​’Želela sam da umrem’: Kako anti-bebi pilule mogu da ti zagorčaju život

Članak je prvobitno objavljen na Broadly-u

Kroz čitavu istoriju, od žena se očekuje da podnose teret i imanja dece i sprečavanja neželjene trudnoće. Ali čak i najčešće „najbezbednije" kontraceptivne metode mogu da izazovu ozbiljne neželjene posledice.

Kejt Sloun je samo pet meseci uzimala avian, hormonalno kontraceptivno sredstvo poznato kao kombinovana pilula, pre nego što je pozvala SOS liniju da je odgovore od samoubistva. Od kreativne i društvene osamnaestogodišnjakinje se pretvorila u nekoga ko jedva može da podnese da izađe među ljude. Kao mlada studentkinja novinarstva, nije bila u stanju da zove izvore za dodeljene zadatke, a njeno muzičko umeće je potpuno oslabilo. „Pre nego što sam počela da uzimam sredstva za kontracepciju, pisala sam dve do tri pesme mesečno", kaže ona. Ali tvrdi da joj je kreativnost ozbiljno opala otkako je počela da ih uzima. „Tokom čitave tri i po godine koliko sam uzimala kontraceptivna sredstva napisala sam ukupno četiri ili pet pesama".

Sloun je počela da uzima pilulu kada je počela da se zabavlja sa svojim prvim dečkom. Ubrzo je stalno počela da besni oko sitnica, na primer, kada dečko zakasni na sastanak, ili kada se njeni roditelji požale na to što nije oprala sudove. „Bila sam iracionalno razdražljiva", kaže ona. Nije ličilo na nju da se tako lako uzrujava, ali nije znala zašto se to događa.

Onda je, posle samo dva meseca na piluli, nastupila depresija, i on više nije bila u stanju da ustane iz kreveta, niti da obavlja jednostavne svakodnevne zadatke kao što je tuširanje, i nije mogla da jede. Danima bi plakala, često bez razloga. „Često sam želela da umrem, ali ne i da se sama ubijem", kaže ona. „Nekad bih bila napolju i hodala, ugledala veliki kamion i pomislila, kada bi me sada pregazio, meni bi to bilo u redu".

Sloun je prestala da uzima pilulu dan nakon što je njena veza okončana, ali tek mesecima kasnije je primetila promenu. „Tek posle par meseci neuzimanja pilule sam počela da primećujem da se osećam potpuno drugačije – bila sam mnogo srećnija, produktivnija i sposobnija", kaže ona. „A onda sam shvatila: moje mentalne probleme je sigurno izazvalo kontraceptivno sredstvo".

Prema statistikama CDC-a, 62 odsto polno zrelih žena koriste neku vrstu kontrole rađanja. Mnoge žene primenjuju pretežno hormonalne metode (pilule, implanti, flasteri, injekcije, vaginalni prsten, intrauteralna kontraceptivna sredstva koja ne sadrže bakar); 30 posto žena je isprobalo barem pet od njih. Kombinovana pilula je i dalje najpopularniji izbor, jer ju je četiri od pet žena isprobalo barem jednom. U izveštaju Statističkog zavoda za nacionalno zdravlje iz 2012. o trendovima korišćenja kontracepcije tokom godina navodi se da je od 45 miliona žena koje su uzimale pilulu 30 posto njih prestalo da je uzima, zato što nisu bile zadovoljne. Što se tiče 12,5 miliona žena koje su uzimale injekciju Depo-Provera, skoro polovina je prestala da je uzima, kao što je slučaj i kod 5,6 miliona žena koje su koristile kontraceptivni flaster. Statistike navedene u izveštaju ne uključuju podatke o intrauteralnim kontraceptivnim sredstvima, iako rezultati jedne zasebne studije pokazuju da se njihova upotreba gotovo upetostručila tokom protekle decenije.

Hormonalna kontrola rađanja (HKR) može da pomogne prilikom raznih zdravstvenih problema kod žena, i često se tako i reklamira; ima pilula za koje se tvrdi da pomažu kod endometrioze, PMS-a, premenstrualnog disforičnog poremećaja, kao i kod migrena. Ali uprkos tome što HKR nekome čini dobro, mnoge žene koje ga uzimaju ipak imaju očajne – i ponekad iznurujuće – neželjene efekte.

Jedan od najčešćih neželjenih efekata hormonalne kontrole rađanja je gojenje. Mina* se 2012. godine ugojila 40 kilograma dok je uzimala demulen, kontraceptivno sredstvo koje se uzima oralno. „Nisam bila mršava, ali sam išla u teretanu triput nedeljno i zdravo se hranila", priseća se vremena kada je uzimala pilulu. Mislila je da će održati svoju kilažu, ali umesto toga se „sve više i više gojila".

Mina je bila kod pet lekara povodom svog gojenja, ali svi su je oterali, rekavši joj da pilula nije problem. „Zbog njihove reakcije sam se osetila beznačajno, kao da se nisam trudila da živim zdravo", kaže ona. „Bilo je kao da su mislili da sam ih lagala da zaista želim da smršam".

Posle osam meseci, Mina je konačno prestala da uzima demulen. Sada se kloni bilo kakvog vida hormonalne kontrole rađanja – umesto toga, ona i njen verenik koriste kondome, iako to nije idealno, niti toliko prijatno, kaže ona. Mina čak planira i da ode na operaciju podvezivanja želuca da bi kontrolisala svoju težinu, iako joj težina više nije rasla otkako je prestala da uzima pilulu (ali nije ni smršala). Veruje da su lekari mogli da učine nešto više i da njenu zabrinutost shvate ozbiljno. „Mislim da je operacija ekstremno rešenje za nešto što je moglo da bude predupređeno".

Vanesa Jard se takođe ugojila nakon kratkog vremena na intrauteralnom kontraceptivnom sredstvu Jaydress, koje je rešila da proba nakon što su razni drugi oblici kontrole rađanja kod nje izazivali neželjene posledice. Jardova je prvi put počela da koristi hormonalnu kontrolu rađanja pre pet godina, kada je imala 17. Pokušala je sa marvelonom, ali joj je libido značajno opao. „Počela sam sa kontrolom rađanja dok sam se još razvijala, tako da u to vreme još nisam upoznala svoju seksualnu stranu", kaže ona. „Kada sam prestala da uzimam marvelon, osećala sam se kao potpuno drugačija osoba". Onda je pokušala sa NuvaRing-om, ali joj je izazvao gljivičnu infekciju i osećala ga je unutra. Ubrzo potom je počela da uzima Alesse, ali je zbog ovog oralnog kontraceptivnog sredstva postala anksiozna i depresivna; stalno je plakala. Prema njenim rečima, počela je da se oseća mnogo bolje tek kada je prestala da ga uzima.

Onda je u avgustu 2015. Jardova stavila intrauteralno kontraceptivno sredstvo Jaydress. U roku od nekoliko nedelja, uočila je fizičke promene. „Delovala sam krupno i naduveno, iako sam mnogo vežbala i hranila se zdravo", kaže ona. Dok je postajala sve više naduvena, počele su da je obuzimaju iracionalne misli. „Počela sam da osećam jak materinski instinkt. Imala sam osećaj kao da u meni raste beba", kaže ona. „Često mi je padalo na pamet da zasnujem porodicu, što je potpuno suprotno mojoj ličnosti".

Kao i Mina, i ona je otišla kod lekara zbog gojenja, i on ju je oterao. Lekar joj je rekao da nema apsolutno nikakvih dokaza koji povezuju gojenje sa intrauteralnim kontraceptivnim sredstvom. Mesec dana kasnije, Jardova ga je uklonila. Trenutno je na Ortho Tri-Cyclen Lo, i libido joj je ponovo opao. „Otkrila sam da te zdravstveni radnici generalno ne informišu o potencijalnim neželjenim posledicama hormonalne kontrole rađanja, i odbacuju tvoja iskustva, ako nisu navedena na uputstvu za sredstvo".

Bubuljice, gojenje, promene raspoloženja, mučnina, umanjeni libido i osetljivost u grudima. Ovo su samo blaži neželjeni efekti koji se vezuju za standardnu pilulu za hormonalnu kontrolu rađanja. Ali postoji potencijal i za mnogo ozbiljnije probleme, od kojih je većina kategorizovana pod skraćenicom „ACHES": bolovi u abdomenu; bolovi u grudima ili plitak dah; glavobolje, vrtoglavica ili utrnulost; problemi sa vidom i govorom; ili jak bol u listovima na nogama. Ovo čak ni ne uključuje psihološke efekte o kojima se retko razgovara.

Moja iskustva sa hormonalnom kontrolom rađanja nisu ništa bolja: u periodu od šest godina sam probala sedam različitih sredstava, i iskusila bes i eksplozivan gnev; toliko tešku depresiju, da sam danima sedela zaključana u stanu, ne kupajući se i ne umivajući se; toliko parališuću anksioznost da sam odbijala da prelazim ulicu na pešačkom prelazu, jer sam mislila da će se niotkuda pojaviti neki auto i udariti me; lice mi se osulo cističnim bubuljicama, pa sam išla ulicom pognute glave; oštri bolovi u rukama i stomaku; i konstantno krvarenje. Moja majka me je jednom odvukla kod lekara i od njega zahtevala da mi nađe neku zamenu, jer sam „postala đavo". Pokušala sam sa manjom dozom i metodom zasnovanom samo na progesteronu, ali to nije imalo efekta (i dalje sam ostala đavo).

Iako je nemogućnost uzimanja sredstava za hormonalnu kontrolu rađanja – iz bilo kog razloga – zapravo čest problem kod plodnih žena, u toku su debate o tome da li ona može da izazove probleme po mentalno zdravlje i promene ponašanja, i stručnjaci oko toga nemaju konsenzus. Rezultati jedne studije iz 2013. otkrivaju da ne može, ali dr Elen Vibe, kanadski klinički profesor Univerziteta Britanske Kolumbije, se sa time ne slaže.

Vibe, koja je proučavala probleme ponašanja žena koje uzimaju hormonalnu kontrolu rađanja,i koja je napisala više članaka na ovu temu, kaže da hormonalna kontrola rađanja može itekako da utiče na mentalno zdravlje i blagostanje. „Izaziva razdražljivost i promene raspoloženja koji nisu kao kod slučajeva kliničke depresije, ali otežavaju život i utiču na veze", kaže mi ona. „To se događa kod dvadeset pet procenata žena". Tokom rada na svojoj studiji, „Karakteristike žena koje doživljavaju neželjene efekte po raspoloženje i seksualnost uzimanjem hormonalnih kontraceptivnih sredstava", Vibeova je intervjuisala 1311 žena, od kojih je 77 posto ranije uzimalo hormonalna kontraceptivna sredstva. Ti „efekti na raspoloženje" uključuju češće plakanje, depresivnost i tugu, bes i razdražljivost, i veći nivo anksioznosti od uobičajenog. „Te žene mi najčešće kažu da ih kontraceptivne pilule izluđuju", kaže Vibe.

Ginekolog-akušer i član glavnog odbora Zastupništva za reproduktivno zdravlje, dr Pratima Gupta, je specijalizovala planiranje porodice, i veruje da ograničenost podataka odvraća lekare od toga da svojim pacijentkinjama postavljaju pitanja o mentalnom zdravlju. „Postojeći podaci ne ukazuju na to", kaže ona, zbog čega su neki stručnjaci skeptični. Gupta takođe kaže da su i pacijenti skloniji tome da opisuju samo fizičke neželjene efekte hormonalne kontrole rađanja. Međutim, ona veruje da bi lekari uvek trebalo da odvoje vreme da edukuju žene o opcijama za kontrolu rađanja i njihove neželjene efekte. Ona dodaje da bi žene koje su već zabrinute za svoje mentalno zdravlje trebalo da budu u mogućnosti da uzimaju hormonalnu kontrolu rađanja – radi se samo o tome da se pronađe vrsta koja im odgovara.

Sevona Braun, projektni menadžer za ljudska prava u Black Women's Blueprint, kaže da su društveni stereotipi o tome da su žene emotivne i da na njih utiču hormoni toliko uobičajeni, da lekari njihove pritužbe na anksioznost i depresiju zbog uzimanja sredstava za hormonalnu kontrolu rađanja ne uzimaju za ozbiljno. „U svetu medicine – kao i u čitavom društvu – često se misli da su žene urođeno emotivne i neracionalne", kaže ona. „To definitivno utiče na to kako lečimo i čuvamo svoja tela".

I šta možeš da učiniš ako odlučiš da „ne čuvaš" svoje telo sintetičkim hormonima? Kondomi, jedini vid kontrole rađanja koji efikasno može da predupredi i trudnoću i polno prenosive bolesti, su 98 posto pouzdani kada se koriste na besprekoran način, ali u uobičajenoj upotrebi su neefikasni u 18 posto slučajeva. Ipak, mnogim ženama ne smeta da im kondomi budu jedini izbor. Slounova, koja je bila anksiozna i depresivna kada je uzimala pilule, i na kraju potpuno prestala da koristi hormonalnu kontrolu rađanja zbog negativnih neželjenih efekata, trenutno koristi samo kondome. Njeni partneri se tu i tamo žale, ali ona im postavlja ultimatum: nema seksa bez kondoma. Ipak, plaši se da slučajno ne zatrudni. „Bivam nervozna zbog toga što koristim samo kondome, zato što imam osećaj da postoje poprilične šanse da zatrudnim", kaže ona. „Zabrinuta sam šta će se događati u budućnosti, kada ću možda poželeti da odbacim kondome sa stalnim partnerom u ozbiljnoj vezi".

Iako su za neke žene jedina prihvatljiva opcija, i neuzimanje sredstava za hormonalnu kontrolu rađanja može da ima negativnu stigmu. Ja ih ne uzimam od 2010 (iako sam 2014. par meseci probala sa mini pilulom), ali moji muški partneri često misle da pokušavam da ih „zarobim" trudnoćom. Omalovažavaju me svaki put kada pokušam da objasnim kakve užasne neželjene efekte sam imala od sredstava za hormonalnu kontrolu rađanja. Još mi je teže zbog toga što sam crna žena; otkrila sam da rasistički stereotipi o „detetu-majci" i „kraljici socijalne pomoći" postaju tema razgovora kada pomenem da nisam na piluli (Kao da sam dogurala do ovde u životu samo da bih odlučila da mi je osnovna svrha kao žene da od svoje materice napravim klopku i da držim nekog muškarca kao taoca narednih devet meseci – i 18 godina.).

Srećom, ipak postoje alternative za kontracepciju za žene koje su osetljive na hormone, i svest o tim opcijama raste. Dr Gupta kaže da su cervikalne kapice, dijafragme i sunđeri (koji se koriste sa spermicidima) efikasne metode. ContraGel, prirodna alternativa za spermicid (koji žene koriste da bi izbegle nonoksinol 9, jer on izaziva vaginalnu iritaciju) i Lea's Shield su takože deo porodice nehormonalnih kontraceptivnih sredstava. „Metod vađenja" se ponovo pojavio kao oblik prividne kontrole rađanja, koji, ako se izvodi potpuno ispravno, ne uspeva u 4 posto slučajeva, u poređenju sa 2 posto kod kondoma. Strategije zasnovane na svesti o plodnosti takođe su popularna opcija, ali teško ih je pratiti. „Tačan datum ovulacije može da varira od ciklusa do ciklusa", kaže dr Gupta. „Pošto je to teško predvideti, izlažeš se riziku od neželjene trudnoće".

I šta da radi plodna žena? Izgleda ne mnogo toga. Sve alternative hormonalnim sredstvima za kontrolu rađanja imaju svoje neželjene efekte i sa sobom nose veći rizik od trudnoće. Žene počinju da kombinuju metode, samo da ne bi zatrudnele i da se ne bi zarazile polno prenosivim bolestima.

Pravimo robote, šaljemo ljude u svemir, savladali smo vide-četovanje uživo sa ljudima na drugim stranama sveta, ali još nismo napravili bezbedno i efikasno sredstvo za kontrolu rađanja za plodne žene. Trenutno samo možemo da izaberemo metodu koja će manje da nam škodi.

Kada pitam žene šta bi volele da se promeni kada je u pitanju hormonalna kontrola rađanja, njihovi odgovori variraju: jeftinije metode; više nehormonalnih opcija; više pažnje i empatije od strane lekara; sveobuhvatnije znanje o opcijama; manje osude društva i lekara zbog neuzimanja hormonalne kontrole rađanja i više diskusije i razvoja muške kontrole rađanja (koja se, izgleda, „uskoro privodi kraju" – da bi i on mogao da „završi". Sve ovo zajedno bi moglo da nam pomogne da podignemo standarde i kvalitet kontrole rađanja na potrebni nivo. Do tada, jedno je sigurno: žene pokušavaju da preuzmu kontrolu nad svojim seksualnim zdravljem, dok osluškuju potrebe svog tela. Sada je na svetu medicine da razume te nagoveštaje.

*Imena su izmenjena

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu