Pre nego što je Instagram omogućio selebritijima da postanu sami svoji paparaci, fotograf Rendal Slavin je trčao po holivudskim brdima sa svojim, tada još nepoznatim prijateljima i Olimpus aparatom u džepu, nesvesno hvatajući poslednje trenutke ere posle koje će se sve promeniti zauvek.
Devedesetih je i on bio glumac u pokušaju, baš poput brojnih današnjih oskarovaca i gledao ih je sa benzinske pumpe na kojoj je radio kako ulaze u studio sa druge strane ulice. Počeo je da ih prati, i to je bila njegova najbolja odluka. Ubrzo je batalio posao na pumpi i počeo da slika nove ortake, otkrivši svoj talenat.
Videos by VICE
Od tada, Rendal Slavin je jedan od najtraženijih fotografa najpoznatijih glumaca u Holivudu. U svojoj najnovijoj knjizi We All Want Something Beautiful (Svi želimo nešto lepo) fotograf rekapitulira 30 godina svog rada i nudi svojevrstan foto dokument evolucije Holivuda. Knjiga je dobila naziv po pesmi benda Counting Crows i donosi fotografije nekih velikih glumačkih imena koja u to vreme i nisu bila velika, iz vremena kada su i glumci mogli da izađu u noćni klub bez pojavljivanja na kanalu TMZ ili Instagramu.
U knjizi možete videti Leonardo DiKaprio na proslavi 22. rođendana Šarliz Teron, Kejt Hadson tokom drugog talasa Playboy žurki (pre izbacivanja kamera sa poseda), Orlanda Bluma kako igra bekgemon u Malibuu.
Zašto si izabrao ovaj naziv za knjigu?
Pa, uvek sam bio obožavatelj te rečenice iz pesme „Mr. Jones ”, mislim da ima značenje na više nivoa. Mislim, nismo li svi posegli za nekom lepotom u svom životu? Autor pesme Adam Duric je inače moj dragi prijatelj i mnogo puta je pomenut u knjizi.
Kako si završio u krugu ljudi gde su bili svi ti glumci na vrhuncu slave?
Los Anđeles daje iluziju velikog grada, ali u stvari to je mali grad jedne kompanije. Svi znaju svakog i u suštini svi radimo u istoj fabrici, fabrici – „šoubiznisa“. Kad ste mladi i svake večeri trčite po Holivudu, jurite zabavu, devojke i život, srećete sve. Puno sam izlazio u klubove i sretao druge umetnike koji se bore i svi se tako družite, a onda se osvrnete 25 godina kasnije i vidite da su ti klinci postali legendarni glumci.
Zašto si se odlučio baš sada da objaviđ ove slike, zajedno sa svojim modnim editorijalima i portretima?
Nekako sam osetio da je pravo vreme za to. Mnogo ljudi mi je u prošlosti pitalo da objavim ove slike, ali tada sam imao osećao da nije prošlo dovoljno vremena koje bi im dalo pravu snagu. Vremenska distanca je za tako nešto neophodna. Želeo sam istovremeno da uključim i svoj rad na portretima, jer po meni postoji direktna veza između tih fotki koje sam pravio onako usput i onih koje sam kasnije pravio kao profesionalni fotograf. Ti stari snimci su jako spontani i pokazuju ljubav prema kompoziciji. Želeo sam da prikažem putovanje jednog oka.
Šta se dešavalo na tim čuvenim kućnim žurkama poznatih ljudi devedesetih godina u LA?
Iste stvari koje su se dešavale na kućnim žurkama u nekom Oregonu. Bile su to samo duge noće sa puno jeftinog piva, smeha, slomljenih srca i zaljubljivanja. Možda se menjaju iznosi na bankovnim računima i vrednost autmobila kojim dođu, ali kućne žurke su iste u svakom vremenu.
Išao si i na neke od čuvenih Plejboj žurki na njihovom imanju. Napisao si u knjizi da su sredinom 2000.tih godina te žurke postale mračne. Šta se dogodilo?
Kada je Hju Hefner ostao singl otvorio je širom vrata svog imanja, i to je bilo baš uzbudljivo. Moja generacija tako nešto nije doživela. Godinama je to bio apsolutni raj, ali je vremenom ekipa koja je dolazila na težurke bivala sve ljigavija i tužnija. Na kraju bih sedeo za stolom sa prijateljima pitajući se kako je moguće da se smrtno dosađujemo na Plejboj žurci. Svakako, tih par godina donelo je neke nezaboravne trenutke.
Koja fotografija u knjizi ti najviše znači?
U pitanju su dve slike koje su povezane sa tragedijom i familijom. Prva je predivna fotka Krisa Kornela koji sa porodicom sedi u bekstejdžu. Kris tamo sedi sa svojom ženom Viki i decom na popodnevnom suncu. Isprintao sam tu sliku pre par godia i poklonio je Kornelovima. Druga je fotka Skota Vilanda dok se igra sa svojom ćerkicom Lusi. Volim je, zato što pokazuje Skotovu stranu koju ljudi ne poznaju. Kada sam prolazio kroz sve ove slike pripremajući knjigu, bio sam baš tužan zbog tolikog broja ljudi koje smo izgubili. Zavisnost od droge je uništila toliko ljudi i porodica. To je stvarno šokantno.
A kako je to kada danas slikaš prijatelje koji su “uspeli” a sećaš ih se kada su tek pristizali u industriju zabave?
Ma to je super iskustvo. Pošto se poznajemo iz tog doba, bude sve lakše. Evo na primer kada sam nedavno slikao Fergi za jedan veliki časopis, sve vreme sam je zvao Stejsi. U jednom trenutku neko iz njenog tima me je opomenuo da se ona sada zove Fergi i da bi trebalo tako da joj se obraćam. Fergi je stala u moju zaštitu rekavši da mogu da je zovem Stejsi jer se znamo sto godina. Haha.
Dokumentovanje i potrošnja selebriti kulture toliko su se promenili od ere ovih slika, da li misliš da je Holivud izgubio tu ekskluzivnost i glamur koji je nekada imao zbog njega?
Apsolutno. Nema više glamura kada poznate ličnosti same objavljuju svoje slike iz zubarske ordinacije. Postoji takva nezasita glad za tim da se poznate ličnosti prikažu ljudima “baš poput nas”, i to je već frustrirajuće. „Jao vidi, Bekam je pokupio govna svog psa na ulici. Mislio sam da ima osobu koja to radi za njega. Vau!”
”Ja volim moje filmske i rok zvezde i želim da ostanu misteriozne i neobične. Ne želim da gledam Ozija Ozborna kao slomljenog oca. Želim da on ostane Princ tame”.
Da li misliš da društvene mreže mogu da dočaraju život selebritija na isti način kako si ti to činio nekada svojim radom? Ili je sve to previše uređeno?
Prosto je previše svega u javnosti. Previše slika. Previše svega. Seti se samo velikih zvezda iz ere pre interneta i društvenih mreža; Madona, Prins, Merilin Monro, Džejsm Din. Prosto ne mogu da se setim nihovih slika koje nisu kultne. Sa druge strane ne mogu da se setim nijedne fotke Lejdi Gage. Navedi mi tu jednu sliku koju znaš od Bijonse? Znam, sada zvučim kao onaj nadrndani matorac. Izvini.
Koju vrstu fotografije danas voliš? Modnu fotografiju, portrete ili foto novinarstvo?
Mnogo volim portrete. Volim da se spojim sa ljudima i tako ukradem delić njih.
Ko bi bio tvoj portret iz snova?
Imam tačnu listu: Barak Obama, Joko Ono, Bono Voks. Šta kaže VICE, hoćemo da radimo to?
Ovaj tekst je prvobitno objavljen na VICE UK.