Sva sranja koja nam govore samo zato što smo devojčice

Drage devojčice, srećan vam Međunarodni dan devojčica! Dan koji se verovatno ne čestita vama, niti znam kome se uopštečestita. Nevladine organizacije prave neke vesele koktele tim povodom i puštaju klipove sa tužnim statistikama o stanju prava devojčica širom sveta. Roditelji će kačiti vaše divne slike i pisati koliko su srećni što imaju ćerke i kakvo je to bogatstvo. Roditelji, koji će kupiti sve divne roze haljine, cipelice, Bratz lutkice, plastične peglice i miksere. Koji će vas voditi na balete, jogu za decu, časove klavira i engleskog za dvogodišnjake. Kasnije će vam kupiti najbolju tinejdžersku šminku i telefon sa cirkonima (na ovome vam mnogo, mnogo zavidim, jer volim cirkone). I biće u stanju da ubiju ako vas neko povredi. Ako neko i pomisli da vas pogleda pogrešno. Bar će tako pisati u komentarima na jezive vesti da je neka devojčica ubijena i zlostavljana.

Da, uradiće sve da zaštite i stvore za vas jedan roze univerzum sa zlatnim šljokicama u kome lepršaju jednorozi i Elsa i Ana iz Frozena.

Kao što se u ovom istraživanju vidi, ako ste devojčica u Srbiji, čeka vas sledeće: jedna od četiri devojčica biće nezaposlena žena, jedna od pet biće siromašna, jednu od dve će muž ili neko iz porodice psihički zlostavljati, jednu od pet će neko od njih tući, a ako živite na selu, vas četiri od pet nećete ništa naslediti. Jej! Baš se uklapa u danas objavljene tekstove na temu kako je divno biti devojčica, sa sve poljem suncokreta kao naslovnom fotografijom.

Slušaćete gomilu sranja dok odrastate, da nešto ne smete, ne možete ili ne radite samo zato što ste devojčice. Ovo su samo neka od njih:

Kad su počeli da mi rastu oni mizerni pokušaji od grudi, počela sam da sedim „nekako". To je značilo grbavo, a donelo mi jeposledice u današnjoj krivoj kičmi, što je jezivo. I zato mi je krivo što nisam poslušala mamu i što me je bilo sramota što „postajem devojka".

E, ono drugo sedenje - da treba da „skupim noge" i da ne držim jednu preko kolena ili šta god, nije slalo poruku o mirnom stavu - e to je potpuna besmislica. Devojčice treba da sede onako kako im je prijatno, da bi bile opuštene, bar onoliko koliko mogu dečaci.

Okej, ne znam baš da li i dalje ima situacija sa vaškama, ali nevoljno šišanje na ovu dužinu je obično kad sam bila devojčica značilo da imaš previše gustu kosu da bi roditelji mogli lako da te istrebe. Ili si bili ćerka nekih opaljenih kul umetnika koji su te i tako malu naučili da vas boli uvo za sve i da se izdvajate, pa si bila srećna kratkokosa klinka. I nisu vas automatski mešali sa dečacima, jer se i to dešava.

A dečaci za prirodne i tehniku. Koliko je samo ovo lejm. Bila sam super iz matematike u nižim razredima, ali sam se posle šaltovala na društvene jer mi kao to bolje ide. A kao neko je glupo pravilo da ne možeš da budeš dobar iz oba.

Nemojte da popušite ove gluposti. Nemojte da samo muškarci budu bogati programeri i mašinski inženjeri, a vi da budete nezaposlene novinarke i nisko plaćene učiteljice, samo zato što vam je neko rekao „da je to za devojčice". Ako ste to izabrale zato što to hoćete – sve kul.

Kad čujem da su neke profesije „ženske" odlepim, jer je razlog samo to što se u njih muškarci ne guraju, jer je mala plata, a veliko cimanje, pa eto mesta za devojčice.

Ima li boljeg načina da ućutkate nečije glasove nego da ga od malena učite da bude tih? Iz školske lektire uglavnom pamtim opise tih žena koje nit' govore, nit' romore, samo postoje, lepe su, dive im se, jer ćute. I jebeni Dučić koji kaže „ostaj nema, nedostižna i daleka".

Ono što su nam govorili kad smo bile male bilo je da budemo tihe i smerne, jer su "takve devojčice". A kad nas tako isprogramiraju, logično je da posle nismo umele da tražimo neštto za sebe.

E ako je ovo kvalitet, ubiću se odmah sada. Guraju nam ćelave i kosate bebe u ruke i kolica dok još nismo ni prohodale. Uče nas da je na devojčicama da se brinu za druge, slabije, bebe, stare, jer je to tako lepo. Lepo je da budemo majke Tereze, anđeli nedostižni, brižni, večne svetice. Naravno da je dobro da nismo samožive, ali možda, možda ipak i dečake tome da učimo?

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu