​Fatalna privlačnost: žene koje se lože na serijske ubice

Članak je prvobitno objavljen na Broadly.

Ljude sa hibristofilijom seksualno uzbuđuje znanje da je njihov partner počinio zločin – uključujući u ekstremnim slučajevima silovanje i ubistvo. Pričali smo sa nekoliko ženskih hibristofila kako bismo saznali više.

Videos by VICE

“Ted Bundi je bio prvi kriminalac za koga sam se zainteresovala”, kaže Nikol Džejn, 23-godišnja studentkinja filma iz Velike Britanije. Nakon Teda, zaljubljivala se u nekoliko serijskih ubica. “Naložiš se kada čuješ kako su ubijali i šta su koristili.”

Nakon što je Nikol Džejn otišla na internet da sazna više o tome šta je privlači, saznala je da postoji termin za njene afinitete: hibristofilija. Prema magazinu Psychology Today, seksolog profesor Džon Moni je prvi definisao hibristofiliju kao parafiliju u kojoj se “crpi seksualno uzbuđenje i zadovoljstvo iz činjenice da je partner počinio zločin poput silovanja, ubistva, oružane pljačke.” Ovakvi slučajevi su poznati i kao Boni i Klajd sindrom.

“Oduvek sam bila hibristofilična, čak i pre nego što sam znala šta je to”, kaže Čeri, 18-godišnjakinja iz Portlanda koja je za ovaj fetiš saznala čitajući ispovesti drugih žena koje privlače zločinci na sada razorenom Tumblr-u. Ona kaže da je pali ideja da njen partner čini nasilje; bila je vrlo zadovoljna, na primer, kada je saznala da je njen dečko u prošlosti izbo nekoga.

Blogeri psiholozi su predstavili nekoliko teorija zašto bi toliko broj ljudi privlačili nasilnici, uključujući i želju da promene čoveka, tendenciju ka nalaženjem ranjivog deteta u kriminalcu ili – u slučajevima grupija koje imaju fiksacije na poznate serijske ubice – nadu za medijskom pažnjom.

“Počela sam da istražujem i saznala da je bilo vrlo malo studija o ovoj stvari. Saznala sam da su psiholozi hibristofile podelili u dve kategorije: agresivni i pasivni”, kaže Nikol Džejn. Oni sa pasivnim oblikom ovog fetiša nemaju želju za učestvovanjem u nasilnim zločinima, dok agresivni hibristofili žele da budu deo uzbuđenja. “Kada bih morala da biram, odabrala bi pasivno, jer nikada ne bih nekoga povredila”, kaže ona.

“Dakle postoje dve strane hibristofilije: deo koji se tiče opasnog tabua i hiper-muževni agresivni deo koji nekim ženama može biti privlačan”, objašnjava dr. Majkl Aron, seks terapeut iz Njujorka i autor knjige Modern Sexuality.

Dok se ovaj fetiš obično povezuje sa heteroseksualnim ženama, muškarci takođe mogu da ga dožive.”Postoje muškarci koje privlače opasne žene, tj. uzbuđuje ih strast i emotivni intenzitet koje takve žene izazivaju. Ali o ovome imamo manje informacija jer postoji jako mali broj žena serijskih ubica“, kaže Aron.

Tanja, 23-godišnja samoproklamovana hibristofilkinja iz Velike Britanije kaže da mašta o seksu sa okorelim kriminalcem. “Imam slabost na bilo kakav zločin koji zahteva inteligenciju i proračunatost”, kaže Broadly-u. “Ovo može da podrazumeva stvari poput pljačke. Vođa bande bi istraživao, koristio taktiku za prikupljanje informacija.”

“Lagala bih kada bih rekla da ubistvo nije na spisku, ali sam svesna da je to strašno”, dodaje ona pomalo uplašeno.

[Muškarci koji čine nasilne zločine] se prepuštaju svom animalnom delu i ja volim tu sirovost.

U suštini, Tanji su ljudi koji čine nasilne zločine seksi jer “imaju veća muda od svih ostalih.” “Neko poput Čarls Bronsona je potpuno seksi”, objašnjava ona. (Bronson, poznat i ka Čarls Salvador, čuven je kao “najnasilniji zatvorenik u Britaniji”, kako je Gardijan preneo i on često u zatvoru dobija gole slike obožavateljki. )

“Zamišljam ga kao primalnog muškarca i to me užasno loži: brisanje društvenih standarda i ogoljavanje ljudi.”, kaže Tanja. [Muškarci koji čine nasilne zločine] se prepuštaju svom animalnom delu i ja volim tu sirovost.

Nikol Džejn je svoju disertaciju o hibristofiliji pretočila i u film. Ona smatra da je ovaj fetiš potpuno nezamisliva ili barem nerealna fantazija za mnoge. “To je sve lažna fantazija; to je moje mišljenje o hibristofilima”, kaže ona. “Mislim da većina ljudi koji misle da su hibristofili žele nekog surovog, ali zaboravljaju jednostavnu činjenicu da surova osoba ne može da stvarno mari za tebe.”

Pored Ted Bandija, Nikol Džejn je fascinirana Polom Bernardom, kanadskim serijskim silovateljem koji je tokom kasnih osamdesetih i ranih devedesetih izvršio niz seksualnih napada i ubistava, uz pomoć svoje žene Karle Homolka, “agresivne” hibristofilkinje, koja je čak pomagala Bernardu u drogiranju, silovanju i ubijanju njene mlađe sestre.

“Pošto je ona za njega obezbedila žrtvu, nju isključuje iz jednačine kao potencijalnu žrtvu”, kaže Nikol Džejn. “Taj mentalitet – da tip koji povređuje druge nikada neće mene povrediti – ludo je interesantan.”

Nikol DŽejn se trenutno zabavlja sa muškarcem koji je identifikovan kao sadista u BDSM smislu značenja. Iako je loži njegovo seksualno uživanje u njenom bolu, kaže da nikada ne bi želela da bude sa nekim ko može da izvršni nasilje van scenarija preuzimanja uloga.


“Neko koga uzbuđuju rizične i naizgled opasne stvari, poput serijskih ubica, verovatno će takođe biti zainteresovan i za ostale intenzivne, rizične ili ‘mračne’ aktivnosti”, kaže Aron. “Njih privlače određene teme koje se različito završavaju.”

Sklonost ka vezivanju svakako nije isto što i žudnja za serijskim silovateljima, ali Nikol Džejn nije jedina koja BDSM scene koristi za ‘glumljenje’ opasnih fantazija. Čeri, čiji dečko je izbo nekoga (kako on kaže u samoodbrani) voli da joj momak nožem prelazi preko kože i govori kako će joj prerezati grlo.

Ove žene kažu da je ‘igranje’ ovih fantazija način da vežbaju, a da pritom ne moraju da spavaju sa nekim ko je zapravo zao. “Nikada sebe ne bih dovela situaciju da postanem prava žrtva”, odlučno tvrdi Čeri.

Nikol Džejn se slaže. “Mislim da bih bila prestravljena kada bih ikada upoznala nekoga ko je duboko poremećen i nema empatiju prema ljudskom životu”, kaže ona.

Za neke hibristofile je, međutim, manjak empatije upravo glavna draž. Žene koje su Čarslu Bronsonu slale svoje gole fotografije nisu nimalo jedinstvene: ima više slučajeva žena koje su privlačile serijske ubice dotle da čak ulaze i u veze sa njima dok služe kazne. Kerol En Bun se, na primer, udala za Ted Banija i sa njim imala dete. Serijski ubica Ričard Ramirez se oženio urednicom časopisa Dorin Lioj dok je bio u zatvoru, a 2014. se pojavila vest da je Čarsl Menson dobio dozvolu za venčanje, ali se kasnije ispostavilo da je njegova nesuđena 26-godišnja nevesta želela brak samo da bi došla do njegovog tela nakon smrti kako bi ga sahranila u kripti i naplaćivala ljudima posete.

“Uobičajeno je da serijske ubice dobijaju puno pošte obožavalaca dok su u zatvoru. Veliki broj njih se veri i venčava!”, kaže dr. Aron.

Iako se hibristofilija često senzacionalizuje u medijima, dr. Aron upozorava da se ničije fantazije ne smeju suzbijati. Ako bi neko došao u njegovu kancelariju zgrožen činjenicom što ga privlači partner koji je zločinac, on bi ih podstakao da istražuju svoja osećanja. “Šta je to što te brine? Šta je to što te privlači? Da li možemo do da dekonstruišemo?” kaže on. “Ono što se zapravo traži je kako da ti omogućimo željenu fantaziju, a da ne moraš da uradiš ništa previše rizično.”

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu