Fotografije stvarnog života klinaca iz filma 'Kids'

Pre nego što su japiji preuzeli ulice Menhetna, one su pripadale klincima. Devedesete. Oni su bili grupa tinejdžera bez love iz različitih opština, a ujedinili su se Ist Vilidžu. Haj je živela u St. Marks Place.Njena keva je bila opuštena. Njihov stan je bio glavna baza ekipe za bleju. Pušili su travu, pili pivo iz braon papirnih kesa, partijali na krovovima i vozili skejt u Vošington Skver Parku. Upravo tu su Leo Ficpatrik, Džastin Pirs i Harmoni Korin upoznali Lerija Klarka. Njihov svet je kasnije videla milionska publika. Postali su poznati nakon što su glumili u kultnom klasiku Lerija Klarka, Kids iz 1995. godine koji je nepokolebljivo upllivao u fiktivnu verziju njihovih života.

Grad se promenio tokom devedesetih nakon što je Đulijani očistio Njujork. Pre nego što se to desilo, Haj, njena drugarica Mel, i njihova ekipa su tu živeli prilično divlje. "Kada smo imali 14 godina, bilo je lako nabaviti pivo u dragstoru kao što je bilo lako nabaviti liker iz podruma pića ili travu i kokain u mom bloku. Klubovi su nas puštali unutra, a vozovi su bili išarani na sve strane", piše Mel u That's a Crazy One, četvrtoj foto-knjizi koju uređuju ona i Haj. Ni jedna ni druga nisu glumile u filmu Kids, ali njihovi prijatelji jesu, a upravo su ta kultura i zajednica ono što je Klarku trebalo. Film je pogledao kulturu takve omladine direktno u oči, oslikavajući alternativni životni stil ispunjen eksplicitnim seksom, drogom i nasiljem. Iako je Kids uspeo da uhvati nešto što se činilo važnim, pre svega za što je odavalo utisak realnog, Haj i Mel uopšte ne misle da je realan. Zapravo, one smatraju da je cela stvar bila eksploatitivna, da je Klark profitirao na brilijantnosti ekipe ali da nije uspeo da uhvati pravu lepotu njihovog sveta. Kao prvo, nisu bili toliko opsednuti seksom kakvim ih film prikazuje. I još važnije, u filmu Kids izgleda kao da svi dečaci samo žele da pojebu sve devojke, ali u stvarnom životu, devojke nisu bile seksualni trofeji. Momci i devojke su furali rame uz rame i bili najbolji prijatelji.

Više od dvadeset godina posle filma Kids, Haj i Mel su uredile selekciju fotografija koje su nastale ranih devedesetih. "Haj i ja smo fotkale prijatelje tokom celog tinejdžerskog doba, stvarajući ovaj sveobuhvatni portret koji su mnogi želeli da uhvate spolja", piše Mel u uvodu serijala. Fotografije jasno dokumentuju njihove živote: tinejdžer ispred prozora, među raspadnutim zidovima, u jednom od hodnika u Četvrtoj ulici; Haj i Mel u pocepanim helankama na krovu zgrade; uspavani momak u širokim pantalonama u metrou u Bruklinu raširen preko sedišta kao da je u krevetu.

Bez obzira na to da li su u krevetu i puše cigaru u prevelikom džemperu ili se grle u gaćama, njihova kolekcija je sirova i ranjiva, intimna serija nastala unutar same grupe. Ranije nisu bile sigurne u njihovo objavljivanje zato što su toliko lične, ali su znale da su ove fotografije bitne. Slika klinke u ogromnom flanelu i borbenim čizmama, u pocepanim svetlo-plavim farmerkama sa skejtom u ruci je slika tinejdžerskog razočarenja i muka koja pripada celoj generaciji.

Njihove tinejdžerske godine bile su krajnje za kulturu koja u našim mislima nikada nije umrla. Grad, tada, nije imao brnjicu. Bio je sirov i opasan, a za Haj, Mel i njihovu ekipu bio je zabavan. Danas se svaki čin tinejdžerske pobune danas instagramiše, ali ovi klinci se nisu komodifikovali. Ekipa je bila porodica. Dane su provodili zajedno, zatvoreni u menzama, pušeći u krug i pijući kafu kako bi izblegli odlazak kući. "Bili smo tamo gde je i trebalo da budemo", piše Džoana, još jedna članica kluba. "Bili smo ono što smo i trebali da budemo".

Danas je raskrsnica St. Marks i Prve Avenije njima kulturno neprepoznatljiva. Ali dok su se ljudi, prodavnice i cene apartmana promenile, taj ćošak je na neki način besmrtan. Postojaće dokle god da grad postoji kao večni podsetnik na to kada su se njihovi životi susreli baš kao i te ulice na raskrnici. Ta sećanja, koliko god bitna bila, nisu uvek laka. "Realnost je takva da su neki od nas uspeli da se izvuku, neki su se udavili, a neki su i dalje u limbu", piše Mel.

Pričaju o "prijateljima koji se nisu izvukli. Koji su upali u zamke, u stvari koje će im na kraju uzeti živote." Neki su odvučeni daleko u more strujom zavisnosti, siromaštva, pa čak i pritiscima Holivuda. Džastin Pirs koji u filmu igra Kaspera je nastavio da snima filmove narednih nekoliko godina, ali 2000. je izvršio samoubistvo u hotelskoj sobi u Las Vegasu. "Želim da ljudi znaju da si, povrh svega što su videli na ekranu, bio jako veran prijatelj", piše mu Mel sada. Preko telefona mi kaže da se nakon Pirsove smrti sve promenilo. On je bio ta ujedinjujuća sila koja je ekipu držala iznad vode, i dok je njegova smrta je neke od njih probudila da srede svoje živote, na druge je imala suprotan efekat.

Kroz ove fotografije možete da se vratite u njihovu adolescenciju i vidite prokletu grupu tinejdžera čija je najveća snaga to što znaju ko su. Učinili bi sve da pomognu jedni drugima, ali ponekad nisu u stanju da pomognu sebi. Nije bitno kada i gde se dogodi, sazrevanje je brutalno. Čini se da će ti dani trajati zauvek, ali jednog dana nestanu, a tvoje slobode više nema. Prijatelji su i dalje u životima jedni drugih, mada treba više truda. Životi odlaze u različitim pravcima, na kursevima koje je teško preokrenuti. Kada su se Mel i Haj našle sa svojom ekipom, to je bila najprirodnija stvar na svetu, baš kao i trenutak kada su se razišli.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu