Postoji čest refren koji se pojavljuje u oblasti tehnologije i arhiviranja —zaštita korisnika uglavnom dolazi po cenu neke dobre osobine interneta.
Primer: Pre mnogo godina, stručnjaci za bezbednost su počeli da tvrde da bi https trebalo da postane standard na veb-sajtovima, uz snažnu podršku Gugla. Ovo je imalo nuspojavu da je veb u praksi postao nedostupan većini uređaja koji koriste starinski softver, jer nisu imali potrebne bezbednosne alate. Pokušaj da pretražite Google na iMac G3 verovatno nije najbezbednija stvar na svetu, ali ovakve odluke su u potpunosti oduzele izbor od tih korisnika.
Videos by VICE
I uprkos apsolutnoj poplavi zanimljivog sadržaja dostupnog u Flash-u, rizici od malvera naveli su njegovog vlasnika, Adobe, da ga ukloni sa interneta, u velikoj meri blokirajući skoro 20 godina istorije interneta, koja sada ne može da se pokrene na modernim računarima.
U tom svetlu treba sagledati promenu politike od strane Gugla koja je najavljena ove nedelje. Kompanija je najavila da će ukloniti svaki nalog koji je bio neaktivan dve godine, navodeći rizik od neželjene pošte i phishinga koji se vremenom mogu pojaviti sa mrtvih naloga.
„Naša interna analiza pokazuje da je verovatnoća 10 puta manja da će napušteni nalozi imati podešenu verifikaciju u 2 koraka“, napisala je potpredsednica Gugla za upravljanje proizvodima Rut Kričeli. „Što znači, ovi nalozi su često ranjivi, a kada je nalog kompromitovan, može se koristiti za bilo šta, od krađe identiteta do vektora neželjenog ili čak zlonamernog sadržaja, poput neželjene pošte”.
Da budemo jasni: na mnogo načina, ova odluka je dobra stvar. Verovatno postoje milioni zombi adresa e-pošte koje ne koriste njihovi originalni vlasnici, i verovatno nemaju bezbednosne standarde kao vaš aktivan nalog.
Gugl nudi mnoga upozorenja—i čak omogućava postavljanje sistema za odobrene kontakte za pristup neaktivnim nalozima. Sve što treba da uradite da biste održali Gugl nalog u životu je da se prijavite i obavite neku vrstu aktivnosti. Dovoljna je jedna pretraga ili učitavanje Gmaila.
Problem je u tome što se Gugl nalozi koriste za mnoge stvari, a mnoge od tih stvari su javne. Ako ste vodili blog na Bloggeru bilo kada u poslednjih 20 godina, verovatno je povezan sa Gugl nalogom. Ljudi javno dele datoteke sa Gugl drajva, a ako taj nalog nestane, nestaju i javno dostupne datoteke. Zamislite samo koliko bi ovo bilo loše da Gugl i dalje vodi društvenu mrežu.
(Jedna svetla tačka u celoj ovoj situaciji: došlo je do neke panike kada je prvi put izašla vest oko toga da su neke stvari okačene na Jutjub nestale sa interneta, ali Rene Riči, saradnik Jutjuba, kasnije je u tvitu razjasnio da svi Gugl nalozi koji su okačili sadržaj na Jutjub do tog trenutka neće biti pogođeni ovom merom).
Privatni nalozi, javni sadržaj
Pošto se koristi za toliko mnogo stvari, Gugl ima ovaj problem gde su stvari koje bi zapravo mogle biti nesigurne (poplava e-poruka koje se možda nalaze u vašem prijemnom sandučetu, vaša lozinka) povezane sa stvarima koje su namerno javno dostupne (vaš stari blog ili vaš zaboravljeni pokušaj iz 2000-ih da recenzirate video igre), a pokušaj da se to dvoje razdvoji može biti problematičan i tehnički i pravno.
(Druge kompanije, kao što su Epl ili Majkrosoft, takođe mogu imati ovaj problem, ali ne u meri u kojoj je Gugl.)
Siguran sam da su računovođe u Silicijumskoj dolini izvršili istraživanje i utvrdili da je ovo najbolje rešenje za tako komplikovan problem: odvajanje javnog rada korisnika od njihovih ličnih naloga nije baš izvodljivo, ali postoji istinska potreba da se zaustavi potencijal vektori za neželjenu poštu i malver.
Osim veoma očigledne greške u ovom procesu donošenja odluka – ljudi umiru, gube lozinke, njihovi računari budu ukradeni – na mnogo načina, Guglov pristup ovom problemu izgleda previđa razlog zašto su se ljudi uopšte registrovali za Gugl nalog .
Internet nam je prodat kao beskonačna biblioteka stvari, koja stalno raste. Ali biblioteke su statične – knjiga na polici, nepomična, nastaviće da bude knjiga na polici doveka. Velike tehnološke kompanije kao što je Gugl pretpostavljaju da ćete nastaviti da održavate svoje stanište na internetu u skladu sa najnovijim standardima—i ako ne budete u toku, izgubićete svoju poziciju u pretraživanju, vaša analitika će prestati da funkcioniše, a možda ćete čak i izgubiti nalog — sve u ime privatnosti i bezbednosti.
Bezbednost je važna, ali prečesto dolazi po cenu informacija. A bezbednost uvek pobeđuje, čak i kada je arhiviranje u pitanju.
Siguran sam da će istraživači bezbednosti i IT stručnjaci ovo pročitati i izaći u korist zaštite korisnika u odnosu na favorizovanje sadržaja koji niko ne čita. Kao što sam objasnio, to ima smisla.
Ali izgradnja najveće biblioteke na svetu ne znači mnogo kada morate stalno da brinete o zastarelim linkovima.