Ona je opčinjena koka-kolom i njen dom je hram

Nikada nisam bio ljubitelj tematskih parkova, a još manje Magic Kingdoma , jeftine kopije onog u Verakruzu, u Meksiku. Najviše sam, zapravo, voleo da odlazim na gajbu kod Pet Ridi.

Pet je koleginica i prijateljica mojih roditelja. Preselila se iz Amerike u Meksiko još ranih sedamdesetih, a njena kuća nije nalik ni na šta što ste do sada imali prilike da vidite. Prepuna je video traka, uspomena sa različitih Noći veštica, ima vodeni krevet i milione malih beskorisnih predmeta. Ali najbolji deo je kolekcija koka-kolinih proizvoda za koje iskreno mislim da su, u najmanju ruku, fascinantni.

Ona taj deo naziva koka-kola hramom, a nekada davno je to bila samo lična kolekcija različitih predmeta. Ali je vremenom zbirka rasla i postala njen lični koka-kola muzej, kao što sada možete da pročitate na ogromnom napisu na ulazu u kuću.

U gradu kao što je Ksalapa, gde je uobičajeno da bendovi sviraju jarocho i gde je opšte poznato prihvaćena stvar da se na gajbi drže slike Letisije Tarago, ova dama je rešila da je koka-kola muzej, zapravo, jedna vrlo ukusna oaza na neki vorholovski način.

Nisam je video dugi niz godina, ali sam je nedavno ponovo posetio ne bih li obišao njen muzej i porazgovarao sa njom o tome.

Prva stvar koju sam zapazio kada sam ušetao u njenu gajbu je krst na zidu koji je ceo napravljen od limenki koka-kole. Prvo mi je na um došao navod Fangore: "Bizarno uvek sija jače od normalnog."

MUNCHIES: Hej Pet. Vidim da je tvoja ljubav prema koka-koli i dalje jaka. Otkud to da je voliš baš toliko?

Pat Ridi: Pa, kao prvo, veoma volim ukus, ali isto tako mislim da predstavlja jednu od najboljih kampanja u istoriji sveta. Međunarodna je, inteligentna je i koristi sve oružje iz arsenala da promoviše svoj brend. Ljudi vide majicu, poster, igračku ili bilo šta drugo i požele da popiju kocu. Koka-kola je izmislila Deda Mraza i to vam govori sve.

Veoma ti je lepa majica!

Da, imam tonu koka-koline odeće. Nosim je zato što je odlična, ali imam i trenerke, druge majice i garderobu. Moja omiljena je dukserica sa kapuljačom koja ima polarnog medveda na njoj i piše Coca-Cola. Polarni medved mi je omiljeni lik. Presladak je.

Kada je počela fascinacija koka-kolom?

Počela je 1975. godine. Moj dečko je tada radio za koka-kolu i voleo je taj brend. Ja sam živela ovde u Meksiku, a on u Americi. Bilo je čarobno; imao je pristup svim tim sitnicama koje su činile deo njihovih marketinških kampanja. Kadgod bi dolazio da me poseti, postavila bih ih svuda po kući kao dekoracije.

Dakle, svoju kolekciju si započela pre tačno 40 godina.

Da. U početku, pored poklona koje sam dobijala od dečka, dodavala bih i neke svoje stvari u kolekciju. U to vreme sam živela u stanu i rešila sam da napravim svoji mali koka-kola kutak. Nakon toga je počela da se rađa ideja o muzeju, o nekom mnogo ozbiljnijem poduhvatu; tako sam počela da tražim sve predmete koji imaju bilo kakve veze sa koka-kolom.

Gde nabavljaš većinu ovih stvari ?

Imam sve što je koka-kola napravila ovde u Meksiku, barem otkako sam ja tu; neke stvari sam čak nabavila koje su bile tu i pre nego što sam se doselila. Moji prijatelji i razni drugi ljudi koje poznajem su mi donosili po nešto svaki put kada su dolazili kod mene ili kada su se vraćali sa svojih putovanja. I ja radim istu stvar - na svojim putovanjima tražim koka-kola suvenire u prodavnicama. Ovog medveda sam donela sa jednog od mojih putovanja. Morala sam da ostavim kofer pun garderobe na aerodromu, jer u suprotnom nisam mogla da ponesem medveda - ali koga je briga za to, ako možeš da poseduješ predivan koka-kolin suvenir?

Od ove impozantne kolekcije koju imaš u svom domu, koji predmet ti je najdraži?

Davala sam svojevremeno privatne časove engleskog jezika sinu moje susetke. Bila je vrlo zabrinuta, jer je imao izuzetno loše ocene iz engleskog i malo mu je falilo da ponavlja razred. Zamolila me je da ga pripremim za test. Spremila sam ga i njegove ocene su skočile. Nastavnik nije mogao da veruje u njegov napredak. Mali je imao koka-kolinu konzervu u obliku fudbalske lopte koju je planirao da mi da kao poklon zahvalnosti, ali njegov drugar je šutirao i celu izdeformisao. Mali je zbog toga bio veoma tužan, ali mu je majka rekla da mi je svakako da. Bila sam oduševljena. Posedujem mnoge predmete. Neki od njih su od izuzetne vrednosti, ekonomski. Ali zbog priče koja se krije iza ove deformisane konzerve, ona mi je omiljena.

Koji predmeti su najskuplji?

Imam neke antikvitete sa kraja devetnaestog i početka dvadesetog veka. Jedna od takvih stvari je kontejner za flaše iz devetnaestog veka koji sam nabavila u San Francisku. Drugi koji obožavam se zove "Drvo koka-kole". Napravila sam ga sama: grane i lišće su različite koka-koline flaše iz različitih zemalja sveta i mogu da se vide sva obeležja. Prelepo je.

Koliko novca si ukupno potrošila na sve ovo?
Dosta, iako se trudim da sve što mogu nabavim na buvljim pijacama. Mnogi od ovih predmeta su pokloni. Mnoge predmete, jednostavno, sama pravim umesto da ih kupim. Volim da koristim svoju kreativnost. Inače, želiš li koka-kolu? Ja častim.

Da, hvala. Molim te, opiši mi korake koje moram da ispratim ne bih li bio pravi konzument koka-kole.

Uvek bi trebalo da je piješ veoma hladnu; uvek iz staklene flašice, ili iz konzerve, ali nikada, nikada iz plastične flašice. Najbolje koka-kole dolaze u malim, staklenim flašicama.

Koliko koka-kola piješ dnevno?

Ne pijem ih puno u poslednje vreme. Pijem te male staklene flaše, jednu dnevno i zaista uživam u njoj. Ne shvataš koliko. Osim ukoliko nije posredi neka žurka ili neka druga prilika za druženje; tada pijem više. Ali tako je kako je sada, zbog godina. Dok sam bila mlađa i dok sam radila, ispijanje koka-kole mi je bio spas. Tada sam pila oko petnaestak tih flašica dnevno.

Da li je ikada škodila tvom zdravlju?

Nikada. U to vreme nije bilo vode, a nije bilo ni flaširane vode koja se dopremala ili dovlačila kući. Tako da imeđu prokuvane vode i koka-kole, zapravo, nije bilo nekog posebnog takmičenja. Takođe i kuvam sa koka-kolom.

Šta kuvaš sa koka-kolom?

Mnoga jela mogu da se spreme sa koka-kolom. Imam čak i knjige sa receptima. Moji specijalitet je hamburger koji spremam po tajnom receptu. Pržim ga na bakinom tiganju, koji je ogroman, ali sa koka-kolom umesto u ulju, malo engleskog sosa, papričice, belog i crnog luka i soli. Predivan je. Zovem ga Petin burger. Koristim je takođe i u supama. Predivno je.

Šta planiraš da radiš na kraju sa svojim muzejem?

Muzej će nastaviti da postoji. Nastaviću da kupujem i sakupljam predemte. Postoji dosta ljudi koji mi poklanjaju stvari koje već imam, ali ih bez obzira na to, ipak, prihvatam, jer ne želim da ih uvredim. Ova kolekcija je moj život i naravno da brinem šta će se jednoga dana desiti sa njom. Zato nije otvorena za javnost. Muzej je samo za moje prijatelje i mene. Ponekad ga pokažem nekim drugim ljudima, kao na primer direktoru koka-kole i njemu sličnima, ali u suštini, otvoren je samo za moje prijatelje i mene.

Hvala ti na razgovoru, Pet.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu