​Filmovi, knjige i video igre koji su inspirisali “Westworld”

“Jeste li ozbiljni? — zar zaista verujete da mašina misli?” Ovako glasi uvodna rečenica iz kratke priče Embrouza Birsa iz 1899. godine ” Moksonov gospodar“, o robotu za igranje šaha koji ubija svog gospodara. Iako napisana pre više od 100 godina, Birsova priča sadrži neke od ključnih elemenata robotske proze — rasprave o tome šta čini svest, egoistične pronalazače i smrtonosne pobune robota — koje i dan-danas imate u HBO-ovoj hit seriji Westworld. Kao serija čija se radnja odigrava u robotskom zabavnom parku, Westworld je priča o pričama, a kao takva i te kako svesna žanrova u kojima se kreće. Serija komentariše i kako priče raspaljuju maštu obožavalaca — “Vraćaju se zbog suptilnosti, detalja”, kaže genije iza tematskog parka doktor Ford (Entoni Hopkins) — i svesno se poigrava sa žanrovima naučne fantastike i vesterna u koje je smeštena.

Finale prve sezone Westworlda emitovana je u nedelju, ali ako ste željni da čitate, gledate ili se igrate u sličnim svetovima, evo nekih dela koje treba da overite:

Videos by VICE

‘Blejd Raner – Istrebljivač’, zasnovan na romanu Filipa K. Dika “Da li androidi sanjaju električne ovce?’ Fotografija posredstvom Warner Brothers

Knjige

Uz Birsovu priču “Moksonov gospodar”, jedan od najranijih istaknutih opisa robota je priča ” Sendmen” majstora za uvrnutu stravu E.T A. Hofmana. Objavljena još ranije, 1816. godine, ova priča opisuje ljude koji se zaljubljuju u automaton (neku vrstu ranog robota), ali i donosi pregršt jeze i obrta. Priča je toliko moćna i uznemirujuća da je Sigmund Frojd naširoko pisao o njoj u svom eseju ” The Uncanny“.

Čitav katalog Filipa K. Dika bavi se time kako tehnologija utiče na naš osećaj za stvarnost, svest i slobodu, tako da ovde može da se pomene skoro svaka njegova knjiga. Ali očigledan uticaj predstavlja Da li androidi sanjaju električne ovce? , legendarni roman iz 1968. godine o lovcu na ucene čiji je zadatak da penzioniše androidske “replikante”, koje je gotovo nemoguće razlikovati od ljudi. Kao i Westworld, i Dikov roman (i filmska adaptacija Ridlija Skota Blejd Raner – Istrebljivač) želi da preispitate svoj stav o tome šta nas čini ljudima i šta znači kad se ponašamo tako neljudski prema drugim bićima.

Još jedna knjiga koju treba da pročitaju ljubitelji serije jeste Kako živeti bezbedno u naučnofantastičnom univerzumu Čarlsa Jua. Juov roman o tehničaru koji putuje kroz vreme u potrazi za svojim ocem sa Westworldom deli zanimanje za uspomene i meta-prozni komentar o prirodi žanrova i priča. A deli još i samog pisca, budući da Ju radi na seriji i učestvovao je u pisanju jedne od najboljih epizoda ” Trace Decay” (to je ona u kojoj Miv urnebesno preradi scenario parka nakon što joj je unapređen mozak).

Pored toga što je naučnofantastična serija, Westworld je još i krvavi vestern, a nema uticajnijeg nasilnog vesterna od Krvavog meridijana Kormaka Makartija. Nema ničeg naučnofantastičnog u Makartijevog jezivoj (ali predivno napisanoj) analizi američkog nasilja, ali je ona toliko surova i beskompromisna da u poređenju s njom Fordov krvavi narativni okvir posvećen Vajatu deluje kao crtani film za decu.

Scena iz igre ‘Red Dead Redemption’

Video igre

Pravi park u Westworldu zapravo funkcioniše kao RPG igra. Gosti imaju interakciju uglavnom sa “likovima neigračima” prema unapred pisanim scenarijima, koji ih šalju na usputne misije i druge avanture. Stoga ne iznenađuje da su video igre otvorenog kraja kao što su Grand Theft Auto i Skyrim izvršile neke od najvećih uticaja na seriju. Dve verovatno najveće, međutim, ipak su Bioshock i Red Dead Redemption.

Red Dead Redemption je krvava vestern igra iz 2010. godine u kojoj igrate revolveraša u svetu ubilačkih bandi, javnih kuća i prelepih pejzaža. Poput parka u seriji, ova igra je otvorenog sveta i igrači mogu da putuju gde god žele i rade šta im padne na pamet. Ako poželite da i sami posetite Westworld, verovatno najbliže tom iskustvu naći ćete se ako odigrate Red Dead Redemption.

Tvorci serije izjavili su i da je serijal Bioshock — konkretno, Bioshock Infinite, koji se odigrava u plutajućem stimpankerskom gradu — bio velika inspiracija. Jedan od tvoraca serije, Džonatan Nolan, nazvao je ovu igru “najpismenijim i najosmišljenijim delom iz oblasti zabave koje sam video u poslednjih deset godina.” Serijal je, međutim, najviše inspiracije pružio na indirektan način. Na istom panelu na Komikonu, Nolan je pričao o tužnoj sudbini likova sa veštačkom inteligencijom iz igre jer je to očigledno dalo ideju kako da se Westworld bavi tragičnim životima robotskih likova koje gosti svakog dana bezobzirno ubijaju:

“Sedeo sam sa Kenom Livajnom, dizajnerom tih igara, i pričao o likovima neigračima — naročito o Elizabet u BioShock Infinite. Mislim da sam u jednoj sceni samo protrčao, ubio svakog kog sam sreo i nastavio dalje. A on mi je pričao koliko je truda i znanja uloženo u razgovore koje vode likovi neigrači, u sve njihove snove i težnje. A ja sam onda pomislio: Oh, nije li to tragično? Nije li to žalosno? A igrači sve to samo ignorišu. Smradovi .”

Filmovi i TV serije

Sam Westworld moderna je verzija istoimenog filma Majkla Krajtona iz 1973. godine. Original, koji je napisao i režirao sam Krajton (bio je to njegov debitantski igrani film), komičniji je i direktniji, ali i u njemu imate zabavni park za bogate u kom mogu da ubijaju i tucaju robote… koji odlazi tragično po zlu. Film vredi pogledati samo zbog poludelog robota revolveraša u tumačenju Jula Brinera (“Bila je to moja najbolja uloga”, peva Stiven Malkmus kao Briner u pesmi ” Jo Jo’s Jacket“). Krajton je, naravno, ovu ideju reciklirao za mnogo slavniji Park iz doba jure, što je još jedan očigledan uticaj.

Prošlogodišnji film Ex Machina deli pregršt DNK sa serijom Westworld, i svaki ljubitelj serije bi obavezno trebalo da ga pogleda. U oba imate gorde pronalazače koji stvaraju skoro savršene humanoidne robote, ali se trude da ih i dalje drže pod svojom kontrolom. Ex Machina je takođe jednako divan na oko i atmosferičan koliko i Westworld.

Scena iz filma ‘Ex Machina.’ Fotografija posredstvom Universal Pictures

U Westworldu smo nedavno saznali da je jedan od glavnih likova u tajnosti zapravo robot. To otkriće bilo je šokantno za neke gledaoce, ali nijedna serija ne može da prismrdi Svemirskoj krstarici Galaktiki kad su u pitanju obrti sa otkrivanjem tajnih robota (svidelo se to vama ili ne). Ova TV serija iz 2004. godina, i sama rimejk istoimene serije iz sedamdesetih, odigrava se u budućnosti u kojoj roboti po imenu Sajlonci vode rat protiv poslednjih preživelih ljudi. Ne uspevaju do kraja sve od mnogih misterija i obrta Galaktike, ali u seriji imate gomilu sjajnih trenutaka, i, baš kao i Westworld, i ona se bavi posledicama stvaranja veštačkog života i moralnim odlukama na koje život primorava likove.

Kao HBO-ov vestern, Westworld umnogome liči i podseća na Dedvud. Obe serije opisuju uglavnom teritoriju bezakonja na kojoj ljudi mogu sebi da dodele nove identitete. Dedvud se često zanemaruje zbog druge dve HBO-ove serije koje su se prikazivale u isto vreme: Sopranovi i Žica. Međutim, vulgarni vestern Dejvida Milča stoji po kvalitetu rame uz rame s ove dve opravdano proslavljene serije.

U nedelju se okončava odlična prva sezona serije Westworld, ali ovi filmovi, knjige i video igre pomoći će vam da lakše ubijete vreme do emitovanja druge sezone naredne godine.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu