Parče Marsa koje je palo na Antarktik sadrži sastojke života, otkrivaju naučnici

Ljudi već decenijama šalju robote na Mars, ali povremeno, Mars nam bukvalno uzvrati i zavitla deo sebe na zemlju. 1984, na primer, naučnici su u oblasti Alan Hils na Antarktiku našli meteorit težak dva kilograma, koji je poznat kao Alan Hils 84001. Sada su naučnici ustanovili da ovaj komad Marsa star četiri milijarde godina sadrži ključni sastojak za život.

Prema skorašnjoj studiji objavljenoj u Nature Communications, naučnici su unutar ovog retkog meteorita identifikovali organska jedinjenja koja sadrže azot, vitalni temelj života koji poznajemo. Ovo je prvi put da je otkriven azot u steni sa Marsa, koja datira iz perioda kada je na Marsu možda postojao okean.

Tim predvođen Micukom Koikeom, planetarnom naučniku japanske Agencije za istraživanje vazdušnog prostora (JAXA), koristio je napredne eksperimentalne tehnike, ne samo da bi detektovao ovaj važan element, već da bi potvrdio da najverovatnije dolazi sa Marsa, i da nije došlo do kontaminacije na Zemlji.

„Razumevanje porekla organskog materijala sa Marsa je glavno pitanje u savremenoj planetarnoj nauci“, Kioke i njegove kolege kažu u studiji. „Nedavna robotska istraživanja marsovskih sedimentnih stena i laboratorijske analize marsovskih meteorita potvrđuju postojanje izvesnih nepatvorenih organskih sastojaka“.

„Međutim, malo se zna o njihovom poreklu, evoluciji i očuvanju“, kaže tim.

Alan Hils 84001 je komadić ranog Marsa, star četiri milijarde godina, što ga čini krucijalnom vremenskom kapsulom ere kada je crvena planeta možda delom bila i plava, zahvaljujući prisustvu ogromnog mora. Sudeći po njenim svojstvima, ovu stenu je neki veliki udar pre 17 miliona godina katapultirao sa podpovršinskog sloja planete. Nakon što je sedam miliona godina lutao svemirom, meteorit se pre oko 13 hiljada godina survao na Antarktik.

Ova stena je relikvija zagonetnog perioda kada je Mars verovatno bio vlažniji – i možda pogodan za život – zbog čega je tema opsežnih debata i istraživanja.

Alan Hills84001 je devedesetih izazvao komešanje, kada su naučnici sugerisali da meteorit sadrži fosilizovane bakterije, zbog čega su decenijama trajale žučne rasprave o poreklu i prirodi struktura unutar stene. Iako su ovi znaci primitivnog života ostali neubedljivi, nova detekcija jedinjenja u meteoritu koja sadrže azot pružaju do sada neprevaziđeni uvid u ciklus azota na mladom Marsu, što je ključni sistem za procenu nastanjivosti.

„Ako su znatne količine i varijacije organske materije“ ili bile proizvođene tokom ranih geoloških procesa na Marsu, ili su prenešene sudarima sa drugim nebeskim telima, jedinjenja koja sadrže azot možda imaju „šansu da evoluiraju u složenije oblike“, kaže tim u studiji.

Koike i njegove kolege su identifikovali marsovski azot koristeći naprednu stetoskopiju pod nazivom Nitrogen K-edge micro X-ray Absorption Near Edge Structure (µ-XANES), koja je dizajnirana da uočava ekstremno suptilne tragove ovog elementa u jedinjenjima. Da bi se umanjio rizik od kontaminacije azotom sa Zemlje, istraživači su pedantno izolovali mikroskopska zrna meteorita i upoređivali ih sa zemaljskim uzorcima pronađenim u blizini stene.

Iako zemaljska kontaminacija ne može da bude potpuno isključena, tim je demonstrirao da su jedinjenja koja sadrže azot „skoro sigurno marsovskog porekla“, prema studiji. Iako ovo nije prva detekcija azota sa Marsa – NASIN rover Kjuriositi je takođe nanjušio ovaj element na Marsu, na primer – ovo je „prvi čvrst dokaz da su se na Marsu pre četiri milijarde godina mogle naći organske materije koje sadrže azot“, prema izjavi.

Ovo novo otkriće pridodato je sve većoj hrpi dokaza da je Mars u dalekoj prošlosti možda bio pogodan za život. Azot je ključni šraf u fundamentalnoj mašineriji svih zemaljskih stvorenja: prisutan je u DNK, u RNK, kao i u belančevinama, a glavni je sastojak vazduha koji dišemo. Možda je pre više milijardi pomogao da se pojave i odavno iščezli Marsovci.

Moraćemo da pošaljemo još svemirskih letelica na Mars, da bi smo razumeli njegovu ranu nastanjivost, a naročito u misije koje će doneti više ovakvih komada sa Zemljine susedne planete.

„Očekuje se da će budućim istragama biti pribavljeno više skrivenih tragova ciklusa azota na Marsu“, zaključuje tim, „Uključujući i misiju prikupljanja uzoraka sa Marsovih satelita (Martian Moons eXploration)“, misije prikupljanja uzoraka sa Marsa, istraživanje podpovršine Marsa, kao i dalje napredne studije meteorita sa Marsa“.

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE US.