​Vodič za pregled testisa u potrazi za rakom

FYI.

This story is over 5 years old.

Svaštara

​Vodič za pregled testisa u potrazi za rakom

Kod mladih momaka, rak testisa je druga najčešća pojava posle raka kože.
5.4.16

Ilustracije: Michael Dockery

Ovaj članak prvobitno je objavljen na VICE Australia

Kod mladih momaka, rak testisa je druga najčešća pojava posle raka kože. Prosečno godište za postavljanje dijagnoze je oko 36, a predviđa se da će 2016. godine dijagnozu ove bolesti dobiti 795 Australijanaca. Rizik da dobijete rak testisa pre 85. godine jedan je naprema 201. Poređenja radi, moram da istaknem kako pre istog godišta rak dojke dobija jedna među osam žena. Jeste, uskoro ću obrađivati i temu raku dojke.

Reklame

Više od 90 odsto rakova testisa poznati su kao nešto što se zove tumori germinativnih ćelija. Oni se razvijaju iz germinativnih ćelija testisa, što su ćelije koje se kasnije razvijaju u zrelu spermu. Dva glavna tipa tumora germinativnih ćelija su seminome (40 odsto) i neseminome (60 odsto). Seminome obično pogađaju muškarce uzrasta između 25 i 50, dok se agresivniji tip neseminoma najčešće pronalazi kod muškaraca u dvadesetim godinama.

Šta tražiti

Ponekad muškarci sa rakom testisa ne dožive nikakve simptome. Kad ih osete, najčešći simptom je bezbolna oteklina ili kvrga. Manje česti simptomi su promena veličine ili oblika testisa, osećaj težine u skrotumu ili oštar bol u donjem abdomenu, testisu ili skrotumu. Bradavice takođe mogu da se uvećaju i postanu osetljive.

Faktori rizika

Faktori koji mogu da utiču na podložnost muškaraca razvijanju raka testisa nažalost su ireverzibilni i za njih ne postoji prevencija: glavni su porodična ili lična istorija raka testisa i rođenje sa jednim ili oba testisa koji se nisu spustili (kriptorhizam). Povreda testisa, nošenje uske odeće, vrele kupke ili sportske povrede ne vezuju se za rak testisa.

Dijagnoza, lečenje i preživljavanje

Postavljanje dijagnoze raka testisa obično podrazumeva i snimak i krvnu analizu. Prisustvo mase u ili na testisu može se utvrditi pregledom na ultrazvuku, dok se u krvnoj analizi traže različiti tumorski markeri (uključujući alfa-fetoprotein, ljudski korionski gonadotropin i laktat dehidrogenazu).

Reklame

Drugi načini pregleda kao što su rendgenski snimak grudi i CT skenovi koriste se radi utvrđivanja faze (ili brzine širenja) raka, a faza potom određuje kakvo je lečenje neophodno primeniti. Ako se rak pronađe samo u testisu, onda je odstranjivanja testisa (zvano orhidektomija) često jedina neophodna mera lečenja. Ako se rak proširio dalje od testisa, na limfne čvorove ili organe (kao što su pluća, jetra ili mozak), onda će možda biti neophodna hemoterapija i/ili radioterapija. Odstranjivanje jednog testisa ne utiče na plodnost ili proizvodnju muških hormona, ali hemoterapija i radioterapija mogu privremeno ili trajno da smanje broj spermatozoida.

Pročitajte i: "Dve godine sam imao džinovski testis i nikome to nisam rekao"

I dok oporavak muškarca od raka testisa zavisi od više različitih faktora (uključujući tip raka, njegovo širenje i opšte zdravlje osobe), prognoza je uglavnom dobra. Od 795 Australijanaca za koje se predviđa da će ove godine dobiti rak testisa, procenjuje se da će od njega umreti samo petorica. Pet godina posle dijagnoze, 98 odsto muškaraca sa ovom bolešću i dalje će biti u životu.

Pregledati se ili se ne pregledati

Za razliku od raka dojke ili grlića materice kod žena, za muškarce ne postoji formalni rutinski program samopregleda u potrazi za rakom testisa. Postoji, međutim, pritisak mnogih organizacija kao što su Movember i Andrology Australia da se muškarci redovno sami pregledaju. Uz to idu razni pozivi javnih ličnosti, medijske kampanje i heštegovi na Tviteru (#FeelingNuts) koji pomažu da se ljudi informišu i da se smanji anatema koja prati ovu problematiku.

Reklame

U svom članku iz 2012. godine za The Conversation, urolog i uro-onkolog Mark Frajdenberg izjavio je da samopregledanje može da pomogne muškarcu da se upozna sa strukturom svojih jaja i skrotuma. Zbog toga će lakše primetiti kad se pojavi kvrga ili promena u konzistentnosti testisa.

Da biste pregledali svoje testise u potrazi za rakom sledite sledeće korake:

  • Postarajte se da vam je skrotum topao i opušten (što će reći, odmah posle tuširanja) tako da su testisi više spušteni.
  • Dlanom blago podignite skrotum. Obratite pažnju na veličinu i težinu testisa. Uobičajeno je da je jedan veći od drugog i da jedan više visi.
  • Nežno zakolutajte testis između palca i ostalih prstiju u potrazi za kvrgama u testisu ili na njegovoj površini. Testis bi trebalo da je čvrst, a njegova površina glatka.
  • Uz pomoć prstiju i palca ispipajte zadebljanje iza testisa, posebno tražeći bilo kakve otekline u ovoj oblasti. To je epididims, gusto namotana struktura koja spermu prebacuje iz testisa u penis.
  • Ponovite sve sa drugim testisom i epididimisom.

Ako želite da vidite stvarno neprijatan video o samopregledanju, onda pogledajte ovaj.

Samopregledanje, međutim, nije bez svojih kontroverzi. Iako to svakako na prvi pogled deluje kao dobra ideja, vrlo je malo dokaza koji ukazuju na to da ovi pregledi otkrivaju rak ranije ili popravljaju ishod lečenja. I zaista, Cochrane Database Systematic Review iz 2011. godine nije pronašao da je sproveden ijedan nasumični kontrolni test koji bi potvrdio efikasnost pregleda u potrazi za rakom testisa. Dokazi koji ipak postoje pokazuju da zbog veoma niskog broja slučajeva i veoma visoke stope izlečenja čak i u poodmaklom stadijumu bolesti, korist od pregleda u potrazi za rakom testisa kreće se od veoma male do nepostojeće.

E sad, uprkos svemu tome, ako ste primetili bilo koji od simptoma navedenih u ovom članku, idite kod svog lekara opšte prakse. Dokazi pokazuju da ključni problem u vezi sa rakom testisa nije to da muškarci nisu zapazili simptome, već da nisu preduzeli ništa po tom pitanju.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu