FYI.

This story is over 5 years old.

DROGE

​Tripozan život proizvođača LSD-ija koji je "pomogao da se dese šezdesete"

Da Medveda nije bilo na sceni, na svetu uopšte ne bi bilo esida, a šezdesete bi bile samo još jedna dosadna decenija 20. veka.
18.11.16
Foto: Olivia Thomson

Iako nije čuveno ime, Augustu Ozli Stanli Treći, poznatiji kao Medved, bio je andergraund hipi legenda za koga neki kažu da je odgovoran za duh vremena kontrakulturnog pokreta šezdesetih, zahvaljujući ultra-čistom LSD-u koji je proizvodio. Recimo to ovako: da Medved nije bio na sceni, bukvalno uopšte ne bi bilo esida na Elektrik kul-ejd esid testu.

Medved je proizveo milione doza „bele munje", najčistijeg esida s ove strane Alberta Hofmana, u doba kada je ova droga još uvek bila legalna. Direktno mu se pripisuju zasluge za širenje umova mnogih uticajnih likova šezdesetih, uključujući i Džona Lenona, koji je jednom pokušao da pribavi doživotne zalihe Medvedovog potentnog proizvoda. Ovaj hemičar je čak i novac koji je zaradio na LSD-iju koristio za finasiranje početaka grupe Grejtful Ded, dok su još boravili u Hajt-Ešburiju. Takođe je radio i kao tonac Deda, i čak je stvorio njihov „zvučni zid", kao i čuveni logo za živi album „Ukradi svoje lice", inspirisao ikonice medveda koji igra, i tonski snimio neke od najboljih izvođenja benda, i uživo, i u studiju.

Reklame

Njegov uticaj je bio sveprisutan, makar i ispod radara pop kulture, i nastavio bi da inspiriše i utiče na vodeće figure te epohe, da ga krajem 1967. godine nisu uhapsili federalni agenti (LSD je krajem 1966. proglašen nelegalnim). Kada je pušten iz zatvora, Medved više nikada nije pravio LSD, iako je do svoje smrti 2011. imao veze sa Grejtful Ded i kontrakulturnom scenom.

U novoj knjizi, Medved: Život i doba Augustusa Ozlija Stenlija Trećeg , koja je izašla 15. novembra, čuveni rok istoričar Robert Grinfild istražuje život ovog insajdera Grejtful Deda koji je „pomogao da se šezdesete dogode", onakve kakve žive u našoj kolektivnoj svesti. „Ne verujem da bi to vreme bilo toliko ludo da nije bilo njegovog LSD-ija", objašnjava autor. Grinfild je i ranije pisao o Medvedu, za Roling Stoun broj u čast četrdesete godišnjice Leta ljubavi, i imao je toliko mnogo neobjavljenog materijala iz razgovora sa svojim subjektom, kao i sa ključnim figurama kao što je Džeri Garsija, da je odlučio da produbi temu i napiše definitivnu biografiju ovog čoveka. VICE je telefonom proćaskao sa Grinfildom da bi saznao zašto je Medved bio jedan od najvažnijih snaga unutar zajednice kontrakulture, zašto su njegovim hapšenjem za mnoge ljude šezdesete bile „završene", i da li je LSD zapravo utro put internetu.

VICE: Možeš li da mi ispričaš kako se Medved zainteresovao i za uzimanje i za proizvodnju LSD-ija?

Robert Grinfild: Luda genijalnost tog ljudskog bića je bila u tome što je bio buntovnik bez razloga. Nikada se nije uklapao, i bio je potpuni autsajder. Bio je brilijantan u svemu. Bio je u ratnom vazduhoplovstvu. Radio je kao raketni inženjer. U isto vreme, bio je na neki način izgubljena duša, i nije mogao da nađe svoje mesto. A onda mu je neko dao pola doze čistog Sandoz esida, i to je bilo iskustvo kakvo do tada nikada nije doživeo. U to vreme, išao je na predavanja na kalifornijskom univerzitetu u Berkliju, i posle svog iskustva sa LSD-ijem, otišao je u biblioteku Bankroft, i proveo nekoliko nedelja čitajući svu dostupnu literaturu o LSD-iju. Onda je počeo da proizvodi esid, sintetišući najčistiji LSD koji je ikada dospeo na ulice.

Reklame

Albert Hofman, koji je prvi sintetizovao LSD 1938. godine i prvi u istoriji namerno uzeo trip, navodno je jednom rekao da je Ozli „jedini čovek koji je ikada proces kristalizacije obavio na ispravan način". Neverovatno je teško napraviti LSD. To nije kao kada Volter Vajt kuva met. To je veoma, veoma složen hemijski proces, i Ozli je bio toliko opsesivan, da su staklene posude koje je koristio za pravljenje esida bile dizajnirane specijalno za njega. Njegov esid je bio toliko moćan, dobar i čist, da je postao dobavljač za Kena Kejsija i Meri Pranksters.

Ja sam pratio Ded i znao sam za Medveda i legendu o njemu, ali za one koji ne znaju, ispričaj nam, zašto je Medved bio jedan od najznačajnijih likova u stvaranju kontrakulture šezdesetih?

Medvedov esid je pomogao da nastane ono što se događalo na tim kultnim kontrakulturnim dešavanjima. Kada je Medved 1966. godine prvi put čuo Grejtful Ded kako sviraju, znao je da će biti veći od Bitlsa. Postao je njihov tonac, njihova mecena, i platio im je put do Kalifornije, na Kejsijeve esid testove. Većina ljudi koji su bili na Hjuman Bi-Inu (koncert i događaj održan 1967, sa namerom da se udruže različite frakcije kontrakulturnog pokreta) je tripovalo na potpuno novom esidu koji je on napravio, i koji se zvao Bela munja. Prva tura koju je napravio se sastojala od 800 hiljada doza, što je neobično velika količina. Na Pop festival u Montereju je doneo novu turu koju je nazvao Ljubičasti Monterejski . Dao je svoj esid Pitu Tauzentu iz The Who, koji je uzimao LSD i ranije, ali ništa slično onome što mu je dao Medved. Tauzent je rekao da je bio toliko jak, da narednih 18 godina nije uzeo esid.

Reklame

Takođe, i Džon Lenon je u Monterej poslao jednog kamermana, isključivo iz razloga da mu donese dovoljno Ozlijevog esida da mu potraje do kraja života. Lenon je bio preplašen da neće imati dovoljno esida do kraja života, i želeo je da uzima samo Ozlijev esid, koji mu je Medved poslao u futroli za objektiv. Bitlsi su zatim tripovali naredne tri nedelje, i to je dovelo do stvaranja albuma i filma Medžikal Misteri Tur. Par dana kasnije, u Filmor Vestu u San Francisku, dao je esid i Džimiju Hendriksu.

Medved i Džeri Garsija krajem šezdesetih. Fotografija: Rozi Mekgi, ljubaznošću Roberta Grinfilda

Pisao si o svim superzvezdama kontrakulture šezdesetih, ali šta te je privuklo kod Medvedove priče? Zašto si napisao knjigu o njemu?

Kada je Roling Stoun posvetio 2007. godine jedan broj četrdesetogodišnjici leta ljubavi, želeli su članak o Medvedu. On nije imao poverenja u mnogo ljudi, i retko je pristajao da ga fotografišu, ali bio je voljan da razgovara sa mnom. Proveo sam sate i sate intervjuišući ga preko telefona. U to vreme je živeo u Australiji, napisali smo članak, i objavili ga. Bio je baš zadovoljan, i članak mu se dopao. Šta više, kasnije je došao kod mene u redakciju da se družimo, i bio je neverovatan. Kada je preminuo, imao sam toliko mnogo materijala od tog intervjua, koji niko drugi nije imao, i shvatio sam da je on u stvari bio jedan od ljudi koji su stvorili šezdesete. Bez njegovog LSD-ija, ne verujem da bi ta vremena bila toliko luda koliko su bila, i zbog toga sam rešio da napišem knjigu.

Reklame

Čega ima u knjizi što nije objavljeno u članku o Medvedu?

U članku za Roling Stoun nisam mogao detaljno da opišem njegovu neobičnu porodičnu istoriju, niti da objavim sve informacije koje sam prikupio tokom intervjua. Zbog toga nisam bio u mogućnosti da stavim u kontekst kolika je bila njegova uloga u stvaranju kontrakulture, kao što sam mogao u knjizi, gde sam mogao da citiram ono što su o njemu rekli ljudi kao što je Džeri Garsija, kao i ono što je Medved rekao o svom odnosu sa Džerijem, Kenom Kejsijem, Terijem Skitnicom, Bilom Gremom, Timotijem Lirijem i ostalima.

Zašto mnogi hipici smatraju da se šezdesete završene kada je Medved bio uhapšen zbog LSD-ija?

Ove godine se navršava 50 godina otkako je LSD zabranjen u Kaliforniji. LSD je do 6. oktobra 1966. bio legalan, i Pranksteri su na na esid testovima delili sok u koji su stavljali esid. U to doba ga je bilo veoma teško nabaviti, jer je pravljen samo u Sandozu (laboratiji u kojoj je Hofman prvobitno razvio LSD). Ozlijeva zasluga je to što je dospeo na ulicu. Učinio ga je dostupnim za sve i za svakoga. A onda je Ozli otišao u zatvor, i više nikada nije pravio LSD.

Stvar je u tome što Ozlija ne možeš da razumeš ako ne znaš da je njegov deda, po kome je dobio ime, proveo tri mandata u predstavničkom domu SAD, a onda je postao guverner Kentakija, a posle je bio i senator odatle. Ozli potiče iz porodice sa pedigreom, koja pripada političkom plemstvu. Njegov otac je čitavog svog života bio pravnik u federalnoj vladi. Nikada se nisu slagali, i kada ga je otac poslao na vojnu akademiju, Ozli je napio celu klasu i bio je izbačen. Ozlija su takođe smestili u jednu psihijatrijsku ustanovu u isto vreme kada je u njoj boravio pesnik Ezra Paund. On nije bio uličar, i to je obojilo sve što je činio.

Reklame

Ozli je bio pravi simbol za sve što ima veze sa šezdesetima, kod pripadnika kontrakulture. Kada su ga konačno ukebali i sklonili ga, sve je bilo gotovo. On je na neki način bio duh te epohe, zato što je bio tako legendaran odmetnik. Kada su ubili Džesija Džejmsa, to je na neki način bio kraj tog sveta. U svojim ranim danima, kada je bio na svakom koncertu i u svakom bekstejdžu, Medved je direktno uticao na tekuća zbivanja. U ranim danima te kulture je bio veoma moćan, a onda se njegov uticaj nastavio preko grupe Grejtful Ded. Snimao je sve njihove nastupe uživo, najbolje nastupe. Nisu od njega tražili da to radi. Jednostvano je bio toliko kompulsivan oko svega, da je dok je radio zvuk na njihovim nastupima želeo da ima snimak onoga što se zbivalo na sceni, da bi posle to mogao da presluša i popravi način na koji im radi zvuk. Ozli je svojstven za Ameriku koliko i pita sa jabukama.

Mnogi kažu da je LSD pomogao tehničkim stručnjacima da stvore internet. Da li misliš da je zaista pomogao da se utre put mreži?

Čuvena je izjava Stiva Džobsa da je to što je uzeo LSD bila jedna od najvažnijih stvari u njegovom životu. Intervjuisao sam Voznijaka, i postoji knjiga o toj temi koja se zove Šta je rekao puh. Očigledno je da je LSD pomogao da digitalni svet bude stvoren. Kada razmisliš o tome, shvatićeš da je kompjuter simulacija ljudskog mozga. To je zapravo mozak kome se pristupa na digitalan način. Mislim da bez LSD-ija ti ljudi ne bi imali viziju kako to da sprovedu u delo, i tako je na svet u kome danas živimo uzimanje LSD itekako uticalo.

Džon Peri Barlou, koji je osnovao Fondaciju Electronic Frontier, jedan je od onih ljudi koji su iz sveta Grejtful Deda prešli u svet kompjutera. On je živi dokaz za vezu između LSD-ija i digitalnog univerzuma. Tokom Leta ljubavi, bilo je mnogo drugih hemičara koji su pravili esid, ali ako razumeš LSD iskustvo i koliko moćno i ophrvavajuće može da bude, pitanje je da li bi ti ljudi dogurali dokle su dogurali, da nisu uzimali pravu stvar, čistu stvar. Ljudi o kojima sam pisao – Bili Grem, Džeri Garsija, Timoti Liri i Augustus Ozli Stenli Treći – uticali su na Ameriku na način koji bi mnogi voleli da ignorišu ili poreknu, ali oni su u velikoj meri formirali kulturu u kojoj danas živimo.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu