U nudističkom odmaralištu sam naučila da volim sopstveno telo

Moja devojka Kelsi nije samo nudistkinja – ona je aktivistkinja za nudizam. Redovna je na događajima vezanim za slobodu tela u San Francisku, i jednom je bila zatvorena kada se u znak protesta skinula zbog zabrane golotinje. Čak je predložila i da nam prvi izlazak bude na „Goloj koži" (na „mitingu nudista i ljubitelja kože").

Odbila sam tu velikodušnu ponudu, i odlučila se za mnogo jadniji prvi izlazak, otišle smo u bar na piće. Zato što ja nisam nudista. Ako ništa drugo, ja sam stidljivica. Neprijatno mi je kada vidim dekolte. Kada se tuširam u teretani, sve vreme zurim u pod, kao da uživam u tome da gledam otpale dlake i pakovanja šampona.

I kada me je predstavnik Hedonism II – odmarališta na Jamajci gde je nošenje odeće opciono – pozvao da pet dana „nalazim zadovoljstvo" kao od majke rođena, rekla sam, „Ne, hvala".

Zvali su me još nekoliko puta, i potrefilo se da je sledeći odlazak pao na Kelsin rođendan. Nju ništa ne čini srećnijom od nudizma, i ja sam nesebično uplatila odmor na Jamajci sa svim plaćenim troškovima, pretpostavljajući da bih mogla da pokušam da nedelju dana budem nudista.

Nisam verovala da ću ikada otići na Jamajku, zato što sam kvir osoba, a TIME je jednom tu zemlju nazvao „najhomofibičnijim mestom na planeti". Međutim, to je bilo pre deset godina, i mnogi aktivisti i umetnici kažu da ta zemlja napreduje. Tako smo odlučile da odemo tamo, anticipirajući tešku kognitivnu disonancu tokom boravka u jednom od najprogresivnijih mogućih odmarališta u jednoj od najhomofobičnijih zemalja unaokolo.

Dan 1.

U brošuri odmarališta piše da je Negril, grad u kome je odmaralište stacionirano, „čuven po vodenim sportovima", što me je nateralo da se nakratko zapitam u šta sam se to uvalila, pre nego što sam shvatila da misle na skijanje na vodi.

Pre nego što sam mogla da trepnem, u ruci mi je osvanula mimoza. Osoblje Hedonizma se polomi da ti ugodi (ovo nije eufemizam), a soba nam je bila prebudžena. Na korak od plaže! Sa ogledalima na plafonu! Sa ličnim džakuzijem! Mini frižider je bio krcat cirkom! I sve to besplatno, i definitivno, pa, hednistički.

Dali su nam dnevni raspored aktivnosti i ohrabrivali nas da nosimo fetiš odeću (jednog dana „školsku uniformu", „kožu i čipku" sutradan). Kelsi se smesta skinula kao od majke rođena, a ja sam, balsamovana votkom, skinula gornji deo u našem malom privatnom utočištu, koje zapravo nije bilo toliko privatno, pošto je svako mogao da prođe pored i kaže „zdravo" (I MNOGI to rade, a NEKI se dugo zadrže).

Ono što sam smesta primetila je bilo sledeće: tamo gde je golotinja norma, lako je uklopiti se. Zašto? Zato što sam ja ona koja prati. Koliko god da mislim da sam umetnički tip koji živi na ivici, u stvari sam sto posto mali miš. Da skočim sa stene, kažeš? Naravno! To je mnogo bolje nego ono što sam ja imala na umu. Priklanjam vam se, grupo neznanaca!

Međutim, izdržala sam gola samo 10 minuta. Slobodna sam, da, ali sam i samosvesna, zato što u našoj sobi ima ogledala na svim površinama, osim na podu. Sada znam kako mi salo na leđima izgleda iz četiri različita ugla, a to znanje nije utešno.

Podsećam sebe da nikome u ovom odmaralištu ne smetaju njihove nesavršenosti (čak ih i slave), i pokušavam da se nateram da ne mislim da sam građena kao „komad sira na čačkalicama". Ali mučim se. Golotinja bez osuđivanja ne može da nadoknadi čitav život koji sam u svetu provela kao žena.

Ipak privlačim iznenađujuću količinu pažnje neznanaca, što je opijajuće. Ali ubrzo postaje očigledno da je prava zvezda našeg odmora Kelsin muf. Selekcija neželjenih komentara koje su joj uputili muškarci:

„KAKAV ŽBUN" (posle čega su upirali prstom)!

„Mogu li da ti udelim kompliment? Jednostavno obožavam dlakave ribice".

„Kako ovo da kažem? Ti si prva dama u odmaralištu koju sam video, a da nije obrijana".

„Mogli da ti je obrijem? Ne? Mogu li onda da ti je poližem"?

Počinjem da osećam neki uvrnuti takmičarski duh, i pitam se zašto niko ne pravi degenske, seksističke komentare na moj muf. Priznajem, Kelsin muf je bujniji – pufnasti oblak kovrdža na kome možeš više sati udobno da dremaš. Međutim, moj izgleda kao pokušaj trinaestogodišnjaka da pusti bradu.

Gošća Hedonizma navaljuje na seks igraču simbijan sedlo sa dildom, na seks žurci fokusiranoj na žene. Ilustracija Kelsi Bejer

Dan 2.

Hedo je isplanirao čas plesa na šipki, gde nas uče kako se izvodi „skakavac", i gde nam govore da tresemo dupetima „kao da solimo piletinu". Kada ja to pokušavam, izgleda manje kao soljenje peradi, a više kao plašenje činčile. Dobro, pa šta – ne umem da tverkujem. Ali mnogo se smejemo, i ja na Fejsbuk postavljam sliku sa desnom nogom podignutom na šipku, pod uvrnutim uglom. „Mislim da ima mnogo plesnih koraka koji su više seksi od ovog", komentariše moja majka.

Kako dani prolaze, počinjem da se osećam udobnije u svom telu. Iskorišćavam prednosti ogledala na plafonu. Svom salu na leđima dajem ime (Sandra), pa mi postaje draže. Gledam ljudima u genitalije, ali ne buljim. Nekim čudom, golotinja i fetiš odeća za večerom mi nisu najčudnija stvar kod Hedoa; već to što možemo da ponesemo piće u bazen. Kasnije te večeri, kada sam videla kako nekom tipu puše u tom istom bazenu, ja nisam ni trepnula. „To? To nije ništa. Ja sam ranije tu pila pinjakoladu".

Dan 3.

Spisak aktivnosti za koje sada mogu da kažem da sam obavljala gola: stoni tenis, ronjenje na dah, igranje bilijara u bazenu, ples na „Dušo, vrati se" sa đavoljim rogovima na glavi, i partija džinovskog šaha.

Do tada mi je već postalo šokantno kada vidim nekoga u odeći, delom i zbog toga što odeća koju muški gosti nose potpada pod kategoriju „odvratne košulje za ćalce". Te košulje su dizajnirane da ti skrenu pažnju dok ti ja gledam grudi", rekao mi je jedan od njih. Na jednoj od njih je bio nacrtan penis u erekciji, koji je delovao kao da viri iz struka šortsa onog koji je nosi. Gospodin koji je nosi ju je sam sašio. „Možda sam malo povećao veličinu", primetio je.

Najiskrenije, gde drugde inače ugledan momak može u javnosti da nosi majicu na kojoj piše: „DUPE: još jedna vagina"? Hedonizam 2 mu je možda jedina prilika na svetu. Saosećam se s njim, neka svako radi ono što hoće, i sve to, ali teško mi je da se nasmešim kada vidim simpatičnog seksistu na čijoj majici piše, „Hajde da bacamo novčić: ako bude pismo, piši kad stigneš. Ako bude glava, poližeš mi glavić".

Dan 4.

Poslednjeg dana boravka upoznajemo Bet, koja vodi Odmore za divlje žene, koji su specijalizovani za erotska putovanja za dame koje naginju biseksualnosti. Kaže nam da će se te večeri u delu za seksualne igre odigrati žurka za žene, što nas uzbuđuje, zato što su svi u Hedou uglavnom strejt. Kada smo stigle, Bet nas je dočekala s entuzijazmom.

„Došle ste", rekla je.

Neka druga hostesa dobacije, „Nisu još ni počele".

Seks igračke su razbacane po sobi, uključujući i masažer HI, vibrator veličine i oblika električnog miksera koji može ženi da izazove orgazam i preko odeće. Tu je i vibrirajuće sedlo sa dildom koje se zove Sibijan, kao i Vumenajzer, koji je kao cev bezopasnog usisivača za donje delove. Sledi demonstracija fistinga; žena koja ispomaže je takođe i dominatriks večeri. Uglavnom je povučena, toplog pogleda, i nosi šešir na kome je svetlucavim kameničićima ispisana reč „SEKSI". Dok me je bičevala, lagano me je mazila po leđima i govorila mi, „Tako si nežna. Ne želim da te povredim".

Dan 5.

Na odlasku sam zahvalna zbog toga što nismo iskusile nikakvu otvorenu diskriminaciju ili maltretiranje zbog toga što smo lezbejski par, ali to je verovatno zbog toga što smo bili potpuno izolovani od ostatka Jamajke. Jedva da smo izlazili izvan tih progresivnih zidova, a kada jesmo, vozili su nas u Rikov kafe, još jednu destinaciju za bele turiste gde nikoga nije bilo briga za to što smo kvir. Naravno, uglavnom sve što se događalo u Hedou bi na ostatku Jamajke bilo ilegalno – pa čak i u Sjedinjenim Državama, gde se se često s negodovanjem gleda na golotinju u javnosti i prenaglašeno ispoljavanje seksualnosti koja nije normativna (da ne pominjemo egzibicionizam, sado-mazohizam, i ispijanje osvežavajućih napitaka u bazenu). Drago mi je što sam imala priliku da praktikujem seksualne slobode u inostranstvu, pre nego što ih van zakona stavi Majk Pens.

To što sam naga provela pet dana me nije navelo da se zaljubim u sve svoje telesne mane i nesavršenosti, ali mi jeste pomoglo da shvatim da ima hiljadu važnijih stvari na koje bih mogla i trebalo bi da se fokusiram, od toga da tražim Instagram filter koji će učiniti Sandru manje vidljivom. Nedelju dana pajtanja i ćaskanja sa stotinama nudista, od kojih su skoro svi bili veoma prijateljski nastrojeni, veseli i voljni da podele koliko uživaju u slobodi koja im je uskraćena u svakodnevnom životu je bilo osvežavajuće, pa čak i okrepljujuće.

Kada smo se vratile kuće, otkrila sam da sam postala još hrabrija – smelo sam iz spavaće sobe išla u kupatilo, čak i bez peškira! Možda nisam postala #BrandNudeYouAtH2, kao što tvrdi Hedov hešteg, ali definitivno sam postala manje uštogljena i odeća mi je mnogo manje bitna. A to je velika stvar.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu