Ministre, vi ste ovde i zbog nas

Nema nikakve sumnje da je jedan od najizazovnijih i, svakako, najozbiljnijih zadataka svake policije, tajnih službi i drugih bezbednosnih agencija briga o sigurnosti najviših državnih zvaničnika. I pored posvećenosti i uglavnom vrhunskoj organizaciji takvih zadataka, noćna mora svakog ministra unutrašnjih poslova i ljudi uključenih u ove poslove su otkrivanja i sprečavanja pokušaja napada na zvaničnike. A Srbija, nažalost, ima bogatu i ružnu istoriju uspešnosti atentata na političare koje su građani izabrali da im vode državu. Slučaj Jajinci već pet dana ne silazi sa naslovnih strana, a komentarišu ga svi, od stručnjaka do laika koji znanje kupe iz strastvenog praćenja trilera poput neprikosnovene serije 24.

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, čini se, smatra da je važno da javnost - to jest, mi građani, koji smo (ili nismo) na izborima glasali za njegovu političku partiju - bude "transparentno" obaveštavana o detaljima istrage koja se vodi. Počev od broja ispitanih ljudi, preko količine oružja i tačne lokacije gde je nađeno, pa sve do intimnih detalja o psihološkom profilu premijera Aleksandra Vučića.

Stručnjaci su u sinoćnjem gostovanju ministra doktora Stefanovića dobili novu verbalnu municiju za debatovanje u priči o "slabim tačkama" premijera i njegovog brata. Neki će verovatno biti zainteresovani i za pomalo neobičan detalj koji je izneo dr Stefanović da su "premijer i njegov brat Andrej jedan drugome slaba tačka, što je, kaže, i njihova jedina slaba tačka". Materijala za analize i komentare neće nedostajati.

Skrinšot snimka Dnevnika RTS

Ali u mnoštvu kriminološko-psiholoških detalja, ministru doktoru Stefanoviću provuklo se i intimno priznanje koje bi moglo da poljulja već ionako nisko i ranjivo poverenje koje javnost - to jest, mi građani - imamo u službu koju on predvodi.

Doktor Stefanović kaže da poznaje Aleksandra Vučića čak dve decenije i da su za to vreme njih dvojica postali "vrlo bliski." Što je odlično, jer je ministarstvo unutrašnjih poslova jedno od ključnih u svakoj vladi i oko njega se, svuda u svetu, uvek vode najsloženijih pregovori prilikom formiranja koalicionih kabineta kao što je naš.

- Ja sam ovde ne da bih gradio karijeru, već sam ovde da bih mu pomogao… Kada on ne bude u politici, mene to više neće zanimati - rekao je ministar Stefanović gostujući u glavnoj informativnoj emisiji u Srbiji, Dnevniku u 19.30 sati na Radioteleviziji Srbije.

Jasno je da je ministar opterećen ovim slučajem i možda mu se ovo priznanje omaklo u emotivnom nastupu u vestima koje su najčešće najgledaniji program svakog dana. Ali šta može javnost - to jest, mi građani - da zaključi iz ove izjave? Da je ministar unutrašnjih poslova na tom položaju prvenstveno zbog pomoći koju želi da pruži svom premijeru? Da su svi ostali zadaci koje je dužan da obavlja na čelu jednog od najvažnijih ministarstava u vladi u drugom planu? Da su građani u drugom planu?

Miroslav Hadžić, predsednik Upravnog odbora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, smatra pogrešnom taktikom svakodnevno i detaljno obaveštavanje javnosti o novim elementima istrage, upozoravajući da takvi postupci stvaraju situacije "koje se u literaturi zovu javno strašenje građana."

Ministar doktor Stefanović verovatno ne želi da dodatno straši građane. Dovoljno su već istraumirani svakodnevnim pronalaženjem eksploziva i dojavama o bombama. Još im iz sećanja sigurno nije iščilelo ni ubistvo vođe Partizanovih navijača pre dve nedelje koje je sam ministar iskoristio da najavi rat mafiji. Baš zato, njegov glavni zadatak je da se građani osećaju sigurno i bezbedno, bez obzira da li su premijeri, navijači ili radnici.

- U ozbiljnoj državi, pri ovakvim pokušajima, građani i ne trebaju da imaju informacije o istragama dok se posao ne obavi. Jedna od čudnih, ali ne prvi put, stvari u ponašanju nosilaca vlasti je da oni vode javnu istragu o tajnim stvarima, da se nosioci političkih funkcija javno bave istragama - procenjuje Hadžić u gostovanju na televiziji N1.

Ukoliko i ima informacija koje su prikupljene tokom istrage i za koje se proceni da će doneti dalje koristi ako i javnost - to jest, mi, građani - budemo obavešteni o njima, ministar unutrašnjih poslova ili glavni ljudi najvažnijih bezbednosnih agencija bi trebalo da budu jedini koji pričaju o tome. Komentare zvaničnika poput Aleksandra Vulina, čiji posao ministra za rad nema ama baš nikakve veze sa bezbednošću - sem ako se radi o povredama na radnom mestu - zato ni ne treba uzimati za ozbiljno, koliko god nekom teorije zavere prirasle srcu.

Izgleda da se i predsednik vlade slaže, pa je izdao nalog da niko od nadležnih državnih organa koji su zaduženi za bezbednost premijera, uključujući i MUP i civilne i vojne obaveštajne agencije, neće izlaziti u javnost sa informacijama o događajima u Jajincima i na Novom Beogradu. Vulinu i Stefanoviću ostaje da dele savete američkom ambasadoru u Beogradu, dok ih neko i za to ne opomene.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu