Probala sam homeopatski lek protiv ’lezbejskih tendencija’

U januaru, nakon što sam imala tri upale grla za samo nekoliko meseci, lekar mi je prepisao još lekova i poslao na (još jedno) ispitivanje krvi.  U ormariću u kupatilu sam oslobodila jednu policu za lekove, i malo se zaplakala kada sam videla recept, ali nisam bila potpuno iznenađena.

Kada imaš hroničnu bolest – koja nije smrtonosna, ali je definitivno gnjavaža – to znači da stalno imaš posla sa lekovima: sa onima koji rešavaju problem, sa onima koji popravljaju štetu koji su napravili oni prvi, i sa onima koje uzimaš kada te problem potpuno sjebe i moraš da  počneš sve ispočetka. Zavisnost od lekova me nije navela na velika razmišljanja o tome koliko je život efemerna i krhka pojava, itd, itd, ali sam razvila izuzetno poverenje u lekove: problem → lekovi → oporavak. Uvek uspeva, i to bez greške, ura za lekove.

Međutim, nešto što nije bolest i što mi nikada nije pravilo nikakve probleme je to što sam lezbejka. Zbog toga ne iskašljavam krv, nisam morala da trčim u urgentni centar zbog toga što sam se izložila sastojcima sredstva za pranje podova, i ne moram jednom godišnje da idem kod ekstremno skupog specijaliste da bih čula koliko mi se stanje pogoršalo. Naprotiv: postoji na tone pozitivnih efekata, od kojih nisu beznačajni ni ti što nikada ne moraš da brineš oko kontracepcije, ni da li je daska na WC šolji podignuta, ili oko bilo kog drugog stereotipa o vezi sa muškarcem. 100% lezbejki preporučuje.

Shvatila sam da sam lezbejka mnogo pre nego što sam otkrila da patim od hronične bolesti, i do sada jedini ozbiljni fizički simptom koji imam jeste gastritis koji dobijem svaki put kada pročitam određene imbecilne izjave. Osim toga, kod kuće je sve kako treba, hvala na pitanju, baš je veselo.

A ipak, iako je ovo 2017. godina, čovek je sleteo na Mesec, i nedavno smo otkrili sedam novih naseljivih planeta, pa smo dostigli određeni stepen napretka i razumnosti u poljima nauke i tehnologije, još uvek ima mnogo ljudi tamo negde – jedan svetao primer za sve – koji su ubeđeni da je homoseksualnost bolest i da se kao takva može izlečiti.

Ove 'reparativne terapije' obično nemaju nikakvu naučnu validnost, podrazumevaju seminare ponašanja, inicijacije, post, molitve i logore za reedukaciju koji su namenjeni tome da se kod homoseksualaca oslobodi heteroseksualni potencijal, i da im se pomogne da konačno postanu čitavi i normalni.

Pored svih postojećih 'lekova' diskutabilnog ukusa i diskutabilnih rezultata, pre nekoliko nedelja se pojavio novi lek iz oblasti homeopatije koja je, kao što je dobro poznato, veoma sumnjiva, i ne daje rezultate. Kao što izveštava Butac, farmaceutski sajt ovlašćen od strane italijanskog Ministarstva zdravlja, u prodaji se pojavio „homeopatski lek koji pospešuje, stimuliše i reguliše ženske endokrinalne funkcije, među čijim sastojcima se nalazi i Ovaria, koja se obično prepisuje za 'lečenje frigidnosti kod žena, lezbejskih tendencija, oligospermije i azoospermije i zatvora' (Nakon kritika i masovnih apela Beatriči Lorencin, mnogi sajtovi koji prodaju ovaj proizvod su uklonili formulaciju 'lezbejske tendencije', ali se ona i dalje pojavljuje na nekim od njihovih stranica).

Homeopatski lek koji pospešuje, stimuliše i reguliše ženske endokrinalne funkcije. Preporučuje se u slučaju simptoma vezanim za menopauzu: padu fizičkog učinka tokom menopauze, vezanom za apatiju, depresiju, migrene, neredovnu menstruaciju, svrab vulve. Takođe se preporučuje u slučajevima endokrinalne disfunkcije, razvojne disfunkcije, gojaznosti prouzrokovane disfunkcijom hipofize, kao i: neuhranjenosti, guše, Bazedove bolesti, poremećaja nadbubrežne žlezde, i bolesti tiroidne žlezde.

Uzimajući u obzir moj dugogodišnji odnos prema lekovima, i uzimajući u obzir i astmu, homoseksualnost i loše pamćenje, stvarno deluje kao da će dr Rekvegov R 20 da mi reši sve probleme kao rukom odnešene. Odlučila sam da ga naručim i ispitam na sebi, da bih shvatila da li mogu da postanem heteroseksualka. Ili makar malo manje astmatična.

'Lek' stiže bez uputstva za upotrebu (ali kutija zadrži koristan uzorak hidrantne kreme), ali me kutija obaveštava da treba da uzimam onoliko kapi koliko mi je prepisano. Pošto se zaista ložim na davanje dijagnoze samoj sebi na osnovu onoga što nađem na netu, ocenila sam da sam 'ozbiljan slučaj' i sebi prepisala maksimalnu dozu, 10 kapi, četiri puta dnevno. Nije mi problem da se setim da uzmem lek, iako imam problema s pamćenjem: tokom nedelju dana neću propustiti nijednu dozu.

Pored toga što je bio prvi dan tretmana, utorak je slučajno bio i prvi dan kada sam rešila da posle duže vremena odem u teretanu. Teretana je savršeno mesto da testiraš svoju kolebljivu homoseksualnost, zato što je prepuna veoma oskudno odevenih znojavih muškaraca, a to bi valjda trebalo da me zanima. Dok sam išla na čas joge, trudila sam da odmerim sve muškarce oko sebe, koji su zaista oskudno odeveni i znoje se, a u većini slučajeva i stenju, ali mi uopšte nisu zanimljivi koliko telo moje instruktorke joge, ili činjenica da je bar u prizemlju moje zgrade, kojeg neko vreme nije bilo, ponovo otvoren, ili činjenica da sam bila u stanju sat vremena da radim jogu ne razmišljajući o smrti.

Jedini momak u prostoriji je stajao odmah iza mene, i jedino što sam uspela da primetim je da na nogama imao plikove od žuljeva za koje je bilo jasno da su nedavno pukli.

Presuda: Definitivno sam još uvek gej.

Da bih zaista testirala svoju homoseksualnost, odlučila sam da izlazim svake večeri, zato što bi ostajanjem kod kuće samo ispitala koliko je čitava situacija i dalje savršeno gej, a o tome mi nije prijatno da pišem ovde.

I tako, nakon što sam marljivo popila sve doze R 20, otišla sam sa posla u bar, gde mi je glavna briga bila da pijem pivo i merkam momke, dok iscrpljujem svog prijatelja Sajmona pitanjima, „Je li ovaj momak zgodan? A ovaj? Ali šta bi tačno trebalo da mi se dopadne kod momka'?

Takođe odmeravam sve muškarce koje usput srećem, u metrou, na ulici, i sve one koji stoje u redovima ispred bankomata. Nisam buljila u toliko muškaraca još od malena, kada sam tražila Volija. Zurila sam u toliko mnogo tipova, da sam na kraju morala da stavim naočari, zato što su me oči bolele od tolikog buljenja. Na nesreću, mesto na koje sam otišla na piće je bilo puno devojaka, i još bolje, lezbejki.

Presuda: muškarci nemaju sise, pa sam i dalje gej.

Nakon tri dana konstantnog i predanog tretmana, pozitivni efekti lekova još uvek nis počeli da se vide: stalno sam zaboravljala stvari (danas: pare, kartica za popust u supermarketu i viljuška za ručak koji sam ponela).  I dalje uvek imam ventolin u torbi, a ne osećam ni naznaku heteroseksualnosti.

Ali ove nedelje je milanska Nedelja mode, što znači da će, osim ludačke gužve u svakom mogućem delu grada, biti i dosta žurki. Žurki na kojima ću, nadam se, videti manekene ili polupoznate ljude koji su, kao što svi to znamo, barem 50 posto privlačniji od 'normalnih' ljudi. Ako postoji trenutak u kojem bih mogla zaista da budem izlečena, to je svakako situacija u kojoj su svi prisutni apsurdno prelepi i ja ih apsolutno ne zanimam.

Ubedila sam svoju devojku i jednu prijateljicu da pođu sa mnom, i provela dobar deo večeri zaglavljena u jednom od onih ogromnih redova koje samo besplatno piće na šanku može da napravi. Moja devojka koristi jedan od trenutaka dok čekamo da me podseti da mi, ako lek bude delovao, neće vratiti pare koje smo zajedno dale za depozit za razne pravne procedure koje smo pokrenule da bismo ozvaničile svoju građansku zajednicu. Još gore, možda ću morati da joj platim kompenzaciju za to što nam je veza otišla dođavola zbog toga što sam iznenada postala heteroseksualac.

Vratile smo se kuću kolima koje smo zajedno kupile, i mislim da još nisam spremna da ih se odreknem.

Presuda: definitivno sam i dalje gej i ubeđena sam da više nikada u životu neću piti Negroni.

U petak mi se dogodilo nešto što mi se nikada ranije nije dogodilo: ne znam da li zahvaljujući 'leku', teratani, ili činjenici da sam zaista pospana od preteranog partijanja, ali uspela sam da uđem u prostoriju bez objavljivanja svog prisustva kašljanjem ili udaranjem u neku površinu, i bez osećaja sramote, i volim da mislim da je ovo upravo ona vrsta gracioznosti sa kojom se kreću heteroseksualne devojke i gracioznost koju ću postići samo ako prestanem da budem gej. Nastavila sam da uzimam R 20 sa obnovljenom verom i po internetu sam tražila lepe muškarce prema kojima bih mogla nešto da osetim.

Današnji eksperimentalni poligon će biti žurka koju prave lezbejke, sa lezbejkama i za lezbejke, koja će, ako sve prođe onako kako R 20 obećava, biti uzbudljiva koliko i popunjavanje formulara za povraćaj poreza.

Oko tri ujutru pevam uz 'hoćeš da vidiš pičku, hoćeš da vidiš ribu', dok mi je lice umazano nečijim karminom, pa mislim da bi se i današnji dan mogao okarakterisati kao promašaj.

Presuda: gej, mislim da sam izgubila 10 evra, i vog-bit verzija 'Formation' je na neki način bolja od originala.

Zbog manjka momaka koje bih mogla da merkam ponovo odlazim u teretanu, i ako ne budem mogla ovu nedelju da nazovem 'nedelja kada sam zahvaljujući homeopatiji prestala da budem lezbejka', bar ću moći da je nazovem 'nedelja kada sam u teretanu otišla dovoljno puta da opravdam to što plaćam članarninu'.

Momci u subotu ujutru izgledaju isto kao i oni u utorak uveče, možda malo manje znojavi, ali i dalje posvećeni stenjanju i dizanju tegova. Ništa. Nema osećaja, nisam uzdrhtala, nije mi jurnula krv u lice. Odlazim kući tužna i gej. Otkrivam da u zgradi u stvari žive dva akita psa, a ne samo jedan, kao što smo svi mi mislili.

Subotu uveče provodim na večeri u sastavu od 99% lezbejki, posle čega odlazim u klub takođe u sastavu od 99% neheteroseksualaca. Čak ni zurenje u gej muškarce ništa ne menja. U međuvremenu, izgleda da je tečnost u bočici R 20 na istom nivou kao kada sam je prvi put otvorila, kao da se regeneriše noću da me homeopatski diskretno podseti da nikada neću postići željeni efekat.

Presuda: i dalje gej.

Zaključak:

R 20 se ne razlikuje od svih ostalih homeopatskih lekova koje sam probala tokom svog života: nema nikakav ukus, nema nikakvu boju, i nema nikakav efekat. Ima blago alkoholni ukus, u u poređenju sa određenim veoma nju ejdž bočicama na koje sam nailazila, ova je u velikoj prednosti, zato što izgleda kao da je napravljena od ekstrakta jajnih ćelija – što bi verovatno trebalo da me zgrozi. Kada bi to samo bilo istina. Ali u stvarnosti, to bi mogla da bude i koka-kola, razblažena dok ne postane potpuno prozirna i više nema nikakve razlike.

Na kraju nedelje sam bila isto onoliko lezbejka koliko i na početku. Jedina opipljiva razlika su moje ruke, koje su mnogo mekše zahvaljujući hidrantnoj kremi koju sam besplatno dobila uz lek.