Shvatila sam da mi je psihodelija bliža nego što mislim

Reklame sa svih strana koje nam nude popuste u supermarketima i priče među prijateljima o provodima i prazničnim žurkama naterali su me da shvatim da ću, pošto nemam para za trošenje, a ne zato što prezirem konzumerizam, morati da se okrenem duhovnim vrednostima da preživim praznične nedelje januara.

Humanitarni rad je vrlo rizičan, jer ako se angažujem u nekoj nevladinoj organizaciji, postoji mogućnost da me neko proglasi za državnog neprijatelja i da za to ne odgovara. Sa religijom sam probala, i ne ide mi baš, ne volim da se pridržavam pravila, ne mogu da verujem u izmišljena bića, pa je to otpalo.

Na Fejsu sam videla događaj koji se zove Vašar psihodelije i pomislila sam da je to možda način da nađem sebe i svoj mir u ovom dosadnom materijalnom svetu.

Ni u medijima, ni na društvenim mrežama ne mogu da izbegnem reklame za razne njuejdžerske radionice – od toga kako da najbolje spremam sirovu hranu i da se nikad ne razbolim, čak i ako nisam Maja Volk ili Novak Đoković, do toga kako da se isprogramiram da budem otvorena za novu ljubav kod eminentnog lajfkouča za samo 30 evra. I svi govore o tome da treba da nađemo sebe. Zato sam na Vašaru očekivala gomilu ljudi koji traže odgovore na ista pitanja kao i ja.

Nažalost, nisam mnogo njih našla, jer izgleda da je radni dan, za razliku od prethodnih godina, kada je skup održavan vikendom, uticao da ljudi dođu u malom broju, kaže mi jedan od organizatora. Možda su i bili tu negde prisutni, nematerijalno, samo ja nisam bila dovoljno otvorenog duha da vidim to njihovo prisustvo. Ipak, bilo ih je nekoliko koji su igrali Mortal kombat.

Nikola, koji ima 24 godine, kaže da je razočaran jer je očekivao više i ljudi i izlagača. Mnogo sluša psihodeličnu muziku, razne pravce, i kroz nju doživljava transcendentalno iskustvo, pa je hteo da vidi šta stoji iza ovog događaja.

- Naša rejv scena je ubrzana i agresivna, a to nije ono što mene u vezi sa psihodelijom privlači. Za mene je psihodelija apsolutna pozitiva koja nije proizvedena korišćenjem opijata, nego je proizvode ljudi svojom dobrom energijom. Ja to mogu da doživim bez droga, verovatno je drugačiji osećaj, ali to je suština – kaže Nikola.

Za muzički deo tu su didžejevi i ne izgledaju toliko ludo koliko sam očekivala. Možda oni drugačije doživljavaju psihodeliju.

Miloš ima 28 godina i pušta goa trens, dark, forest - to je post-hipi muzika, za ljude koji su se smorili od gitara i hteli nešto eksperimentalnije - da prže mozak psihodeličnim ritmom.

- Iskusio sam nešto od psihodelije, meditacije, reiki, pa i pivo tu može da se svrsta ako nekad doživim takvo iskustvo. Poenta je da izraziš neki svoj unutrašnji svet da pokažeš neku alternativu, jer ljudi odu na neki događaj gde je muzika i uopšte nisu u tome – kaže Miloš.

Niktofilian Sektum pravi psihodeličnu muziku i sprema se da ide u Brazil, jer su neki Brazilci koji vole psihodeliju naleteli na njegovu muziku i pozvali ga da nastupa na festivalu.

- Pravim psihodeličnu muziku. Ja je u stvari vidim i osećam. Pokušavao sam da meditiram, ali nisam uspeo da potpuno izađem iz sebe, mislim da se nisam dovoljno otvorio, a za to je potrebna čistoća – kaže Niktofilian.

Jelena izlaže svoj nakit na vašaru, pa je pitam kakve veze, sem jakih boja, sa psihodelijom.

- Na neki način ima veze jer, recimo, perca imaju veze sa Indijancima i njihovim doživljajem sveta, a poludrago kamenje ima veze sa energijom - kaže Jelena.

Ona se bavila tradicionalnim pevanjem i obajsnila mi je kako u pevanju sa naših prostora ima dosta psihodelije.

- Zlatiborska gajda je nešto što ima jedan ton koji traje celu pesmu, ojkalicu pesmu koja ima potresanja i sve je to vrlo psihodelično – kaže ona.

Brže bolje sam ukucala na Jutjubu te pesme i shvatila da smo i mi Srbi stari psihodeličari.

Pošto nije bilo dovoljno ljudi, otkazana je radionica meditacije kojoj sam se jako radovala, pre svega, da vidim da li sam sposobna za tako nešto. Ipak sam iskoristila priliku da pitam Draška, koji je trebalo da vodi radionicu, kako da uspem u meditaciji.

- Meditacija je dubinska koordinacija tela, uma i duha i vrlo je jednostavna. To je apstinencija od delovanja. Sedimo i ne radimo ništa i tu se desi nešto čudesno – onda se desi kompletna revitalizacija. Tek kad smo oslobođeni aktivnosti tad se regenerišemo – kaže mi Draško.

Interesovalo me je da li se i njemu čini da je poslednje vreme velika potražnja za ovim vidom psihodelije.

- Što je na svetu veći nivo stresa to je veća potreba za meditacijom. Naše dede i babe nisu znali za ovakav stres, njima nije ni bila potrebna meditacija. Danas imate na svakom ćošku predavanja o meditaciji i joga vežbe, ali ja to jako dugo sa manjim grupama, ljudima koji imaju teže bolesti – objašnjava mi Draško.

Za njega je psihodelično ono što nas dovodi u kontakt sa dubokim unutrašnjim sdaržajem. Obično se dovodi u vezu sa drogom, muzikom i spoljašnjim efektima, a meditacija je prastari psihodelični oblik, kaže.

Shvatila sam da to što volim da idem u crkvu iako sam nevernica i da slušam tišinu i sebe, jeste neka varijanta meditacije i da možda i nisam tako daleko od psihodelije.

Ipak, vrhunac sam doživela uz tarot. Naziv radionice koju drži Branko Vitas je Tarot - alatka za koordinaciju u 21. veku i prosto sam morala da probam da se iskoordinišem.

Pre nego što sam počela da ga zapitkujem o tarotu, duhovnosti i smislu života, Branko mi je dao da izvučem kartu iz špila. Tumačenje karte koje mi je dao ću ipak zadržati za sebe, jer sam, izgleda, naprasno postala sujeverna.

- Interesantno je kako dođu ljudi koji kažu da "ne veruju u tarot", a skoro svako od njih okleva da izvuče kartu i sa strepnjom sasluša šta ona znači – kaže mi Branko.

Kaže mi da bih se iznenadila kad bih znala koji sve "bitni ljudi dolaze po odgovore na tarot."

Ipak, najčešće ga posećuju žene, i to uglavnom sa pitanjima o budućnosti ili očekujući gotova rešenja - kada će se udati, kako da vrate muža, i slično.

Međutim, Branko kaže da tarot ne može da im da takve odgovore, već samo da ih natera da se preispitaju - šta bi mogle same da urade da bi popravile stanje u kome su.

Kako je razgovor odmicao, osećala sam se kao da sam na psihoterapeutskoj seansi, jer je sve zvučalo baš tako – da ne možemo da sedimo i čekamo sudbinu, već da treba da vidimo koji je problem u nama samima. Brankovo jako dobro čitanje ljudi, što verbalnog, što neverbalnog dela, jeste ono što mu pomaže da zajedno sa onima koji dođu kod njega dođe do nekih smernica.

I onda sam shvatila da je Branko u stvari provalio koliko sam racionalna i da mi je zato ponudio priču o demistifikovanju tarota. Nekom drugom bi verovatno ispričao nešto drugo.

Tako "preispitana" i otvorena za nova iskustva, čekala sam u nastavku performanse i plesne tačke. Prvo sam gledala i bila u fazonu "šta koji moj" – osoba se jedva mrda uz tripoznu muziku, još jedna podmetačina onog što se gura u moderan ples. Onda sam bila u fazonu, "ajde baš da vidim koliko mogu da izdržim da gledam ovu bizarnost". I na kraju sam ipak skapirala – čim sam prestala previše da razmišljam, tripozna muzika i hipnotišići pokreti stvarno su me uveli u nekakvo stanje mira. Shvatila sam da to nije bio "transfer neprijatnosti" zbog nečeg blamantnog što drugi radi, već strah da meni bude neprijatno da sam na mestu tog drugog – izložena i ogoljena.

Shvatila sam da sam, ipak, od jednog skoro pustog propalog događaja dobila nešto, i da u tom stanju nikako ne mogu da ostanem na trens žurci. Ipak bi to bilo previše psihodelije za jedan dan.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu