​Kad će virtualna stvarnost postati stvarna

U avgustu, tokom letnje VRLA izložbe, nisam mogao da prestanem da razmišljam o nagađanju Elona Maska na temu mogućnosti od „jedan prema milijardu" da svet oko nas nije simulacija . Mask ističe razvoj tehnologije od doba Ponga do današnjih igara, i zaključuje da toliki skok za samo 40 godina sugeriše da ćemo jednog dana moći da stvorimo simulacije koje se ne razlikuju od stvarnosti. Šetajući po VRLA, razmišljao sam o tome gde se VR tehnologija danas nalazi i koliko će još morati da prođe dok ne budemo bili sposobni da reprodukujemo svet uverljivo kao u „Matriksu": da stvorimo simulaciju u kojoj bismo svi učestvovali. Shvatio sam da, iako hardver mora još mnogo da uznapreduje, virtualna realnost već ulaže napor da nas sve privuče.

VRLA – najveći VR sajam na svetu – održava se dva puta godišnje u Los Anđelesu. Čak 6,000 posetilaca i više od 130 izlagača čini ovogodišnju manifestaciju najvećom do sada. Prikazana su nam tradicionalni VR doživljaji – igre, vožnje, filmovi – ali i oni više eksperimentalnog tipa kao što je bio virtualni rejv. Mnogi posetioci su satima čekali u redu na otvaranje. I samim izložbenim prostorom protezali su se redovi zainteresovanih za VR demonstracije, od nove igre Star Trek: Bridge Crew do programa Mindshow koji omogućava ljudima da sami kreiraju svoj VR sadržaj. Na svakom koraku neko je ili nosio hedset ili čekao da dođe na njega red da ga stavi na glavu.

„Virtualna i unapređena stvarnost pokušavaju da sustignu onu originalnu," rekao je Redži Vots, komičar koji je u maju održao ceo VR nastup . „Jedva čekam da stavim na glavu hedset i izmestim se iz svoje dnevne sobe u svoju dnevnu sobu. Samo virtualnu. Tu bi trebalo početi." Tokom svog govora, Vots je 20 minuta potrošio na opis menija projektora. Kontrast između uređaja u svakodnevnoj upotrebi i nepristupačnog VR hedseta je smešan bar koliko je i očigledan. To nas samo podseća da je čak i sa izlaskom VR proizvoda na tržište ipak u pitanju tehnologija koja većini nas neće biti bliska.

U SF pričama kao što je HYPER-REALITY Keičija Macude, virtualna (VR) i unapređena (AR) stvarnost su izuzetno moćni mediji, dovoljno mobilni da dosegnu svaki aspekt naših života. Ali u stvarnosti 2016. godine, svaki hedset danas u prodaji omogućava nam da iskusimo VR samo kod kuće. Trenutno uređaji kao što su Oculus Rift (Facebook) odnosno Vive (HTC/Valve) vode trku na VR tržištu, ali oni zahtevaju veoma moćan kompjuter (i mnogo kablova). Uređaji kao što su Google Cardboard i Samsungov Gear VR oslanjaju se na mobilne telefone, ali zaostaju u procesorskoj moći i interfejsu.

Hardver izložen na poslednjem VRLA pokazuje nam da tek majušnim koracima napredujemo ka kibernetskoj budućnosti. Kontrole osetljive na dodir polako postaju standard jer većina izlagača shvata da ljudi u VR okruženju žele da koriste ruke koliko i oči. Vive prati pokrete korisnika ali samo u okviru sobe u kojoj su senzori raspoređeni – ne očekujte da u skorije vreme ovako zakoračite na ulicu. HP i MSI prikazali su hardver u rancu povezan sa VR hedsetom koji omogućava bežično korišćenje ove tehnologije, ali ranci su i dalje dosta glomazni. Ako PC opremljen za VR nije moguće smanjiti na veličinu jednog Raspberry Pi, Matriks nećemo videti dok smo živi.

Panel „ Budućnost VR hardvera" ovo je jasno stavio do znanja. Potpredsednik AMD Ron Tejlor kaže „Potrebni su nam uređaji približno 80 puta moćniji od današnjih". Pitao sam učesnike panela kako vide idealnu aparaturu za VR, a Tejlor je odgovorio „Naočare za sunce, plus ili par rukavica ili ceo zatvoren kostim. Za tako nešto biće potrebni neverovatno moćni klaud-procesori i neverovatno širok protok podataka." U scenariju koji Tejlor opisuje, bićemo kao Džon Nada iz „ Oni žive": čim stavimo naočare, stvarnost u kojoj se nalazimo biće drugačija. Ali Džon Lajons, šef tehnološkog odseka OSSIC ide korak dalje u pravcu romana Vilijama Gibsona i predlaže da bi idealna VR aparatura bio „čip ugrađen u mozak."

Na duge staze, cilj VR industrije bi dakle bio značajan hardverski razvoj VR uređaja, ali na kratke staze cilj im je da se obezbedi bar pristupačnost. Prva prepreka sa kojom se suočavaju biće potreba da se privuče dovoljan broj ljudi, kako korisnika tako i programera. Na VRLA je održan događaj pod naslovom „Devojke prave VR"; tinejdžerke su učile kako da dizajniraju svoju prvu VR scenu koristeći friver alat Unity. Takođe su nam prikazani i brojni novi proizvodi: program Mindshow (Visionary VR) koji omogućava kinematografima-amaterima da snimaju VR sekvence, i platforma Viveport (HTC) u čijoj su ponudi VR iskustva za ljude koje ne zanimaju igre. Sa hardverske strane, AMD je najavio nove konfiguracije spremne za VR po pristupačnim cenama od oko 680 dolara; u njihovom sklopu je nova grafička karta Radeon RX 480 , koja pojedinačno košta samo 199 dolara.

Za ljude koji ne poseduju hedset a ne zanimaju ih varijante tipa Google Cardboard, biće u ponudi još fiksnih VR iskustava – neka vrsta VR igraonica. AMD je najavio svoju VR kapsulu Awesome Rocketship namenjenu bioskopima, tržnim centrima, i sličnim lokacijama. Iz VRCade dolazi bežično multiplejer VR igranje sa adaptiranim kontrolama. Fulldome Pro je prikazao gigantsku kupolu pod kojom 20-30 korisnika može udobno da iskusi sve audiovizualne čari virtualne stvarnosti. Simulacija letenja Airflow će uskoro postati otvorena platforma čije nivoe dizajniraju nezavisni programeri.

Polako ali sigurno, VR tehnologija postaje jeftinija, raznovrsnija, dostupnija korisnicima i autorima. Elon Mask možda veruje da nas tehnološki razvoj vodi u pravcu fotorealističnih virtualnih okruženja, ali u stvari ova široka autorska popularizacija donosi u mejnstrim sirovu nadrealnu estetiku. Od toga ćemo svi imati koristi.

Neurolog Majank Mehta održao je govor na temu reakcije neurona na virtualnu stvarnost , i naveo da bi upečatljivi VR prostori mogli da potpomognu mentalno ozdravljenje. Mehta i njegov tim se bave vezama između virtualnih okruženja i memorije; osmislili su VR platformu za pacove u kojoj je životinjama dozvoljeno da se kreću u bilo kom pravcu, a u zavisnosti od njihovih pokreta simulirani sadržaj se projektuje na četiri zida koja je okružuju. Drugim rečima, pacov misli da se nalazi u nekom svom svetu. Mehta tvrdi da obogaćenje ovog virtualnog vizualnog sadržaja čini mozak aktivnijim: „Dugoročno gledano, mislim da bi VR tehnologija mogla da nas učini inteligentnijim."

Više puta tokom VRLA, kad bih skinuo hedset osetio bih se kao da sam se upravo probudio. Cognition je VR produkcija koja skulpture Krisa Kuksija od po 30 cm pretvara u kipove od po 8 metara i tako gradi ogroman prostor nalik antičkom hramu. Koriste fotogrametriju, metod koji asimilira fotografije objekta iz svih mogućih uglova i tako ih translira u 3D okruženje.

Bio sam u prilici da virtualno posetim hram Bela u Siriji koji je Islamska država razorila 2015. godine. Studio je ovaj prostor rekreirao koristeći stotine arhivskih snimaka prikupljenih onlajn. Planiraju da ponude korisnicima mogućnost da sami izaberu koji će prostor biti ovekovečen na ovaj način. Možda će jednog dana fotogrametrijsko snimanje biti jednostavno kao što je danas fotografisanje telefonom.

VR tehnologija je još uvek u povoju i sporo se razvija, ali demokratizacija ovog procesa je već počela. Ne samo što se na taj način stvara više sadržaja, već nam je na raspolaganju veći broj različitih perspektiva. Alati koje VR dizajneri koriste polako stižu u ruke amatera, pa se može očekivati da se grube aproksimacije stvarnosti uskoro nađu rame uz rame sa profesionalnim fotorealističnim simulacijama kakvih je danas mnogo. Bliska budućnost neće nam doneti VR naočare ili gedžete o kojima nećemo morati ni da razmišljamo, ali doneće nam luksuzne uređaje koji nas nose na čudna i uzbudljiva mesta.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu