FYI.

This story is over 5 years old.

Svaštara

​Vrede li šta ova sranja iz devedesetih koja sam kao dete sakupljala?

Pošto sam bila jedino dete, roditelji su ostavili netaknutom moju staru sobu još od kako sam je napustila kao vrlo ne-kul tinejdžer.
5.11.15

Ilustracija: Ren Mekdonald

Pošto sam bila jedino dete, roditelji su ostavili netaknutom moju staru sobu još od kako sam je napustila kao vrlo ne-kul tinejdžer. Tragično je vidljiv dokazni materijal iz moje rane mladosti: kolekcija Tops bejzbol kartica iz 1993. i dalje mi je pod krevetom, a Pokemon karte za koje sam se đorala subotom u knjižari još su uredno složene na policama. Plišane lutkice i LEGO kockice zakrčile su tavan, dok su cevi pune POGS kartice zavučene između čaršava i peškira. Sa zidova još vise posteri filmova koje sam volela sa 13 godina, kao što su „Krug" i „Forest Gamp". Prvi PayPal račun sam otvorila u osnovnoj da bi mogla da kupim sliku sa potpisima svih „Prijatelja" jer sam mislila da će mi se ta investicija isplatiti.

Kad sam se iselila, ponela sam sa sobom ovu kolekcionarsku naviku. Danas, kad god svratim do roditelja, natovarim se tonom gluposti. Staru odeću ponesem radi preprodaje, slatkiše natrpam u kofer, opskrbim čudnim sranjima koje samo mame i tate kupuju, itd. Već sam napravila spisak knjiga koje planiram da premestim sa tamošnje police na svoju policu ovde u Njujorku, a zatim i na police knjižara koje otkupljuju polovnu robu. Obično samo preprodajem odeću i knjige, ali palo mi je na pamet: Šta ako bih mogla da uvaljam i te igračke iz detinjstva? Ako retroaktivno kompenzujem činjenicu da u srednjoj nikad nisam bila pozvana na žurku tako što, na primer, prodam onu sliku Monike i Rosa, a onda za te pare kupim alkohol i popijem ga sa svojim kul prijateljima iz Njujorka koje bi kao trebalo da imam?

Reklame

Sa ciljem zakasnele osvete ljudima iz srednje škole koji me se verovatno uopšte ne sećaju, odlučila sam da saznam koliko ove moje sitnice uopšte vrede. Ispostavilo se da je odgovor na to pitanje „više od nule", što me je šokiralo.

POGS

Ova igra je nastala na Havajima u vreme Depresije, kad su deca imala samo čepove od flaša POG soka kao igračke. Tokom devedesetih, učiteljica po imenu Blosom Galbiso upoznala je svoje đake sa ovom starom igrom, a onda su ljudi poludeli i krenuli da prave POGS kartice sa likovima svega i svačega, od animiranih likova do političara. Odjednom, svi su igrali POGS – u „Simpsonovima", Bart je jednom prodao svoju dušu Milhausu u zamenu za karticu sa likom Alfa. A onda, takođe odjednom, nikog više nije bolelo uvo. Jedino su vojnici u nekim bazama preko mora mogli da koriste POGS umesto novca, ali to je druga priča.

Takvo je stanje i danas, nikog nije briga. Nisam uspela da pronađem ni jednog jedinog POGS kolekcionara na internetu, samo sam našla neku ludu osobu na Etsy sajtu koja pokušava da proda svoju kolekciju za 10,000 dolara. On ili ona nisu odgovorili na moj profesionalni novinarski upit (privatnu poruku koja je glasila samo „zašto").

Da bih saznala koliko su moje POGS kartice vredne, pozvala sam Dr Lori Verderejm iz emisije „Kraljevi aukcije" (Discovery Channel). Ona mi je rekla da tržište i dalje postoji, i da je neke od ovih stvarčica koje sam nameravala da bacim zaista moguće zameniti za papirne novčanice koje bih zatim mogla da zamenim za robu i usluge. Super!

Reklame

Ali uz te lepe vesti, ružne su morale da uslede. POGS su otprilike najbezvredniji kolekcionarski artikli na planeti, ako uopšte zaslužuju da se tako zovu. Gomila ovih kartica vredi tek nešto malo više nego gomila praznih parčića kartona.

Danas previše POGS kartica postoji da bi one imale ikakvu stvarnu vrednost. Na eBay, moguće je kupiti stotine njih za manje od 10 dolara. Da bi se sastavila kolekcija retkih kartica, Verderejm mi je objasnila, potrebno bi bilo uložiti neverovatnu količinu vremena a onda tu kolekciju niko ne bi hteo da kupi.

Ali možda postoji neka određena POGS kartica koja negde u mom ormanu vreba? Da li su neke od njih vrednije od ostalih?

„Koje bi to bile?" odgovorila je Verderejm. „Ima ih bilijardu."

Bukvalno mi je predložila da ih sve izbušim i napravim ogrlice. Ako se sad neko od vas obogati prodajući takve ogrlice preko Etsy, naći ću vas i ubiću vas.

BINI BEJBIS

Ako je POGS trend nastao ni iz čega, Bini Bejbis je iznedrio jedan čovek: Taj Vorner. Tokom devedesetih, ovaj tvorac igračaka čuven po tome što se retko pojavljuje u javnosti, uspeo je da ubedi mnogo ljudi da ulože pare u najobičnije plišane životinje. Zahvaljujući marketingu koji ih je predstavljao kao kolekcionarske artikle, Bini Bejbis su jedno vreme donosile zaradu od milijardu dolara godišnje. Zek Bisonet, koji je o BB pisao knjige, procenjuje da je 70% ovih lutkica otišlo u ruke kolekcionara ubeđenih da će kasnije moći da ih preprodaju za veće pare.

Reklame

Na žalost sredovečnih mama širom sveta, eBay nam kaže da Patak Kvakers neće nikoga obezbediti za crne dane; BB se danas prodaju za nekih pet dolara po komadu. Ipak, ako se malo duplje prokopa, izgledada neki ljudi bar razmatraju mogućnost da pljunu par hiljada za plišanog medu po imenu Princeza Dajana.

Najobičniji plišani medved sa izvezenim srcem na grudima 2013. je prodat za 10,000 dolara. Da ne bude zabune, za te pare mogla su se kupiti kola.

Verderejm, profesionalni procenitelj i diplomirani istoričar umetnosti, bila je ubeđena da se za Bini Bejbis još mogu izvući pristojne pare. Na primer, kaže da se BB iz prve ili druge generacije, neoštećenih etiketa, mogu utopiti za par stotina ako ne i par hiljada. Najobičniji plišani medved sa izvezenim srcem na grudima 2013. je prodat za 10,000 dolara. Da ne bude zabune, za te pare mogla su se kupiti kola.

Štaviše, istu Valentino BB lutku neki šaljivdžija na Etsy pokušava da proda za više od 25,000 dolara; za to se mogu kupiti još bolja kola. Ali to ne znači da medved stvarno toliko vredi, podseća me Verderejm.

Sećate se one priče o prvom izdanju Princeze Dajane vrednom 90,000 dolara? Ta suma je potpuna izmišljotina, tvrdi Verderejm, jer se ispostavilo da je niko nikad nije platio. To je samo cena koju je neko (neuspešno) tražio za medveda. Kolekcionarski artikli vrede onoliko koliko je neko spreman za njih da plati, što znači da iako postoje BB za koje se može kupiti automobil, ne postoje one za koje se može kupiti kuća. Pa ipak, nije loše.

Reklame

Verderejm kaže da toliko ljudi danas ima BB zato što su ove lutke bile jeftine pa su mogla i deca da ih kupe. To znači da je mnogo ljudi za njih i dalje emotivno vezano, tako da kad moja generacija bude dogurala do 60. ili 70. godina, biće spremna da kupi BB iz nostalgije. Neko će se tada najzad opariti.

„Neke od Bini Bejbis lutaka su vredne", kaže Verderejm. „Ko ih baci u đubre praktično baca novac. Onima koji ih ne bace kao što ti planiraš, jednog dana će se isplatiti."

Pokémon KARTE

U razgovoru sa Verderejm sam naučila više nego što sam želela o Bini Bejbis, ali se ispostavilo da sam u detinjstvu uzalud sa mamom opsedala prodavnice po centralnoj Floridi. Izgleda da nemam nijednu iz prvog izdanja, svakako ne onu Dajanu zbog koje ljudi svršavaju u gaće. Nisam valjda protraćila i vreme na skupljanje Pokemon kartica?

_________________________________________________________________________

Divlji tragači istočne Srbije

_________________________________________________________________________

Sećam se da su mi u osnovnoj školi vredele više od novca – tačnije, znam pouzdano da sam jednu japansku hologramsku prodala za 200 dolara izvesnom klincu u mračnoj učionici. (Bio je u pitanju sin profesionalnog igrača golfa, što objašnjava odakle mu tolike pare, ali retroaktivno me malo ipak brine ta činjenica. Nadam se da se nije navukao na drogu ili tako nešto.)

Da bih otkrila koliko danas vredi moja kolekcija, pozvala sam Kristofera Bukera čiji se YouTube kanal bavi ovom igrom. Kaže da su danas vrednije Magic ili Yu-Gi-Oh (!) karte, ali Pokemon se oko 2011. Vratio u modu pa su danas takmičenja popularnija nego ikada. Dakle, možda moje prastare ubuđale kartice ipak nešto vrede?

Reklame

Japanske karte su nešto skuplje, kaže Buker, jer su estetski i materijalno kvalitetnije. Ali razlika nije velika. Očekivano, jedine karte koje nešto stvarno vrede su one retke iz ograničenih edicija.

„Najskuplja karta koje se sećam bio je Pikaču greškom odštampan u Džangl setu. Zvali su ga Pikaču iz Bršljana, bila je to kao promo karta koju su namerno štampali iz prvog izdanja ali u Džangl setu. Nijedna nije traženija, vredi oko hiljadu dolara."

Pao mi je mrak na oči. Imam ceo osnovni set, možda i sve fosile, ali sumnjam da sam ikad imala neke pogrešno štampane. Šta sad, jebote? Počela sam da gubim nadu.

„Ubedljivo najvrednije karte iz ranog doba su nesenčeni originali iz prvog osnovnog seta, posebno Čarizard," nastavio je Buker. „Za njih se uzima 500 do 1,000 dolara."

Imala sam samo običnog Čarizarda; jebeš ovaj intervju. Stručnjak za Pokemon je nastavio da pripoveda o karticama koje nisam imala, dok sam se ja trudila da smislim šta bih mogla da unovčim. Setila sam se kako sam se u knjižari trampila običnu japansku kartu iz neke anime radnje. Ali šta sam dobila zauzvrat? Videla sam svoju zelenu Pokemon fasciklu, ali šta se nalazilo unutra?

Blastoiz i Venusaur, obe iz prvog izdanja. Buker mi ih je okvirno procenio na 100-200 dolara po komadu.

„Generalno, mislim da će kartama vrednost rasti. Recimo, ona koja danas vredi 1,000 dolara, za desetak godina će vredeti 1,200 ili 1,500."

Ali nisam morala toliko da čekam. Imala sam dve karte za koje se moglo dobiti 400 dolara, ništa više nije bilo važno. Dakle, hoće neko da ih kupi?

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu