​Ispostavilo se da su žene možda bolji frilenseri od muškaraca

Prošle godine je studija Unije frilensera SAD pokazala da su većina stalnih frilensera žene. Posebno u kreativnim industrijama, žene ne samo da prave karijere frilensera, već su i uspešne u njima – stvaraju mreže podrške i rade u raznoraznim disciplinama, radije nego da se fokusiraju samo na jednu oblast. Često balansiraju svoj frilens rad sa izdržavanjem porodice, i povremenim poslovima.

Istraživanje nagoveštava primamljivu mogućnost da žene, umesto da pokušavaju da se uklope u postojeće putanje karijere izrešetane rodnom neravnopravnošću – razlikama u platama, neravnopravnom napredovanju u karijeri, seksizmom i seksualnim uznemiravanjem na radnom mestu – mogu da iskrče sopstveni put kao frilenseri i uspeju izvan sistema koji im nije naklonjen. Umesto da oblačimo odelo, polako napredujemo u karijeri i popnemo se na vrh, u stilu Šeril Sendberg, možemo da izvedemo tu revoluciju iz kreveta, u pidžami, odgovarajući na mejlove na laptopu dok iza ide neka epizoda Kuće od karata.

Mejk najs „ne-konferencija" namenjena samo ženama, koja će biti održana ove nedelje u Sidneju, i koja za cilj ima da ženskim kreativcima obezbedi korisne savete o industriji, napravila je sastav učesnika imajući ovo na umu. Skupljene sa svih strana sveta, govornice uključuju frilenserke koje rade u više kreativnih polja odjednom, stvarajući nešto što smo počeli da nazivamo „ko-karijerama" u raznim poljima.

Kodirektorka Mejk najsa, Ngaio Par je dizajnerka, ilustratorka i kustos, koja definiše mentalitet ko-karijera. Trenutno dizajnira knjigu o savremenoj keramici za Temz & Hadson, predaje dizajn na Tehnološkom fakultetu u Sidneju, pravi ilustracije za etikete jedne vinarije, i osmišljava jedan projekat koji će možda izvesti u Njujorku.

Ngaio na frilensing gleda kao na neku vrstu feminističkog čina. „Frilensing pogoduje ženama, zato što je izvan sistema koji nije stvoren za nas", rekla mi je preko telefona. „Ako radim nezavisno, imam mogućnost da radim sa ljudima sa kojima želim da radim, i ne moram da trpim ograničenja koja su toliko ukorenjena na tradicionalnim radnim mestima".

„Ne mislim da to pogoduje samo ženama… ali generalno, žene moraju da preskoče više prepreka na tradicionalnom radnom mestu, i neki od tih problema mogu da se izbegnu kada radiš nezavisno".

Pre nego što je postala frilenser, Ngaio je radila administrativne poslove u državnim i privatnim umetničkim galerijama. Iako su ti poslovi imali svojih prednosti, okruženje je često bilo neprijateljsko. „Po mom iskustvu rad u studijima i agencijama obeležen je tipičnim muškim svojstvima", kaže ona. „Pritisak da se radi naporno, da se žestoko zabavlja i da se bude 'jedan od momaka' za mnoge žene nije ni dobrodošao ni releventan, a stvarno je teško promeniti nešto, kada nisi na vrhu piramide".

Da bih saznala nešto više, kontaktirala sam neke učesnice diskusije Mejk najsa da porazgovaram sa njim od prednostima i manama života frilensera. Autorka i urednica iz Melburna, Brodi Lankaster mi je rekla da je kao tinejdžerka mislila da će napraviti tradicionalnu karijeru. Da će možda da radi u državnoj službi i da štedi novac da kupi kuću. Ali čim je završila fakultet, počela je da piše sadržaje za sajtove, što joj je otvorilo oči za mogućnost za drugačiju vrstu rada.

„Danas je nemoguće razgovarati o potencijalnim opcijama koje imamo kao kreativci, a da ne pridamo zasluge internetu", kaže ona. „Mislim da ljudi stvarno razumeju da je moguće zarađivati za život tako što ćeš kombinovati nekoliko stvari, da raditi jedan posao desetinama godina nije jedini način da stekneš sigurnost i da budeš zadovoljan poslom".

Brodi je pisala za Ruki, Roling Stoun, Pičfork, kao i za VICE. Pokrenula je feministički fanzin o filmovima, Film fatals, a četiri dana nedeljno radi kao urednica. Strastvena pobornica Kanjea Vesta i tvrdokorna obožavateljka One Direction-a, takođe radi i na knjizi o pop kulturi, koja treba da izađe sledeće godine. Stiče se utisak da ova dvadesetpetogodišnjakinja baš i nema mnogo slobodnog vremena, ali ona to tako voli.

„Što se tiče balansiranja između različitih praksi, kliše da žene umeju da žongliraju više stvari odjednom je kliše sa razlogom", kaže ona. „Biti sposobna da planiraš, predviđaš i određuješ prioritete su dragocene veštine, kada radiš 18 poslova odjednom".

Možda ste već čuli da su žene dobre u tome da rade više stvari od jednom. A istorijski gledano, morale su da budu takve. Stotinama godina, žene su bile prinuđene da budu lako prilagodljive. Da žongliraju muževe, decu i kućne poslove, a da pritom dobro izgledaju dok to rade. Danas uspon frilensera ponovo prisvaja taj stereotip o multitaskingu kao prednost ženske kreativnosti.

Nagrađivana francuska dizajnerka Lesli Dejvid se slaže. Živi u Parizu, i svakodnevni život joj je protkan veštim prebacivanjem sa jednog nevezanog zadatka na drugi. Bavi se fotografijom, kolažima, crtanjem i slikanjem, i u svoje klijente ubraja Najki, Šanel, Ej Pi Si, i Mezon Kicune. Kao i Lankasterova, i ona trenutno ima više projekata. „Sada u isto vreme radim na pet različitih projekata", kaže ona. „Malo je šizofreno".

Kaže da su prednosti toga što radi sama za sebe bezbrojne. „Velika je stvar kada sama upravljaš svojim vremenom. Možeš usred popodneva da odeš da pogledaš neku predstavu, da odeš na produženi vikend, a da ne moraš nikoga da pitaš, a kada imaš porodicu, neprocenjivo je kada si u stanju da odvojiš malo vremena za svoje dete kada ti je do toga, ili da možeš da ga odvedeš kod lekara i da ostaneš kući kada je bolesno".

Za frilens dokumentarnu fotografkinju i novinarku Elzi Strajdom, frilensing je prirodna stvar. Kaže da misli da tradicionalna putanja karijere u njenoj profesiji više ni ne postoji. „A ako i postoji", kaže ona, „mislim da nije relevantna".

Trenutno četiri dana nedeljno, sa „skoro punim radnim vremenom", radi na radiju, kao voditeljka vesti i novinarka. U isto vreme, priprema se za grupnu izložbu, sastavlja monografiju svojih fotografija, obrađuje serijal fotografija za jedan časopis za venčanja, i planira snimanje preko okeana.

Fotografkinja i novinarka Elzi Strajdom

Strajdom misli da su frilens ko-karijere u usponu zato što radna mesta više nisu sigurna kao nekada. „Toliko mnogo ljudi se nadmeće za isto mesto", kaže ona. „Ako si novinar, više nije dovoljno da samo pišeš. Moraš da umeš da pišeš, da fotografišeš, snimaš video i audio, da sve to izmontiraš, postaviš na internet i to promovišeš po društvenim mrežama. Poslodavci retko zaposle nekoga da se bavi samo jednom kreativnom oblašću".

„Možda se radi i o tome da ljudi pokušavaju da uspeju u nekoj disciplini koja još uvek nije sasvim isplativa i ne donosi hranu na sto, pa moraju da dopune svoj budžet".

Ovaj pogled na stvar dodaje dozu realnosti. Mnoge žene rade kao frilenseri ne zato što su tako izabrale, već iz nužde. A postoje mnoge mane ovog načina života, koji može da bude usamljenički, prenaporan i nestalan. Nemaš nikog da te posavetuje i da ti da povratnu reakciju, a odugovlačenje hoda od kućne kancelarije do frižidera u kuhinji može da postane problem. Zbog nedostatka strukture radnog dana, prinuđen si da 24 časa dnevno odgovaraš na mejlove, radiš vikendom i uveče. Kada su frilenserke, žene takođe nemaju porodiljsko odsustvo, i ne ostavljaju novac sa strane za penziju.

Iako to što su odabrale frilens rad umesto da rade u kancelariji mnogim ženama može da pomogne u karijeri, Parova priznaje da je „još jedna mana ta da viđamo sve manje žena na rukovodećim mestima u tradicionalnom radnom okruženju… iako želim da ohrabrim žene da naprave pravi izbor u svojim okolnostima, volela bih da vidim promene u kulturi rada koje će im pomoći da istraže i te opcije".

Ali za Parovu, a verovatno i za mnoge druge moćne kreativke koje će učestvovati na Mejk najsu, sloboda koju donosi rad na sopstvenim projektima u svoje vreme umanjuje mane frilens života. Kada jednom postaneš svoj šef, teško je vratiti se nazad. „Na kraju dana, uvek mogu da se vratim tradicionalnom modelu, ako mi dosadi nezavisna praksa", kaže ona. „Ali ne verujem da će se to u skorije vreme dogoditi".

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu