od duvanja u potaji u uličicama, ja sam u roku od par nedelja napredovala do toga da puna samopouzdanja duvam na ulici, punim vaporizator u restoranima i duvam u Starbaksu.

Na nesreću, kada ti daju vaporizator, to je kao da su ti dali Iksboks ili štene: osećaš potrebu da se igraš svojom novom igračkom, bilo da stalno ideš po hranu za pse ili kod veterinara, ili dopuštaš da ti Ubisoft isisa po 70 dolara od svake plate. U mom slučaju, spiskala sam oko 1000 dolara na travu pre nego što sam izgubila svoj Sumit u meksičkom restoranu čiji je suvlasnik Majkl Cera.

Ali dobra stvar u svemu tome je što sam u suštini bila naduvana tokom čitavog perioda izbora – a to je neprocenjivo. Poslednja četvrtina ove usrane godine je objektivno bila najgora, ali za mene lično je bila najbolja, zato što se sve nekako stopilo u jedno. Srećna vam 2017. godina svima.

Fotografija: ROBYN BECK/AFP/Getty Images

Još na VICE.com

Vutra zaista može da pomogne zavisnicima od alkohola i droga da se skinu

Kako vutra i cirka utiču na tvoj seksualni život

Ovo dvoje trvde da su baš oni promenili 'Hollyweed' znak

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu