​Venčanje u dvadesetim godinama: Ima li kajanja

Za neke od nas, ideja funkcionalnog braka zvuči kao urbana legenda, kao nešto iz doba naših prababa i pradeda. Možda tamo negde šezdesetih godina, institucija braka je nestala u maglama prošlosti. Stopa razvoda je dostigla vrhunac tokom osamdesetih a poslednjih petnaestak godina je u blagom padu, baš kao i broj sklopljenih brakova . Nove generacije su u sve većoj meri navikle da se brakovi raspadaju, pa je danas trend da svaka porodica mora bar jednom da prođe kroz neuspeh pre nego što se i formira.

Prepreke između generacije rođene na kraju 20. veka i sklapanja braka klasičnom, nekad očekivanom maniru su bezbrojne. Previše smo obrazovani, nedovoljno zaposleni, opterećeni dugom , živimo sa roditeljima , a ako je verovati nekim medijskim ličnostima, takođe smo nesposobni da se vežemo za bilo šta – posao, veru, naravno i partnera. Samo 26% Amerikanaca starosti između 18 i 33 je bilo u braku 2013. godine. Ako se trend nastavi, bar četvrtina ove generacije ostaće van braka kroz svoju petu deceniju života ako ne i dalje. Postoje dokazi da se sama institucija braka urušava: istraživanja pokazuju da bi 43 odsto milenijalsa podržalo formu braka koja bi se posle dve „probne" godine sporazumno raskinula.

Ali pitajte statističare da li svraćaju nekad na Fejsbuk. U šestomesečnom periodu koji obuhvata takozvanu sezonu veridbi i sezonu svadbi, čini mi se da mi svakodnevno fid zasipaju najave venčanja dvadesetogodišnih mladenaca, video snimci prosidbi, objave tipa „Udajem se za najboljeg druga", i saveti za preživljavanje solo zvanicama na predstojećem slavlju. Čini mi se da se sprema sudar dve kulture, one koja na Pinterestu sanjari o svom savršenom danu, i one koja brak zasipa neutaživom vatrom mržnje.

Da bismo približili ove dve strane, obratili smo se mladim parovima i pitali ih, u suštini, zašto to rade? Da li vas muče iste sumnje kao i sve nas? Da li mislite o roku trajanja jedne veze? Odakle vam samopouzdanja da izađete pred sebi bliske ljude i izrecitujete obećanja večne vernosti?

Lindi Lo Pinkala (24) i Kristofer Pinkala (29), u braku tri meseca

Kristofer: Ako ćemo realno, ne mislim da brak savršena institucija, a za mnoge prosto ni ne vredi truda. Zvuči neprirodno potpisati ugovor sa jednom osobom o ekskluzivnost seksualnih odnosa, verujem da zato ljudi na to gledaju sa skepsom. Mladi pomisle „Jebiga, nije to za mene."

U mojoj porodici, mama se četiri puta udavala. I moj tata se posle ženio drugom. Ali uvek sam znao da će meni brak biti nešto ozbiljno. Mora tu mnogo da se radi, ali ipak je i fantastično kad se desi da sve upali iz prvog pokušaja, kad se sve poklopi. Osećao sam da je Lindi ona prava, i potrudićemo se, daćemo sve od sebe da nam ovo uspe. Bili smo tu jako srećni, mislim da nije bilo stresa u smislu „Da li je ovo prava odluka?" Više smo romantično prišli tome, kao pravi idealisti ali u dobrom smislu. Bilo je baš lepo.

Lindi: Kad god bismo pokušali da isplaniramo venčanje, ja bih se zaplakala. Nismo imali novca, nismo mogli da platimo to što smo hteli da organizujemo. Kad smo odlučili da to obavimo sami i na brzinu, strašno mi je laknulo. Padala je kiša kad smo se probudili i spremili doručak. Otišli smo do Point Duma na Malibu plaži i sve improvizovali. Niko ništa nije unapred spremao. Venčao nas je njegov najbolji drug. Svedok je bila moja najbolja drugarica. Slikao nas je drug sa koledža. Posle smo naručili hranu iz Tako Bela, gledali Netfliks, slušali muziku ceo dan. Bilo je savršeno. Nismo nikog zvali tog dana, sve vreme smo proveli sa najboljim drugovima i jedno sa drugim.

Ne bih nikom savetovala da se venča. Ne mislim da je brak za svakoga, mislim da je to ozbiljna stvar na kojoj mora da se radi. Moraš da znaš da ako se desi neko sranje, biće na vama da se s tim nosite. Ali naši vršnjaci kad se sranje desi, oni bi da to neko drugi reši. Mislim da se Kris i ja tu razlikujemo od većine. Imali smo svoje prepreke i snašli smo se, tako ćemo i dalje da se snalazimo.

Stejsi Omoga (24) i Džastin Korelc (37), v ereni šest meseci

Stejsi: Nisam očekivala da se rano venčam. Planirala sam negde oko 27, 28, ali kad se desi da naiđeš na pravu osobu, nema razloga da se dalje čeka – neću se drugačije osećati, zašto da odlažem venčanje. Nisam vaspitana u fazonu kohabitacije, delovalo mi je da treba da se venčamo ako ćemo da živimo zajedno.

Veridbu smo sa par meseci zadrške objavili preko Fejsbuka, jer sam morala prvo da javim porodici i bliskim prijateljima. Fejsbuk te lako uvuče. To samo dodaje pritisak, jer ako kreneš sa svim tim kačenjem objava, posle ako bi morala da otkažem veridbu ili da se razvedem – i to bih morala svima da javim. U poslednje vreme ne postujem kao nekad, prosto mislim da ne mora baš svako da zna svaki detalj našeg odnosa.

Fascinantne su mi prosidbe danas jer se zna da postoji taj trend zajedničkog življenja, čak i rađanja dece, van braka. Mislim, suštinski je ista stvar ali ako si u braku, onda znaš šta to znači i šta treba da se radi. Ja sam velika vernica. Mislim da, što smo bliži bogu, to smo bolji jedni prema drugima kao ljudi. Da nas brak ne čini boljim hrišćanima, ne znam kako bismo ga preživeli u današnja vremena kad je sve naopako. Toliko toga čoveka zasipa svakodnevno, kad nemaš taj oslonac u središtu lako se ode pogrešnim putem.

Džastin: Ovde je važno istaći, pre nego što sam upoznao Stejsi ja jesam otišao pogrešnim putem. Ona me je vratila biblijskom sistemu vrednosti i porodičnom životu, zato i hoću da joj budem muž u biblijskom smislu. To je u skladu sa principima koje sam ranije imao, i od kojih sam bez vere odlutao

Biblijski brak znači vlasništvo. Moraš da zagospodariš svojim ponašanjem u vezi sa nekim, da budeš odgovoran kao muž i kao otac. Nekih stvari se prosto mora pridržavati da bi se taj obrazac ponašanja usadio i sledećem pokolenju, da bi čovek mogao da bude uzor svojoj deci i da ona žive po istim principima.

Andrea (24) i Kolton Gililand (26), u braku četiri meseca

Kolton: Andrea je živela kod roditelja kad sam je zaprosio a oni su tradicionalni, tako da nismo imali onu opciju da prvo probamo kako nam je kad živimo zajedno. Ne kažem da smo se zbog toga venčali – znao sam da želim da je oženim – ali nije bila laka tranzicija. Danas mnogo ljudi prvo žive zajedno, pa ako im to dobro ide probaju da uzmu psa, pa tek sledeći korak bude brak. Plaši se čovek da se ne zaleti previše. U našem slučaju, morali smo da se zaletimo na slepo zbog njenih porodičnih okolnosti, ja sam znao da je dovoljno volim, i odlučili smo da se venčamo.

Andrea: Još uvek me šokira pomisao na brak. Kad ga pogledam, pomislim „O bože, pa to je moj muž!" Nisam mogla da tu reč prevalim preko usana prve dve nedelje, bilo je jako čudno. Bila sam jako bliska sa porodicom, nisam otputovala na studije, nisam živela sa cimerkama, ništa slično. Sa Koltonom sam se prvi put odselila od kuće, i to mi je jako teško palo. On mi je pomogao, naravno. Bilo je suza tu i tamo, stan mi je delovao previše tih pa bih prosto počela da plačem, ne znam zašto, ali on je bio jako strpljiv i puno smo pričali o tome.

Brit Tovar (25) i Izabel López (25), u braku godinu dana

Brit: Ja sam već godinama aktivista za jednakost prava na brak, uhapsili su me prošlog februara u nenasilnoj građanskoj neposlušnosti sa organizacijom po imenu GetEQUAL. Ali u vreme tog protesta, nisam zaista razumela emotivnu vezu koja ide uz instituciju braka kao što je danas razumem.

Moji su se razveli, tako da mi je razvod lako padao na pamet. Uvek mi je negde išlo kroz misli „Zajebaćaš! Probudićeš se jednom i shvatićeš da si pogrešno izabrala." Tu borbu još uvek vodim, trudim se da ućutkam taj glas i fokusiram se na pozitivno iskustvo braka. Razvod me plaši jer sam ga iskusila kao dete, tako da će tog fatalizma uvek donekle biti, ali nema tu „zauvek". Ako bi Izabel jednog dana odlučila da želi nekog drugog, da je sa mnom nesrećna, naravno da bih je pustila. Osnovni cilj svega ovog je sreća.

Dajem sve od sebe da ona bude srećna i da nam dom bude srećan. Ako njoj stvari ne bi bile OK, ne bih htela da je zadržim samo zbog sebe, to mi deluje sebično.

Izabel: Na dan venčanja Brit je radila kod advokata gde su vesti uvek išle a ja sam bila kod kuće. Ona me je nazvala da mi javi da je Vrhovni sud doneo odluku, da gej parovi sad mogu da se venčaju, i kaže „Hajdemo i mi! Idemo odmah!" Nekako smo mislile da će poništiti tu odluku, da moramo da iskoristimo priliku što pre. I tako, to joj je valjda bila neka tamo prosidba. Osetila sam se nekako krivom tog dana, videla sam brojne starije parove koji su očigledno bili zajedno mnogo duže nego mi, ceo život su se borili i nadali da će ovo biti moguće. U poređenju naše situacije sa njihovom, javio mi se osećaj krivice.

Sebastijan Mendijeta (23) i Kejtlin Delejni (24), v ereni mesec dana

Kejtlin: Jesmo malo zbrzali. Upoznali se u avgustu, počeli da živimo zajedno u novembru, kupili psa, već u januaru počeli da pričamo o braku. Na kraju smo se venčali u maju. Zbog te brzine, morali smo da u jednom trenutku prikočimo i zapitamo se „Da li stvarno treba da odložimo venčanje zato što brinemo šta će ljudi pomisliti? Ili nam je bitnije šta nama odgovara?"

Dosta sam oklevala u početku. Nisam rekla najboljim drugaricama iz srednje čak ni da sam se uselila kod njega, tako da sam mnoge iznenadila veridbom i za to sam sama kriva. Mnogi prijatelji su me podržali, ali neki mi još ni reč nisu rekli. To me je manje pogodilo nego što sam očekivala. I selidba, i veridba, i uzajamno upoznavanje porodica, sve je nekako savršeno leglo Sebastijanu i meni. Ponosimo se što toliko značimo jedno drugom.

Sebastijan: Ja sam odrastao sa razvedenim roditeljima. Bio sam prisutan kad je mama zatekla tatu kako je vara. Imao sam negde osam godina, sećam se da mi je ostala trauma, sećam se mame kako pada na pod i plače. Odnos im je bio zauvek oštećen. Znači, imam nekako iskrivljen pogled na brak zbog mojih roditelja, ali u isto vreme imao sam uzor stričeva i ujaka i njihovih sjajnih žena, video sam koliko u braku znači timski rad. Ništa nije savršeno, ali radi se na nečemu zajedno. Kad sam sreo Kejtlin, meni je tu brak bio onaj osnovni način da pokažeš nekome da si sto posto siguran da sa njom vidiš budućnost, da li to značilo da ćemo zajedno da putujemo oko sveta kao najbolji prijatelji, ili da jednog dana osnujemo porodicu. Pre toga hoćemo da prođemo kroz neke stvari, ali venčanje je za nas bio način da obeležimo uzajamnu ljubav i posvećenost.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu