Sada možete ponovo da volite Final Fantasy (valjda)

Preuzeto iz kolumne „VICE protiv video igrica"

Final Fantasy i ja se već odavno poznajemo. Prvo smo se družile u školi i u to vreme smo obe bile malkice smotane, ružnjikave i nekako mimo sveta. Često sam se pravila da sam bolesna kako bismo mogle satima da grindamo uvek jedne te iste bitke preko vikenda sve dok konačno ne bismo otključale legendarno oružje za našeg lika. A i na fakultetu smo se, bogami, često viđale, kada smo obe prošle kroz fazu sumanuto drečavih frizura i eksperimentisale različitim taktikama na žurkama. Jednom rečju, bile smo nerazdvojne.

Ali danas mi se čini kao da nas je život rastavio. U onim retkim prilikama kada do naših susreta i dođe, oni su nekako uvek isprekidani zbunjenim ili nervoznim pogledima i ostaje mi samo da se zapitam kako je moguće da su se ukusi u muzici i modi do te mere izmenili – kako smo sa Cosmo Canyon-a spali na Leonu Luis – pa se trudim da glumim da me bezbojne priče koje FF danas priča uošte zanimaju. A ona se sve to vreme samo šepuri na prazno i pokušava da me ubedi kako su stvari iste kao što su nekad bile. Ja se tada setim onih vremena kada smo se oblačile kao dečaci i vozile snoubordove, igrale Blitzball i nismo davale pet para za svet oko nas, i pitam se šta je pošlo napako. A onda se okrenem i počnem da je ogovaram iza leđa.

Kao neka varijanta Yoko, samo sa ružičastom bojom kose, pojavila se sasvim bezlična Lightning i sve upropastila. Znam ja da Final Fantasy XIII i svi njeni nastavci (za koje se koristi zajednički naziv Fabula Nova Crystallis) nisu ni bez svojih fanova ni, evo priznajem, bez nekoliko sjajnih momenata. Ali kao neko ko je bio tako silno zaljubljen u ranije verzije FF igrica, jednostavno nisam mogla da shvatim šta je izdavač Square hteo da postigne uklanjanjem onih svima dobro poznatih menija, posebno što ih je zamenio sistemima borbe koji su u suštini sve radili sami dok je vama peostalo sam da stiskate X kao bez duše dok vam se mozak ne pretvori u kašu i polako iscuri kroz nozdrve.

Arogancija sa kojom je Square prešao preko fanova stare škole FF-a nije bila samo plod moje uobrazilje, kako mi se u početku činilo. Dok je sa jedne strane na sva usta najavljivao tradicionalniji pristup i nova igračka iskustva, sa druge nam je servirao igrice koje su aromom više podsećale na akcione RPG vršnjake FF-a i istovremeno svima poručio „Ovo je ono što želite. Izabraćete Lighting i dok vam ispričamo šta smo imali, tako mi boga zavolećete je. Pogledajte samo, obukli smo je isto kao Cloud. A vi volite Cloud, zar ne? Ali gle, sada je u kostimu Yune! A to je tako zabavno, jel' tako? I evo, sada izgleda kao Lara Kroft! Ha, ha, ha, kako je to glupo i uvredljivo. Nije? U redu onda, obucite je tako da se vidi da nema dupe i daj da već jednom završtimo s tim."

Final Fantasy XV, trejler sa sajma video igrica u Tokiju.

Od Final Fantasy XV sam davno digla ruke. Na scenu je stupio kao još jedan nastavak Smorula Nova Crystallis serijala, ali se onda zapleo u bezbrojne verzije i kreativne timove tako da je poslednjih osam godina proveo malo u nastajanju, a malo i u nestajanju. Početak je, dakle, bio daleko od idealnog. Ali sada je ponovo tu, ovoga puta naizgled sasvim stvaran, uz najnoviji trejler urađen u endžinu igre, prikazan na ovogodišnjem sajmu igrica u Tokiju, i izgleda mi, ako smem tako da kažem, kao da je ovoga puta sve na svom mestu.

Ima i (ne baš) novog režisera Hađimea Tabatu sa kojim, što je i za pretpostaviti, dolazi jedan sasvim novi pristup. Tabata priznaje da je FF XV pod većim uticajem Zapada uključujući tu, gle čuda, Grand Theft Auto. I to se i vidi. Glavni likovi su se očigledno zaputili na piknik čiji je cij da se spasi čovečanstvo. A kola koja voze deluju kao da su ih ukrali od nekog repera. Ako već tako želite, imate opciju da ostavite ovaj auto da sam vrluda okolo dok vi upijate sve te predele kao turista u slobodnom i otvorenom svetu. Da budem iskrena, mene Grand Theft Gran Pulse uopšte nije kupio, ali posle onako zamornog, uštogljenog i linearnog nastavka kakav je bio Final Fantasy XIII, brežuljkasta zelena pitomina koja mi se tokom Tokijskog sajma igrica za trenutak ukazala na trejleru za FF XV deluje kao melem za umorne oči. Ako se tome dodaju panorame gradova prošarane neonskim svetlima sasvim nalik scenama iz „Blejdranera", vidi se da je Square imao nameru da od Petnaestice napravi najmoderniju verziju FF-a do danas. Otud i onaj reperomobil za ortake.

I tučnjave su se, izgleda, izmenile. Još to nije onako odmeren ritam kakav smo nekad imali, ali zato barem sve prašti od akcije u stilu Devil May Cry ili Bayonetta (kritički osvrt na nastavak ovog drugog naslova možete pogledati ovde) što je bolje nego da tavori na ničijoj zemlji negde između dva koncepta. Sada je to veličanstvena kanonada varničenja, kasapljenja i teleportovanja u izvođenju maestra Noctisa, glavnog junaka, koji se obrušava i na prijatelje i na neprijatelje podjednako i vitla nečim što bi se moglo opisati kao spoj kalauza i motorne testere.

I dok sam sa jedne strane spremna da ne donosim ishitrene zaključke, nije da sam baš oduševljena činjenicom da kompletna garnitura igrivih FFXV likova za sada više podseća na rezervnu postavu nekog manje uspešnog demo benda, u kompletu sa odgovarajućom garderobom. Tu su naime i loš momak kome se vide bradavice, besprekorni ožiljci i tetovaže, pa onda i onaj drugi, zakopčan, a uz to nesumnjivo pametan dečko krotke naravi koji svejedno uvek stoji negde u pozadini za slučaj da zatreba grupna fotka. I naravno, na kraju imamo neizbežnog i sasvim nasumično izabranog lepotana u ulozi bljutavog glavnog baje. A što se tiče one spodobe po imenu Cloud Strife, na tu temu bolje da i ne počinjem.

Njihov imidž je deo zrelijeg, realističnijeg pristupa FF-u za koji se Square trenutno opredelio – svako bi ih pre video da voze kabriolet nego čokobo – ali ne mogu da garantujem da me njihovo nagvaždanje ne bi nateralo da poželim sebi da iskopam oči čim se upustim u otvoreni svet Petnaestice, a oni krenu da toroču i ribama koje im se sviđaju. Odrasla sam na FF igricama u kojima su glavni junaci bili ljudi-mačke koji govore, predivni magovi bez lica i lopovi nevinih pogleda sa majmunskim repovima. Da sam htela da parim oči na gomili mrgodnih momaka u prslucima i sa neviđeno lepim frizurama, ponovo bih gledala moju Super Junior Jutjub plejlistu.

Nisam rekla da želim otkačenost iz čistog ćefa, jer su prethodni likovi iz Final Fantasija često imali zanimljive priče, a to kako su izgledali dodatno je govorilo o njihovoj ličnosti. Uzmimo za primer lik Wakka-e i njegovu uniformu za Blitzball ekipu Besaid Aurocs ili Lulu i njenu opaku crnu haljinu za magove prošaranu kaiševima. Način na koji su likovi iz FF XV obučeni meni lično o njima ništa ne govori, osim to da se, ako već nisu zaokupljeni spašavanjem čovečanstva, sto posto zabiju u četiri zida, slušaju My Chemical Romance i streljaju keve ljutitim pogledima svaki put kad im donesu večericu.

I taman kad sam lepo obećala da ću da ispadnem pozitivna, evo me kako već urnišem FF XV. Želim da budem ispunjena nadom i tako mi boga, to ću i biti! Ovo bi mogao da bude pun pogodak. Ali ne zaboravite, po priči bi se opet reklo da je ubijanje u prvom, a sve ostalo u drugom planu. U ovom trenutku sve se vrti oko dosadnih političkih mahinacija i vladarske porodice za koju sve likove iskreno zabole. Noctis i drugari šatro kreću u potragu za nekim kristalom, ali svi znamo da će to do poslednjeg čina da se svodi na spašavanje ljudske vrste. Evo opet počinjem, jebi ga.

Međutim, kroz sijaset promena koje su odskora unete u serijal pomalja se stari sjaj igre Final Fantasy koji sam nekada toliko volela. Ispod sve te šminke, pompe i preterivanja krije se onaj nekadašnji šmek, a to mi daje nadu da poslednji nastavak franšize možda može da poprimi nešto od magije svojih prethodnika, iako se ne igra tako. Obe smo lepo porasle od kada smo se prvi put upoznale. Pa i ako se desi da se dodatno udaljimo jedna od druge, uz Final Fantasy XV barem nećemo morati onoliko da se foliramo kao ranije.

Datum kada Final Fantasy XV treba da izađe još uvek nije objavljen, ali će zato barem igrivi demo, po nekim izveštajima, da se pojavi do marta 2015.