"Dolazak" je možda najbolji film ove godine, a ovo je pisac koji ga je smislio

Film koji se ovog meseca – možda ove godine – ne sme propustiti je „Dolazak", nova SF drama sa Ejmi Adams u glavnoj ulozi koju skoro svi kritičari obožavaju. Film prati lingvistu koju vojska poziva da stupi u komunikaciju sa vanzemaljcima koji su se iznenada pojavili iznad planete u prelepim i pomalo pretećim svemirskim brodovima u obliku zrna šljunka. Naravno, njihov dolazak izaziva uzbuđenje širom sveta.

Mnogo manje uzbuđenja bilo je 2007. na Svetskom sajmu naučne fantastike održanom u Jokohami u Japanu. Po prvi put u 68 godina koliko traje ova cenjena konferencija, održala se u Aziji. Međi zvanicama našao se američki pisac Ted Ćang, autor SF novele pod naslovom „Priča tvog života" po kojoj je skoro deceniju kasnije snimljen „Dolazak."

Dok je Ćang obilazio Pacifiko Jokohama centar, u dobnoj odeći i skupljene kose, počeo je da privlači pažnju posetilaca raznih štandova i panela. Malo po malo, sa margina se začuo sve glasniji žamor „Eno ga Ted Ćang!"

Imajući u vidu osvojene nagrade – četiri Nebule, četiri Huga, jedan Teodor Sturdžen, i četiri Lokusa za dve decenije i kusur – možda ovakva reakcija i ne treba da iznenađuje. Ali masa koja je sledila Ćanga jeste bila retka pojava, pošto je van sveta SF književnosti on i dalje prilično nepoznat.

„Ted je ovde u Americi ostao neprimećen, čak nije znao ni da bilo gde na svetu ima značajan broj čitalaca, pa ni u Japanu", kaže autor Karen Džoj Fauler, koja mi je ovu anegdotu prepričala početkom meseca dok smo razgovarale o Ćangu.

Ali reklo bi se da je Ćang najzad na ivici mejnstrim kulture. Osim „Dolaska", otkupljena su prava na još tri od njegovi priča ( Understand, Life Cycle of Software Objects, Hell is the Absence of God). Priču pod naslovom The Great Silence koju je nedavno napisao za e-flux u saradnji sa Alorom & Kalzadiljom, ušla je u antologije najboljih američkih SF priča i najboljih američkih priča.

„Nadajmo se da se vrata otvaraju", kaže Ćangov agent Kirbi Kim. „Možda je ovo njegovih pet minuta, kao ono da se od svake priče Filipa K. Dika pravi film. U pitanju je praktično božanstvo u tom svetu, a ipak široj javnosti prilično nepoznat pisac."

Ćang nije delovao zabrinuto kad sam ga putem mejla pitao o scenariju za „Dolazak", uglavnom je hvalio adaptaciju Erika Hajserer: "Odmah se videlo da Erik ne namerava da napravi konvencionalni holivudski SF film… tako da me baš zanima da vidim šta je na kraju uradio."

Ćangov put do vrha onog što Kim zove „utemeljenom naučnom fantastikom" je bio prilično krivudav. Kao dete profesora mehanike na Univerzitetu Stoni Bruk i bibliotekara u penziji, Ćang nije imao mnogo prilike da čita naučnu fantastiku kod kuće.

Zato mu je bar nauka bila prioritet u detinjstvu, posebno dela Isaka Asimova kao što je „Vodič za naučnike". „Još uvek se sećam kako se tu objašnjava kako je Eratosten procenio veličinu Zemlje mereći senke u podne", piše Ćang, „i kako je Kevendiš procenio masu planete tegovima koji su visili o koncu."

Kad je upisao Braun sa namerom da studira ili fiziku ili informatiku, Ćang je već bio opsesivan ljubitelj SF žanra. Progutao je sva Asimovljeva dela (posebno ga je inspirisala kratka priča „Poslednje pitanje") kao i Artura Klarka („Sastanak sa Ramom"). Počeo je i sam da piše priče i šalje ih raznim SF časopisima. „Sakupljao sam odrečne odgovore tokom celih studija". Nije ni pokušao da pošalje priče nekim listovima Univerziteta Braun jer „bilo je jasno da za naučnu fantastika nisu imali interesovanja."

Ćang je uskoro shvatio da nije za život naučnika ili akademika. „Imao sam osrednje ocene iz fizike, tako se na postdiplomske studije ne ide," piše on. „Mrzeo sam akademski život, tako da ne bih produžio studije čak ni da sam mogao."

Tako je Ćang počeo da brusi svoje autorske veštine. Paralelno je sastavljao priručnike za programere i pisao o softveru za kompjuterske časopise; i danas honorarno radi za Majkrosoft kao tehnički pisac.

Jedno vreme je razmišljao o tome da digne ruke od svojih kreativnih poriva, ali drugi su u njemu otkrili dar genija: za kratku priču „Vavilonska kula", napisanu u prestižnoj autorskoj radionici Clarion, osvojio je nagradu Nebula1990. godine, prvu od četiri. (Svaki profil o Ćangu, a nema ih mnogo, pominje priliku kada je odbio dodeljenu Hugo nagradu jer je smatrao da ga je urednik naterao da zbrza priču.) „Ništa ja nisam imao njemu da dodam", kaže pisac Spajder Robinson, jedan od Ćangovih mentora. „Odmah sam uvideo da mogu više ja da naučim od njega nego on od mene."

Ćangov nikad nije odstupio od svog kreativnog procesa. „Vrlo brižljivo piše, vrlo promišljeno, nisu mu potrebni ni saveti ni tuđa mišljenja", kaže Fauler. „Ima sreće što je rezultat uvek kvalitetan,"

Ćang ne vodi dnevnik u kom beleži ideje, a ne odvaja ni vreme za razmišljanje. Naprotiv, on piše „priče mahom zasnovane na idejama koje mi se već godinama motaju po glavi. Ima dobrih ideja koje mi brzo dosade, ali ako primetim da se na neku ideju više puta vraćam, kroz jedan duži vremenski period, onda znam da je u pitanju nešto iz čega bi mogla da se izrodi priča."

„Pisanje mi veoma teško pada, zato i pišem veoma sporo." Ćang sporo piše jer pažljivo vodi razvoj svakog lika, razmišlja o tome kako bi mogao da kroz priču provuče prave likove i poveže razne niti.

Robinson kaže da ovo nije neobična pojava kod SF pisaca – „posledica je kod većine nas prosto period u kom se ništa ne kuca" – i da je upravo zato reakcija na Ćangova dela tako pozitivna. Nema neočekivanih obrta, nema nekompletnih likova, nema nedovoljno razrađenih zapleta. „Njegove priče kao da se rađaju žive", kaže Kirbi.

Ovaj kvalitet izdvaja ih iz veoma brojne konkurencije. „Uvek se nađe i vešto upletena lična priča, ali priče mu se redovno bave veoma širokim, značajnim pitanjima", kaže Fauler. „Kad završiš priču Teda Ćanga, nisi samo pročitao šta se desilo nekim tamo zanimljivim ljudima, već ti dođe da porazmisliš o svemu i svačemu."

Likovi mu postoje kako na stranici tako i van nje. Iako su zapleti očigledno SF karaktera, nema ničega neuverljivog. „Siguran sam da ima čitalaca koji ne mogu da suzbiju nevericu dok čitaju moja dela", piše on. „Ali mislim da me više zanimaju filozofska pitanja koja priča nudi, a tu ne bi pomoglo da se ide u detaljne opise tehnologije. Kad su u pitanju filozofski misaoni eksperimenti, ja obično više volim one čija premisa nije nešto previše ludo."

„On zna da čitaocu nije potrebno nadugačko i naširoko objašnjavati kako sledi tehnološka revolucija", kaže Robinson. „Možeš odmah da vodiš priču dalje."

Dr Luiz Benks je jedna od Ćangovih najkompleksnijih i najzanimljivijih likova. Kao narator „Priče tvog života", ona prepliće razgovore koje vodi sa vanzemaljcima i monologe upućene ćerki tako vešto da čitalac nije siguran da li se dva toga pripovedanja kreću paralelno. Budućnost u Ćangovoj fikciji obično je samo pet minuta ispred nas, što čitaocima omogućava da se usredsrede na ono kroz šta prolaze Benks i ostali likovi, umesto da mora da razmišlja o tehnikalijama.

Iz istog razloga priče mu imaju holivudski potencijal. "Reagovao sam na priču i intelektualno i visceralno," kaže Hajserer koji je godinama pokušavao da proda Ćangovu priču nekom filmskom studiju.

„Svi su me odbijali, govorili da im ne deluje filmski", priča on, "da je previše intelektualno, što sam sa vremenom protumačio kao izgovor da se odbije delo koje nije već deo neke postojeće franšize. Hajserer je posle godinu dana ubeđivanja i prilagođavanja scenarija najzad dobio pozitivan odgovor 2010. „Bio je to dalek put, ali najzad mogu da vidim gotov film."

Čak i ako se „Dolazak" pokaže kao blokbaster i pouzima razne nagrade – kritike sugerišu da hoće – Ćang nema nameru da odstupi od svojih običaja. Ne želi da piše roman, što je još pre nekoliko godina izričito objasnio Kimu. „Neću da pišem romane, samo da znaš. Ja pišem isključivo kratke priče."

Prošetaće crvenim tepihom, odraditi premijere i promocije, da bi se onda vratio u svoj mirni dom u blizini Sijetla i počeo da razmišlja o idejama koje bi sledeća priča trebalo da obradi. „Sasvim sam zadovoljan kratkim formatom, ne mislim da moram da istupim iz njega da bih sebi stvorio nove izazove."

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu