Fotografija: Blackday
Novo istraživanje otkrilo je da, uprkos problemima sa kojima se ekonomija suočava usled pandemije korona virusa, oni najbogatiji na svetu i dalje nastavljaju da bivaju sve bogatiji.Švajcarska banka UBS sprovela je istraživanje na uzorku od 121 porodice čija je prosečno bogatstvo iznosilo 1.25 milijarde funti – što ih čini pripadnicima grupe najbogatijih na svetu – a ovo istraživanje otkrilo je da čak 77 odsto njih svoje investicije trenutno posmatra kao “dobro funkcionišuće, ako ne čak i bolje, za vreme jednog od najkriznijih perioda u industriji finansijskog tržišta,“ prenosi The Guardian."Porodične kancelarije" su privatne firme za "menadžment" bogatstvom koje rade za ultra bogate pojedincie i porodice kako bi im očuvali i uvećali bogatstvo kroz generacije. Načelnik odseka za ultra bogataše u jednoj takvoj "kancelariji" Jozef Štadler kaže da su super bogati nastavili da se bogate u ovom periodu kada mnogi gube poslove širom sveta, zato što imaju dovoljno novca da “prihvate i upravljaju rizikom kao nijedan investitor trenutno.“Početkom juna objavljen je izveštaj da je šest milijardera, uključujući i Ilona Maska, Džefa Bezosa i Erika Juana, direktora Zoom-a, svoje bogatstvo od marta uvećalo za po dve milijarde svaki, kako je karantin krenuo da se uvodi širom sveta. To je isti iznos koji je, na primer, britanska vlada namenila kao paket pomoći za umetnost.Od početka epidemije nejednakost u prihodima je samo postala još veća: najbogatiji zarađuju sve više, a kako stoji u izveštaju Instituta za fiskalna istraživanja, “domaćinstva sa najmanjim prihodima pretrpela su najveću štetu, uzevši u obzir da je prosečno smanjenje prihoda iznosilo oko 15 odsto (što je oko 160 funti mesečno)." U SAD, jedan izveštaj pokazuje da je pandemija samo još više produbila već postojeći ogromni rasni jaz u imetku.Dr Vonda Viporska, izvršni direktor pri The Equality Trust, izjavila je za VICE News da je "COVID-19 samo učinio očiglednim činjenicu da je ekonomski sistem tako skrojen da ide u korist bogatima, ali i da su najsiromašniji oni koji trpe najveću štetu. Ipak trebalo bi da posmatramo i uticaj ovakvih ekstremnih nejednakosti na čitavo društvo. U državama gde je prisutna nejednakost na visokom nivou možemo videti više onih koji imaju probleme sa mentalnim ili fizičkim zdravljem, gojaznošću, nasiljem ili sa niskim nivoom obrazovanja ili poverenja.“Ovakve nejednakosti mogu se uočiti i kada posmatramo same efekte koje ovaj virus izaziva: u Ujedinjenom Kraljevstvu, Kancelarija za nacionalne statističke analize pokazala je da oni koji žive u manje bogatim delovima Engleske i Velsa imaju veće šanse da umru od ovog virusa nego oni koji žive u imućnijim predelima. Ovo istraživanje pokazalo je da je stopa smrtnosti 55.1 smrt na 100,000 stanovnika u siromašnijim, a samo 25.3 smrti na 100,000 stanovnika u najimućnijim predelima.U ponedeljak, jedna grupa od 83 imućna pojedinca - uključujući i reditelja Ričarda Krtisa i naslednicu Ebigejl Dizni - pozvali su vlade širom sveta da povećaju poreze koji plaćaju oni najimućniji, kako bi se svetskoj ekonomiji pomoglo da se što pre oporavi od krize izazvane korona virusom.Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE UK.
Reklame
