Mnogo ljudi se divi grobljima. Očigledno. Bendovi iz predgrađa koji treba da se fotkaju za omot svog prve ploče? Da. Duše tvojih preminulih rođaka, večno zarobljene na Zemlji? Sto odsto da.
Ali ima i drugih ljudi – anonimni muškarci i žene koji održavaju industriju grobljanskih knjiga i doprinose ovoj korisnoj listi “160 knjiga sa groblja koje morate imati”. Skrolujući kroz tu listu, ispostavlja se da postoji čitava gomila knjiga o istoriji određenih grobalja, kao i foto knjiga koje su usmerene na spomenike i slične stvari, ali nema ni jedne o dobrim ljudima koji ova mesta održavaju.
Videos by VICE
Za njenu poslednju knjigu, “Prijatelji mrtvih”, fotografkinja Džes Kol iz Londona popunila je ovu rupu, upoznavši raznorazne upravnike, radnike i volontere na grobljima i slikajući njihove protrete. Neke od njih koje nam je poslala, možete ih pogledati dole.
Džes Kol je nedavno diplomirala na Sent Martins Unverzitetu u Londonu. Možete videti njene radove na njenom sajtu.
Sara, asistentkinja za posetioce. Izvan Hajgejta, Sara tudira forenzičku psihologiju i volontira u jednom zatvoru. Zanimaju je sablasne stvari; uživa u posetama groblju i izučava taksidermiju. Volontiranje u Hajgejtu joj se dopada zbog svih neobičnih ljudi koje privlači.
Džon, menadžer Ebni Park centra. Džon se preselio u Stouk Njuington pre sedam godina. Ostavio je posao, postao nezaposlen i redovno je lutao oko groblja. Ponudio se kao volonter i dobio je zaposlenje posle pet meseci. Radi na groblju već pet godina.
Dejv, baštovan volonter na Hajgejt groblju. Volontiranje u Hajgejtu pruža Dejvu savršenu dnevnu dozu visoke viktorijanske gotike, koja je postala esencijalna za njegov opšti osećaj blagostanja. Oduvek je voleo groblja, a pre šest godina odlučio je da pruži nešto nazad. Nije preterivanje reći da je ovo verovatno njegovo najomiljenije mesto na svetu.
Hejli, volonterski vodič. Hejli je novinarka i provodi većinu slobodnog vremena pišući o smrti. Želela je da volontira u Hajgejtu preko deset godina. Njen otac je ilustrovao grafičku novelu “Iz pakla”, a Hejli oseća da je njena opsesija možda proizašla iz fotografija mrtvih prostitutki koje su bile okačena na njegovoj ploči za crtanje kada je bila mala.
Agnes, volonterski čisti đubre. Godine 2013, Agnes je sa još 30 ljudi skupila tri tone smeća koje se nakupilo na groblju duž Stonglija. Od tad, dala je sebi zadatak da pokupi sve što preko zida bacaju oni ljudi koji ne cene lepotu ovog mesta. Prozor njene kuhinje gleda na groblje, a njegov mir i lepota pružaju joj veliko zadovoljstvo.
Džon, staratelj. Džon je povezan sa ovim grobljem od kako je došao na prvi “otvoreni dan” 1976. Zaljubio se u ovo mesto. Džon je ovde sahranio svoje dete 1986. godine.
