Svaštara

Zašto su pametni ljudi više lenji od njihovih glupih prijatelja

Svesni su rizika, ali sa druge strane, ako si udubljen u misli ili kreativni proces, logično je da se ne krećeš
7.10.16

Fotografija: Stocksy/Rene de Haan

Prema novoj studiji objavljenoj ovog meseca u časopisu Journal of Health Psychology, ljudi koji ne provode previše vremena razmišljajući teže da budu više fizički aktivni od onih koji vole da vežbaju mozak.

Istraživači su pratili fizičku aktivnost 60 studenata nakon što su ih podelili u dve grupe: one sa visokom potrebom za saznanjima (NFC) i one sa niskom. Autori istraživanja karakterišu NFC kao "tendenciju da se uključe i uživaju u kognitivnim naporima."

Pročitajte i: Samo glupi ljudi imaju mnogo prijatelja

- Na primer, ljudi koji se bave zahtevnim zagonetkama imaju visok NFC – objašnjava Tod Mekelroj, profesor na Univerzitetu Florida Gulf Coast i jedan od autora istraživanja.

- Oni koji preferiraju da rade obične zadatke ne stimulišu mozak i imaju nizak NFC – kaže on za VICE.

Reklame

Za nedelju dana, subjekti su nosili uređaj nalik na Fitbit koji meri njihove fizičke pokrete svakih 30 sekundi. Istraživanje je izrodilo oko 20 hiljada poena za podatke o svakoj osobi. Kada su uporedili nivo aktivnosti, ili nedostatak istih, u dve grupe, istraživači su otrkili značajnu razliku: grupa sa niskim NFC-om se svakodnevno mnogo više kretala nego grupa sa visokim NFC-om.Rezultati sakupljeni tokom vikenda su, međutim, pokazali manje razlike.

Nakon čitanja istraživanja, lako može da se sklizne u stari stereotip o "glupavim sportistima" i "štreberima sa glavama zagnjurenim u knjige." Ali veza između kognicije i fizičke aktivnosti je komplikovanija od toga. Kao što magazin Independent ističe, potreba sa kognicijom nije merilo inteligenicije: "Ljudi sa nižim IQ-om mogu da uživaju u kontemplativnom životu i dobrom kognitivnom izazovu. Slično tako, mnogi ljudi sa visokim IQ-om odbijaju da koriste mozak za bilo koji izazov."

Mekelroj kaže da motivacija takođe igra značajnu ulogu kada je reč o fizičkoj aktivnosti. Na primer, možda ljudi više vremena troše na fizičku aktivnost, kako se ne bi suočavali sa teškim mentalnim zadacima. Mekelroj i sam kaže da kada treba da pregleda gomilu radova ili da obradi dosta podataka, često radi neke kućne poslove ili izađe u šetnju.

Pored toga, jedna od ključnih činjenica istraživanja je to kako se odnosi prema negativnoj percepciji o sedenju.

- Samo zato što si lenj ili te barem ljudi smatraju lenjim, možda si udubljen u neke visoko motivišuće misli – kaže Mekelroj.

Naravno da su inteligentni ljudi svesni zdravstvenih rizika sedelačkog načina života.

- Svesni su toga, ali sa druge strane, ako si udubljen u misli ili kreativni proces, logično je da se ne krećeš – dodaje Mekelroj.

On je najavio da je u pripremi detaljnija studija koja će dublje istažiti šta ljudi rade kada se ne kreću.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu