Sve fotografije su vlasništvo autora
Goran Tomašević je jedan od najpoznatijih srpskih fotografa. Nagrađivani reporter agencije Reuters, za koju je napravio bezbroj fantastičnih slika iz brojnih ratnih područja. Zanat je pekao na ulicama Beograda i ratištima bivše Jugoslavije.
"Baza" mu je u Keniji, Najrobiju, gde smo ga našli nekoliko dana po povratku iz drugog dela Afrike, Burundije, odakle je svetu slao fascinantne slike sa dramatičnih događaja koji su pogodili ovu malu, siromašnu i prenaseljenu zemlju.
Reklame
VICE: Samo što si došao iz Burundija. Kako bi opisao ono što si video tamo, svet jako malo zna o toj afričkoj zemlji?Goran Tomašević: Otišao na par dana, ostao mesec dana. Druga zemlja po siromaštvu na svetu. Veliki broj stanovnika, dva plemena, imaju teško nasleđe genocida. Frka je nastala zato što predsednik hoće treći mandat, a ustav mu to ne dozvoljava. Krenuo vojni udar koji je on ugušio, što ga je dodatno ojačalo. Onda su krenuli ulični protesti. Nekoliko desetina hiljada ljudi je demonstriralo, ali im se opozicija pokazala kao slaba.
Ali bilo je dobrih slika. Jednog dana masa je linčovala jednu policajku, razvlačili je po ulicama, mučili…ali čujem da je ipak preživela…dobro je. Nju su napali jer je prethodno upucala nekog tipa, čak su je i kolege policajci napustili. Mislim da sam joj bio taličan … da nisam bio tu kao novinar da bi je koknuli na keca.
Burundi, demonstracije 2015 - Goran Tomašević, Reuters
Inače nisam video oružje na demonstracijama, jer je to relativno mirna zemlja. Policija mi je rekla da je bila dva puta napadnuta bojevom municijom. U početku je i policija bila mirna, a kasnije su bogami pucali iz kalašnjikova kad je bila frka.Proslavili su te protesti u Srbiji, sad si opet na demonstracijama. Šta je zajedničko? Beograd 1991- Burundi 2015?Zajedničke su slike i to što je nas reportere u Beogradu murija tukla.
Kongo Kakav tretman imaju fotoreporteri i novinari tamo?
U principu odličan. U zadnje vreme u Burundiju strane novinare nešto ne vole, ali te uglavnom ne diraju. Bacili mi jednom neki dečiji suzavac pod noge…ali to nije ništa, šutnuo sam ga samo.
Reklame
Tvoj život je satkan iz kontrasta, pošto si par dana pred Burundi bio u Norveškoj na otvaranju svoje izložbe slika. Da li je neobično iz galerije sa čašom vina u ruci otići na ovakav teren?
To je festival umetničke fotografije koji se zove Nordic light . Ponekad zovu i novinske fotografe. Ove godine su zvali mene i nekoliko legendarnih fotografa i koje dobro znam, kao što su Džejms Načvej i Piter Hupke, sa njima sam želeo da budem tamo.Kako se svičuješ sa izložbe na - Burundi?Znaš, često me pitaju da li posle rada u nekim ratnim područjima imam "problema sa mrtvima", ja kažem da nemam. Popijem pivo, rakijicu, malo roštilja…predje čovek preko toga što vidi, jer je to posao. Nemam problem sa emocijama dok fotografišem. U Srbiji, jer je to moja zemlja je bilo najteže, a posle i nije tako.
Postao si "matori" fotograf koga zovu na izložbe i predavanja, jel ti to prija?Zovu me, ali na vrlo malo izložbi učestvujem. Ovo u Norveškoj mi se svidelo. Problem sa izložbama mi je i što moram da se obećam ljudima u nekim terminima. Ja onda ne mogu da radim svoj posao.Jel to znači da fotografima i nije nešto mnogo stalo do slave, nagrada, izložbi?Stalo im je veruj mi, nego se malo foliraju ha ha. Meni je još nekako rano za to, jer vrlo aktivno slikam.
Sirija, Goran Tomašević - Reuters
Jel voliš da filozofiraš o slikama, da li pričaš ljudima o tome kako napraviti dobru sliku?
Pa imao sam nedavno prezentaciju u bioskopskoj sali, pred jedno 250 ljudi. Pričao sam im o svojim slikama, kako su nastale. Od slika sa Kosova 1999.godine, preko Iraka, arapskih revolucija, itd. Jedan čovek mi je prišao rekao da je iznenađen jer nije video nikada te prizore sa Kosova.A šta je zapravo ključno za dobru sliku?Da budeš skoncetrisan i budeš na pravom mestu u pravo vreme. I naravno, da imaš sreće. Mada sreća može da pomogne jednom. Mora da se radi puno, da se istražuje i putuješ kako bi znao kad da odeš negde. Evo baš pred Burundi smo imali veliku raspravu o tome da li treba ići tamo. Šef je rekao da je to baš skupo, ali sam ja insistirao da moramo da budemo tamo. Na kraju je ispalo super, ispali smo heroji. Bilo je baš jakih slika, čak sam napravio i sliku predsednika kako igra fudbal. Bilo je fantastično.
