Droge

Može li spuštanje sa droge da te ubije

Često imamo osećaj da nas ubija – ali može li to stvarno da se desi?
18.7.18
Ilustracija: Charlotte Mei

Najgore spuštanje sam iskusio posle tri duga dana puna alkohola i ekstazija na jednom festivalu 2015. Po povratku u realnost, san mi se pretvorio u vrtlog znoja, žmaraca, i halucinacija. To je doseglo vrhunac dok sam plutao okružena narandžastim svetlom i razgovarao sa sopstvenom savešću koja mi je rekla da sam užasna osoba. Naglo sam se probudio obliven znojem i pogledao radio budilnik; spavao sam samo 30 minuta, što znači da me je čekala još cela noć ovih užasa. Prilično bedan trenutak u mom životu.

To mi je bila treća noć po povratku sa festivala. Više puta tokom tog perioda, pitao sam se da li sam možda odgurnuo čamac zadovoljstva predaleko od obale. Da me neće spuštanje ubiti? Još od tada se često pitam da li je smrt od spuštanja zaista moguća. Pozvao sam stručnjake u potrazi za odgovorom.

„Prvo je potrebno razgraničiti spuštanja od skidanja“, kaže Rik Bredli iz Addaction, dobrotvorne organizacije za pomoć ugroženima od droge, alkohola, i duševnih bolesti. „Ljudi to često mešaju. Apstinentska kriza pri skidanju sa droga kao što su alkohol ili benzodijazepin može biti zaista rizična i problematična ako se ne vodi računa.“

Reklame

Da bi se stiglo do tačke u kojoj prekid uzimanja jedna od ovih supstanca izaziva apstinentsku krizu, potrebno je uzimati ih intenzivno i redovno: po jedna flaša žestokog pića na dan, ili po dva velika pakovanja piva. Skidanje tj. apstinentska kriza ne javlja se kod vikend-pijanaca, već pre svega kod ozbiljnih zavisnika.

Fotografija : imageBROKER / Alamy Stock Photo

I kod alkohola i kod bensića, skidanje je izuzetno neprijatno. Za 24-36 časova od kako se supstanca poslednji put uzela, u zavisnosti od stepena zavisnosti, počinju da se javljaju fizički simptomi kao što su drhtavica, znoj, nervoza, nesanica, i u najtežim slučajevima delirijum tremens – psihoza praćena povraćanjem, dijarejom, grčevima, i gubitkom elektrolita, nekad sa smrtnim ishodom.

„Definitivno nije bezbedno naglo prekinuti sa pićem [ako ste ekstremni pijanac]. Ta kriza može biti fatalna“, kaže Dr Ben Sesa, psihijatar, psihoterapeut i stručnjak za probleme zavisnosti od MDMA. „Potrebna je medicinska detoksikacija i terapija visokim dozama bensedina kako bi se zaštitio mozak. Takođe je moguća kontrolisana detoksikacija, gde se unos alkohola smanjuje postepeno, tokom nekoliko nedelja ili meseci.“

Za mladež u naciji kao što je Engleska, koja se još oslanja na benzodijazepin kako bi ublažila strahove, simptomi skidanja sa ove supstance verovatno su još značajniji. Baš kao i kod alkohola, spontano skidanje može biti smrtonosno. „Ako je mozak navikao da bude preplavljen drogom, ukinuti je naglo može da izazove napad jer mozak odjednom postaje hiperstimulisan“, objašnjava Sesa. „Zato je bolje polako ga odvikavati.“

Reklame

Slična agonija odvija se u skidanju sa opijata kao što je heroin; receptori za bol počnu da odašilju bezbroj signala iz kostiju i zglobova. Srećom, ovo ne nosi stvarnu fizičku opasnost. A šta preti kod običnog spuštanja nas vikend-drogeraša koji nismo zavisni?

„Mislim da su ta spuštanja potekla iz doba rejva i opisuju gubitak efekta MDMA i sličnih droga“, kaže Sesa koji sprovodi kliničko testiranje MDMA u sklopu terapije mentalnih poremećaja. „Ako se preko vikenda drogiraš, piješ, slabo spavaš i još slabije jedeš, užasan osećaj koji ti se posle toga javi dok si na poslu u stvari nije posledica potrošnje serotonina; radi se samo o mamurluku.“

On ističe da učesnici u njegovom istraživanju uzimaju oko 120 miligrama MDMA (pola jače tablete) – unutar kontrolisanog holističkog okruženja, ne bančeći do pet ujutru – i sutra se bude sasvim osveženi, čak često iskuse prijatan afterglow efekat za kojim MDMA korisnici tragaju kao za Svetim gralom.

Ovaj „sjaj“ može da potraje i do pet dana, a istraživanje obećava da će MDMA kao vid terapije za osobe obole od post-traumatskog stresa uskoro biti prihvaćen u modernoj psihijatriji. Ipak, osobe koje pate od duševnih oboljenja a uzimaju MDMA i druge droge koje prati period spuštanja van kliničkog okruženja možda i imaju razloga za brigu.

„Ko je već sklon depresiji ili lošem raspoloženju te efekte samo pojačava, pa će verovatno naknadno naići na jače posledice spuštanja. To bi mogao da bude problem“, priča Bredli na osnovu 13 godina iskustva u radu sa osobama koje pate od problema zavisnosti.

Efekat odloženog spuštanja je 2015. bio naveden kao moguć uzrok smrti Bena Stolerija (18) koji se ubio u ponedeljak, a prethodnog petka je uzimao MDMA. Stoleri je imao predistoriju mentalnih problema, a patolog Džuli Najt je u izveštaju navela: „Što se tiče verovatnoće, verujem da mozak preminulog jeste bio pod uticajem MDMA; ovu drogu prati efekat spuštanja.“

Iako treba istaći da je tragičan slučaj Bena Stolerija izuzetak a ne pravilo, jer ekstazi u UK uzima približno 439,000 lica godišnje, mogućnost akutnog lošeg raspoloženja jeste faktor koji treba uzeti u razmatranje ka su u pitanju osobe koje pate o psihičkih poteškoća. Protiv straha od spuštanja moguće je boriti se sasvim običnim merama: ako znate da vas čeka lud vikend, uzmite slobodno u ponedeljak; pokušajte da izađete u petak umesto u subotu; pokušajte da se dovoljno naspavate, jer i Bredli i Sesa navode da loš san doprinosi fenomenu spuštanja.

Sa pragmatične strane, umor je takođe faktor rizika ako treba da vozite, upravljate teškom mašinerijom, ili čak bez koncentracije prelazite ulicu slušajući miks Eliota Smita i misleći o prolaznosti života.

Dakle ukratko, spuštanje vas neće ubiti samo od sebe. Ipak bi bilo poželjno da pazite šta radite, i sledite svoju savest kad odlučujete da li je vreme da se ipak ode u krevet. Nemojte da završite kao ova jadna, znojava naivčina.

Pratite Dejvida Hiliera na Tviteru