Da nije interneta ne bih znao da napišem tekst o 25 godina interneta

Pre tačno 25. godina, 23. avgusta 1991. novi korisnici su prvi put dobili pristup World Wide Webu i tako označili prvi Dan internauta.

Ovo sam danas naučio na internetu.

Mogu iskreno da kažem da danas, kada sam došao na posao, apsolutno nisam znao ništa o internetu. Iako mi od njega apsolutno zavisi posao. Kada bi se sprovelo istraživanje, kapiram da bi reč internet i sve skraćenice za nju bile jedne od najzastupljenijih u rečniku milenijalsa (čitaj, generacije koja je odrasla u eri kompjutera). Pa opet, verujem da većina nas nikada nije našla vremena da internet iskoristi kako bi saznala nešto o njemu samom. Deluje nam da ga dovoljno poznajemo samo zato što ga svakodnevno koristimo i smatramo da nam je postao neotuđivo pravo. Ali dokle god internet i jeste "za svakoga", možemo i moramo da ga koristimo kako bismo napredovali jer predstavlja najveću i najobuhvatniju Zašto-zato koju čak i ne moramo da plaćamo ako smo dovoljno snalažljivi.

Pa dobro, dočekali smo da nakon samo četvrt veka postojanja interneta informatika postane i obavezan predmet u Srbiji, tako da buduće generacije možda neće morati da surfuju kako bi saznale neke osnovne informacije o vebu.

Ja nisam bio te sreće. Pa opet. Internet stiže u pomoć. Tabovi su se stisli u brauseru, pisanje članka može da počne.

Otac interneta, Englez Tim Berners Li, dok je radio u CERN institutu u Švajcarskoj, svetu je ponudio svoju kreaciju pre svega želeći da poveže naučnike radi lakših istraživanja. Dvadeset pet godina, milijarde slatkih mačića i čitave galaksije pornića kasnije, skoro polovina stanovništva planete ne može da zamisli svoj dan bez interneta.

Počeci interneta sežu do 1960-ih. Tokom Hladnog rata je postojao strah da će Sovjetski savez napasti telefonske sisteme pa je NASA počela da radi na mreži kompjutera koji komuniciraju jedni sa drugima. Toliko o politici.

Ako se već bavimo štreberskom temom, moramo da razgraničimo par stvari – internet i World Wide Web (Veb) nisu isto. Internet je prvi put povezan još 1969. i označava mrežu koja prenosi informacije između čvorova (inf.). Veb je prostor na ovoj mreži gde su informacije poput veb stranica i dokumenata skladištene. Ako Veb posmatramo kao neurone, internet su sinapse.

Da pojasnim još malo: zamislite kako Đoković i Nadal pikaju meč i oko njih su oni klinci skupljači loptica. E pa ti skupjači su internet, a Nole je veb. Nole, srećan 25. rođendan.

Dakle, kada je 6. avgusta 1991. kreirana prva veb stranica, koja i dalje postoji, bila je dostupna korisnicima u CERN institutu, a 23. avgusta iste godine je postala i javno dostupna. Tako je nastao Dan internauta, prvih astronauta na javnom internetu. Dakle prvi ljudi koji su zakoračili u onlajn svet su bili neki beli mantili iz CERN instituta koji se ovih dana poigravaju sa idejom da naprave crnu rupu na Zemlji. Njima nikada nije dosta.

Zanimljivo je zamišljati prvog šaljivog naučnika kome je palo na pamet da bi na internet mogao da okači i neki duhoviti sadržaj i pošalje ga drugim ljudima. E taj lik je ipak pobedio. Jer, koliko god ser Tim Berners Li priželjkivao da njegovo čedo bude mesto za razmenjivanje ozbiljnih ideja i naučnih radova, u predvorju interneta, u kome je i najviše ljudi, obitava opasna zverka - zabava. Pa iako svi znaju da, jednom kada prođu predvorje stižu u nepregledne doline znanja, zabava na internetu postaje sve smešnija i smešnija, a druga strana predvorja sve dalja i dalja.

S obzirom da smo svi manje više zaglavljeni u ovom predvorju interneta, možda je njegov značaj najlakše objasniti ovim viralnim gifovima. Dakle:

Kao što mu se po licu jasno može videti, od prvih nesigurnih koraka te 1991. godine, internet nije bio svestan globalnog uticaja koji će imati na čovečanstvo.

Osnivač Tim Berners Li je ubrzo shvatio da njegova platforma za razmenu vrednog znanja neće moći da se odupre lošim uticajima.

Koliko god to bilo teško gledati, internet je ubrzo postao organizam koji se razvijao po sopstvenim, često vrlo gadnim pravilima.

Njegovim tvorcima nije preostalo ništa drugo nego da grcaju u strašnim mukama.

Realnost nikada nije bila bolnija.

Iako je internet u suštini riznica prepuna vrednih i lepih sadržaja, nova sila ga je preuzela.

Njeno ime je - zabava.

Jednom kada je internet osetio sladak ukus humora, nemoguće ga je bilo zaustaviti.

Realno, za sada nam ne preostaje ništa nego da zajašemo ovaj talas zabave.

I budemo spremni da prođemo more đubreta kako bismo došli do vrednog sadržaja.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu