Vodič za devojke za samopregled dojke

Moje dame, žao mi je što počinjem depresivno, ali rak dojke je bolest koju nijedna žena (a kada smo već kod toga, ni muškarac) ne sme da ignoriše. To je najčešći vid raka koji pogađa žene u Australiji, gde jedna od osam žena dobija pozitivnu dijagnozu u nekom trenutku svog života. To je takođe druga po redu najrasprostranjenija vrsta raka, posle raka pluća, sa smrtnim ishodom kod žena. Iako još čekamo najnovije statistike, procenjuje se da je tokom 2015. godine godine 15,600 žena i 145 muškaraca dobilo tu dijagnozu.

Kada uzmemo u obzir da je u pitanju toliko rasprostranjeno i potencijalno smrtonosno stanje, važno je razumeti šta je, šta treba tražiti i šta da radite ako pomislite da ga možda imate.

Šta je rak dojke?

Rak dojke najčešće se javlja kada ćelije dojke koje oblažu kanaliće (lobule, delove koji proizvode mleko) ili mlečne cevi (cevčice koje sprovode mleko u bradavicu) počnu da rastu abnormalno. Ređi oblici raka dojke uključuju Padžetovu bolest bradavice i inflamatorni rak dojke, koji je vrsta koja pogađa limfne čvorove u koži dojke.

Rak dojke može da se širi lokalno, u okviru dojke, preko limfnog sistema do limfnih čvorova ispod pazuha, ali i preko krvi, do udaljenijih organa kao što su pluća, jetra i mozak.

Koji su faktori rizika i može li rak dojke da se spreči?

Postoji mnogo faktora rizika za rak dojke, od kojih samo neki mogu da se izbegnu. Oni uključuju:

• Biti žensko (nije toliko očigledno koliko biste pomislili – muškarci mogu da dobiju rak dojke)

• Starenje (prosečno godište pacijenata je 60)

• Nasledne mutacije gena kao što su BRCA1 i BRCA2 (otprilike 5 do 10 posto slučajeva raka dojke potpada pod ovu kategoriju)

• Dug istorijat raka dojke u porodici

• Lični istorijat raka dojke

• Biti gojazna ili debela (naročito nakon menopauze)

• Upotreba alkohola

Iako nema definitivnih načina za prevenciju raka dojke, neki od njih uključuju strategije smanjenja rizika za žene koje potpadaju u visoko rizičnu grupu. To uključuje uzimanje određenih lekova ako imate dug istorijat u porodici, ili može „da se izvede Andželina Džoli", što u suštini znači otkloniti obe dojke, ako postoji genetska predispozicija za rak.

Šta treba da tražim?

Većina slučajeva raka dojke se javlja kao čvorić u dojci ili pazušnoj jami (važno je imati na umu da se tkivo dojke proteže sve do pazuha). Drugi simptomi mogu da budu osip ili crvenilo, udubljenja ili nabori na dojci. Možete da uočite te simptome ako redovno pregledate svoje grudi.

Kako da se pregledam?

Kraljevski australijski koledž lekara opšte prakse preporučuje da sve žene treba da znaju kako im grudi obično izgledaju, i kakav im je osećaj u njima. Upoznati svoje grudi je lako ako redovno kod kuće pregledate grudi:

• Stani ispred ogledala i podigni obe ruke u vazduh. Traži bilo kakve promene na bradavicama i grudima.

• Stani u podbočeni položaj i ispravi ramena. Ponovo potraži da li ima bilo kakvih promena.

• U ležećem ili stajaćem stavu kružnim pokretima opipavaj tkivo dojke, i traži bilo kakva zadebljanja i čvoriće. Pregledaj čitavu dojku, sve do pazuha.

Ako želiš da pogledaš temeljit ali neprijatan video koji može da ti pomogne, pogledaj ovo.

Osetila sam čvorić! Kako da znam da li je u pitanju rak?

Ako si osetila čvorić u dojci ili osećaš neki drugi simptom koji te brine, idi kod svog lekara opšte prakse. On može da ispita čvorić koristeći pristup koji se zove „trostruki test". Trostruki test uključuje:

Pregled dojke

Doktor će ti opipati dojku da locira bilo kakve čvoriće, i tražiti natečene limfne čvorove pod tvojim pazuhom. Možda će ti reći da podigneš ruke ili se podbočiš (baš kao kada se sama pregledaš), zato što ovi pokreti mogu da istaknu neke čvoriće ili tkivo dojke koje se zateže.

Snimanje dojke

To se može učiniti dijagnostičkim mamogramom (rentgenom) ili skenerom, u zavisnosti od gustine dojki.

Biopsija

Uzima se uzorak tkiva čvorića, da bi se proverilo da li sadrži kancerogene ćelije. To se može izvesti ljuštenjem tkiva ili aspiracijom, kada se špricem usisaju ćelije koje se nalaze dublje u tkivu.

Kako se leči rak dojke, i kakve su prognoze?

Standardno lečenje raka dojke je hirurško odstranjivanje čvorića i nešto okolnog tkiva, i odstranjivanje jednog ili više limfnih čvorova sa iste strane. Ako je tumor veoma veliki, ponekad je neophodna mastektomija – otklanjanje čitave dojke.

Nakon operacije, pacijenti često primaju radioterapiju, da bi bili uklonjeni bilo kakvi ostaci kancera koji nisu odstranjeni operacijom. Mogu da budu neophodne i dodatne terapije, kao što su hemoterapija ili hormonalna terapija, u zavisnosti od faze (proširenosti), tipa (koliko su ćelije abnormalne) i prisustva određenih receptora na ćelijama raka.

Kao i kod većine vrsta raka, ako se rak dojke otkrije u ranoj fazi, mnogo su veće šanse da bude izlečen. Od 15600 žena i 145 muškaraca za koje se veruje da su tokom 2015. oboleli od raka, procenjuje se da će 3040 žena i 25 muškaraca umreti od te bolesti. A između 2007 i 2011, stopa pacijenata koji su preživeli pet godina je bila 90 procenata.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu