Novac ipak može da kupi sreću, kako pokazuje ovo istraživanje

Istraživači su otkrili da, ukoliko zarađuješ više od 75 hiljada dolara godišnje, to te zaista čini srećnijim.
A person is smiling from under a pile of money.
Fotografija: Getty Images

Pre više od deset godina, istraživači su ukazali na to da sreća može da se kupi novcem, i da to košta oko 75.000 dolara godišnje. Ova komplikovana studija dobila je Nobelovu nagradu, a ekonomisti istraživači uspeli su da objasne kada način novac povećava sreću, ali i gde se nalazi plato, posle koga više novca ne utiče na još više sreće koju osećamo. Ovo istraživanje pokrenulo je raspravu u javnosti, kao i hiljade blogova.

Reklame

Ono što je očigledno jeste da novac može kupiti sreću tako što sebi možemo obezbediti sve što nam je potrebno, kako bismo bili stabilni, ali ako imamo za mnogo više od toga, to ne znači da ćemo biti srećni. Multimilijarderi Ilon Mask i Džef Bezos možda jesu mnogo bogatiji od nas, ali nisu mnog srećniji. Jedino što je tu problematično je što mnogi misle da bi bili mnogo srećniji da imaju milione. Jedno novo istraživanje objavljeno u Proceedings of the National Academy of Sciences kaže da je cifra od 75.000 dolara u principu sranje, i da sreća nastavlja da raste i nakon ove zarađene svote.

Ovo istraživanje, naslovljeno Experienced well-being rises with income, even above $75,000 per year, jasno izlaže svoja saznanja: “Nije bilo dokaza da postoji određeni nivo bogatstva koji utiče na manje sreće, što ukazuje na to da su veći prihodi često povezani sa boljim osećajem tokom svakodnevice, i većom zadovoljnošću životom uopšteno.”

Ovo novo istraživanje sproveo je Met Kilingsvort, saradnik pri Vorton biznis školi pri Univerzitetu u Pensilvaniji. Njegovo istraživanje uzelo je u obzir 1.725.994 uzoraka dobijenih od 33.391 zaposlene odrasle osobe u SAD. On je uzorke prikupio putem aplikacije koju je dizajnirao pod nazivom Track Your Happiness. “Ona funkcioniše tako što traži ljudima da se izjasne kako se osećaju tokom nasumičnih trenutaka u toku svakodnevnog života”, rekao je Kilingsvort za Motherboard preko aplikacije Zoom. “Odgovaraju na neka pitanja o svom iskustvu, kao i kako se osećaju, šta rade, i još različitih pitanja.”

Reklame

Kilingsvort je takođe prikupio osnovne podatke o prihodima korisnika aplikacije. “Bio sam zaista zainteresovan da saznam kakva je veza između prihoda i zadovoljstva životom.”

Ono kako su se ispitanici osećali u trenutku potpuno je subjektivno, i ukoronjeno u trenutku u kome ispitanik dobija pitanje kako se oseća. Razlikuje se zadovoljstvo u trenutku od zadovoljstva životom.

Istraživanje iz 2010. godine ispitalo je obe ove vrste zadovoljstva. Zadovoljstvo u trenutku, za razliku od zadovoljstva životom, raste kada imamo više novca, čak i kada se pređe svota od 75,000 dolara.

Kilingsvortovo istraživanje bilo je fokusirano na iskustvo sreće, tako da se većina njegovih podataka poklapa sa prethodnim istraživanjem na ovu temu.

“Pronašli smo određene šablone dok smo istraživali dobijene podatke”, rekao je on. “Postoji značajna konzistentnost.” Ipak, njegova otkrića pokazuju da, kada govorimo o sreći, što se novca tiče, plato nije na 75,000 dolara. Zadovoljstvo se povećava zajedno sa zaradom.

On veruje da su različiti rezultati posedica različitog uzorka i načina prikupljanja podataka. “Podaci koje sam ja prihvatio najbolji su mogući, jer su pravi ljudi govorili kako se osećaju tokom svoje svakodnevice”, rekao je on.

Kilingsvort je rekao da misli da je originalno istraživanje napravilo veći bum nego što je zaista bilo značajno, kao i da razume zbog čega je postalo važno u okviru pop-psihologije. “Lepo je misliti da, kada kreneš da zarađuješ određenu svotu, nećeš morati da brineš o novcu”, rekao je on. “Mislim da je to privlačno. Čak i ako sam otkrio da tih 75.000 nije konačno odredište, nekim ljudima su ovi podaci važni, jer se na taj način postiže određeni bazični nivo finansijske sigurnosti.”

On takođe ukazuje i na to da nije sve u novcu, kao i da put do bogatstva nije sam po sebi put do sreće. “Bogatstvo objašnjava mala varijansa”, rekao je on. Postoji mnoštvo drugih stvari koje su podjednako, ako ne i još više značajne. Pitao sam ljude koliko im je novac važan. I ako posmatramo samo one koji kažu da im novac nije preterano važan, on će jedva biti znak da su oni srećni. I dalje je moguće ne zarađivati toliko, a i dalje biti poprilično srećan… prosto i dalje ne razumemo sve ove stvari.”

Način na koji osoba posmatra novac u mnogome zavisi od toga koliko je važnu ulogu novac igrao kada govorimo o njihovoj sreći. “Kako izgleda život nekoga ko ne zarađuje puno, ali kaže da mu novac i nije toliko važan?” pitao se on. “Na to pitanje nemamo konačan odgovor. Ipak, znam da takvi ljudi postoje i da uživaju u životu isto onoliko koliko uživaju i oni koji zarađuju mnogo više”, rekao je Kilingsvort.

Ipak, jedna tvrdnja ispotavila se kao istinita. Bilo ko ko novac izjednačava sa ličnim uspehom nije srećan u životu. “Ovo je posebno loše ukoliko osoba ne zarađuje puno”, rekao je on. “Ipak, to ne znači da se finansijski uspeh i lični uspeh mogu izjednačiti… imati više novca je dobro, ali biti fiksiran na njega i svoje samopouzdanje graditi oko toga da li ste i koliko sposobni da zaradite nikako nije dobra ideja.”