Naterali smo naše novinarke da ne koriste emodžije pet dana

Ovaj tekst je prvobitno objavljen na VICE Canada

Emodžiji su važni. Mnogo važniji nego što mislite. Kada vam prijatelji šalju mimove, ili fotku kako stoje pored znaka za koji misle da je smešan, da li biste odgovorili da nisu poslali emodži koji plače od smeha? "Haha" zvuči neiskreno; "lol" je tako sa pola srca; "to je smešno" zvuči kao da ste neko ko se pretvara da je ljudsko biće i bez emocija i nikada neće naučiti kako da se smeje.

Emotikon koji plače od smeha radi savršeno, i primenljiv je za svaki mogući scenario. Isto može da se kaže i za flamenko damu, lika koji ljubi srcem, posramljenog majmuna, A-OK šaka, podvučeno 100, vatru i još mnoge druge. Verovatno ne shvatate koliko se oslanjate na emodžije dok komunicirate, ali u 2014. godini je poslato 6 milijardi emotikona svakog dana. Prošle godine je ekipa koja osavremenjuje Oksfordski rečnik engleskog jezika proglasio emodži koji plače od smeha za "reč godine" – što je očigledno glupo jer nije reč, ali ilustruje koliko su emodžiji postali važni.

Da bismo testirali koliko tačno svakodnevne interakcije danas zavise od malih žutih lica i ilustracija bombi, nasuprot pravim rečima, zamolili smo dve novinarke na praksi u našoj redakciji – 21-godišnju Jasmin i 24-godišnju Salmu – da pet dana ne koriste nijedan emotikon.

Salma (levo) i Jasmin (Foto: VICE)

PRVI DAN

Salma: Ljiga stihovima grupe Counting Crows: "Ne znaš šta imaš dok ga ne izgubiš."

Nikad nisam mislila da ću dočekati dan kada će mi nedostajati emodžiji, tugovanje nad gubitkom od nekoliko piksela je veoma siguran znak da vam u životu ide mnogo loše. Ali, eto mene na WhatsAppu, shvatam koliko je težak zadatak preda mnom. Pričam sa prijateljima, pogodilo me je kako je teško održati razgovor samo zasnovan na tekstu kada šalješ kratke, neduhovite rečenice i pomalo glupav odgovor sa emodžijem sa rukama koje se mole.

Jasmin: To je bio, bez sumnje, najteži dan tokom celog izazova. Posle svega, ipak sam samu sebe istrenirala da pet dana ne pošaljem emodži nijednoj osobi, čak ni 'onog koji razmišlja', kog bi slala kada inače nisam mogla da se smaram i odgovaram. Bez mogućnosti da ulepšam dečkov život sa licem koji se ljubi ili srcem sa ružičastim sjajem. Nekorišćenje emodžija ne utiče samo na tebe, nego i na one koje volite.

Nekoliko sati kasnije, shvatila sam da moram da izbacim mnogo više od samih emotikona. Ne pušim, ali pretpostavljam da je ostavljanje emodžija podjednak izazov kao ostavljanje cigareta; prst sam instinktivno kreće ka njima pre nego što mozak obradi ono što radite, pre nego što i shvati da ste lupili na A-OK šaku 17 puta zaredom.

Kroz nekoliko sati, moj dečko je shvatio da se nešto dešava. Poslao mi je poruku: "Da li postoji razlog što mi danas ne šalješ emodžije? Da li si ljuta?" Što, pretpostavljam, pokazuje koliko je to nekarakteristična stvar za mene. Ali sam mu odagnala brige, insistirajući da trenutno volim samo reči i da želim da budem verna rečima.

DRUGI DAN

Salma: Bila sam na Vajldernes festivalu, i osećala se zadovoljno što ne koristim emodžije ceo jedan dan i odlučila sam da mu ga dam po potpunom digitalnom odušku. Ionako mi nije bio potreban telefon – ne kada sam cirkala, imala šator i svest o tome da ne radim, ali većina mojih prijatelja jeste.

Dva sata kasnije, bila sam pod stresom. Kako mogu da postujem slike na Instagram bez emodžija? Kako mogu da pošaljem iritantno „Ovde se kupam bez odeće u jezeru / hodam po vatri / pijem mnogo sajdera a vi ste u kancelariji" poruku svojim prijateljima bez pomoći smajlija đavola da im razjasni da u stvari nisam kreten? To bi bilo kao da imam obrok i ne mogu više ništa da probam.

Jasmin: Dosad sam odlučila da nadoknadim nedostatak emocija u svim svojim porukama koristeći gomilu znakova interpunkcije, zato što su ljudi koji tako pišu srećni, zar ne !!?!?!?! Ispostavilo se: ne. Izgledate kao da vam je zaista, zaista potrebna jedna doza ksalola. To, ili ljudi misle da ste sarkastični. Dobila sam poruku dok sam planirala izlazak sa drugaricom Čerišom: „Zašto zvučiš tako smoreno?" Čak i dodavanje dodatnih znakova interpunkcije je nije ubedilo.

TREĆI DAN

Salma: Potrošila sam bateriju na telefonu što jeste, priznajem, neka vrsta varanja u celom „ne koristim emodžije" izazovu, ali takođe i božje delo i nešto potpuno izvan moje kontrole.

Jasmin: Bio je petak i zapravo sam se navikla da živim bez emodžija. Imala sam velike planove, da ne radim bukvalno ništa celo veče, osim da ignorišem sve poruke koje stižu i da gledam Netfliks. Ali, onda se nešto desilo: saznala sam da je Ajris Apfel – 94-godišnja poslovna žena i modna ikona – objavila svoju seriju emodžija. Ja sam veliki fan Ajris Apfel. Pratim je na Instagramu; povremeno teram prijatelje da ponovo gledaju dokumentarce o njoj koji su objavljeni 2014. godine; planirala sam da kupim sve njene stvari na aukciji i da budem kao ona. Moja prva reakcija je, prirodno, bila da skinem njenu liniju emodžija. Problem je bio što, zapravo, ne bih još uvek mogla da ih koristim, pa sam samo otišla rano na spavanje, isključila sva svetla i zaspala, jer ozbiljno, sve je besmisleno.

ČETVRTI DAN

Salma: Popustila sam i dala sam 10 funti da dopunim svoj telefon, i onda ponovo. Jedan od mojih najbližih prijatelja otišao je zauvek u Kinu, i naš razgovor na Whatsappu je bio monoton – kao da me je potpuno bolelo uvo za naših 15 godina prijateljstva. I tako sam koristila emodžije. Ili, zapravo, tri emodžija: kinesku zastavu, koktele i moji omiljeni plavi patlidžan. Nije mi žao, ali sam bila malo šokirana kako sam pribegla emodžijima malom promenom raspoloženja.

Jasmin: Od početka sam znala da će vikend biti težak; subota je ključni dan za pravljenje planova, i skoro je nemoguće praviti plan bez korišćenja emodžija, zato što bez njih nema načina da se prenese uzbuđenje / radost / razumevanje, itd, itd, itd. Zbog svega ovoga, zapravo sam kucala "palac gore" kada mi je prijatelj poslao poruku da potvrdi planove za veče, što je izgledalo potpuno u redu u to vreme, ali – u retrospektivi – nije. Veoma sam se radovala ponovnom korišćenju emodžija.

PETI DAN

Salma: Biti bez emodžija je teže nego uzdržavanje od Ramazana; tada, u najmanju ruku, znate da postoji nešto lepo što vas čeka u čaši na samom kraju. Sa emodžijima, nagrada je da možete da šaljete prijateljima ilustraciju parčeta pice koju ćete odmah da zaboravite. Peti dan je sranje.

Jasmin: Mamurluk i osećaj samosažaljenja, nisam osećala potrebu da šaljem poruku prijateljima da se žalim, zato što gledanje u monitor je bolno i preplavljujuće. To je bilo za moje dobro, pretpostavljam, dok sam u završnici bukvalno gledala u sat dok otkucava ponoć, osećala sam da sam ostvarila neki uspeh. Izdržala sam celih pet dana bez korišćenja emodžija, i možda mi je bilo čak i bolje bez njih?

ZAKLJUČAK

Salma: Najmanje očekivani aspekt eksperimenta je da sam osetila da mi je ličnost uzdrmana. Teško je preneti pravu emociju samo rečima; zvučite jadno sve vreme. Sigurna sam da su se ljudi u SMS-ovima pre postojanja emodžija snalazili, ali – i ja, kao I mnogi moji prijatelji – sada sam baš uslovljena da ih koristim za neke određene stvari.

Jasmin: Ako je ovaj eksperiment nešto dokazao, to je da je, potpuno nesvesno, korišćenje emodžija mnogo više od onoga što sam mislila da radim do ove nedelje. Slobodno me mrzite; već prezirem sebe zbog toga u šta sam se pretvorila.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu