Šta ako su ova kiša i oktobar u julu naša realnost zauvek

Najgore od svega kada je vreme leti ovako usrano je to što možemo samo da ćutimo i da trpimo (i kisnemo), jer uprkos tome što postoji jasna potreba i tržište za njega, uprkos naporima koje decenijama ulažu CIA i Pentagon, Haarp i dalje uporno odbija da postane stvarnost.

Doduše, nekima ovakvo vreme prija više nego julska vrelina od 40 i kusur na kojoj možeš da ispečeš jagnje prosto tako što ga natakneš na šipku od dečije ljuljaške u parku. Istina je da ovakva vlažna situacija ima i svojih prednosti, npr. manje se znojiš, manje smrdiš, a eto i dečija igrališta mogu da se kreativno okrenu novim namenama, pošto se deca leti više neće po njima igrati, jer su naša deca, za razliku od danskih i švedskih, izgleda napravljena od šećera i ne puštaju ih po kiši napolje.

Zato hajde da vidimo koje su prednosti i mane ovakvog vremena i da zamislimo kako bi to izgledalo ako od sada pa nadalje svako leto bude ovakvo - a sve su šanse da bolje biti neće sa ovim globalnim zagrevanjem, koje nikad nećemo zvati "klimatske promene" pošto je taj naziv pažljivo osmišljen PR-spin za koji su naftne kompanije ispovraćale bukvalno milijarde da bi nam ušao u svakodnevni rečnik.

Znate za koje zemlje je tipično ovakvo vreme? Englesku, Holandiju, Dansku, Švedsku… A šta te zemlje imaju zajedničko? Rojalisti će odmah iskočiti da viknu TO SU KRALJEVINE, ali pošto nikog realno nije briga za to što govore rojalisti, reći ćemo da je tačan odgovor to da imaju visok standard, kao i tu neku protestantsku etiku, što bi rekao naš predsednik. I na to ćemo dodati da je neosporna veza između takve etike i klime, jer jedna vrsta čoveka stasa u okruženju kada ti je fazon 340 dana godišnje kiša, pa od prirode imaš zelene šume i puno trave, pa ti to usmerava celu industriju, a drugačija kad ti je svuda more, sunce, galeb i bivanda, pa uglavnom samo treba da ležiš u hladu dok ti narčina ne padne na glavu. I onda dobiješ PIGS zemlje i čuveni mediteranski sindrom bola u kurcu i zato smo tu gde smo.

Ako se čovek po kišnom danu zatekne u Beogradu ili Novom Sadu (a verovatno i drugim gradovima Srbije kojima imaju ozbiljniji saobraćaj, dakle Nišu) pomislio bi da je kiša ovde događaj u rangu Halejeve komete ili makar (para)olimpijskih igara, te da zbog nje svi moraju da malo uspore, zastanu i valjda malo prouče taj čudesni meteorološki fenomen iz svojih kola. Kiša upropaštava ionako grozno regulisan i organizovan saobraćaj u Srbiji, tako da počnimo na vreme da se pripremamo za budućnost u kojoj ćemo bar po nečemu sustići Zapad, jer gradovi će nam sve više ličiti na Blejd raner.

Pripremite se za veliki povratak sevdalinki, derta i kafanskih balada u mejnstrim, a nije isključeno ni da će alternativni rok u nekim šugejz varijantama napraviti kambek. U svakom slučaju, očekujemo da će sva popularna urbana muzika uskoro zvučati kao Senidah, jer ne idu uz ovakvo vreme podizački bitovi balkantona niti veselice Mileta Kitića, nikako. Sav rep je ionako već postao trep, tako da smo po tom pitanju spremni.

Na kišobrane nekako gledamo kao na anatomske uloške za cipele – nikad ih ne bismo nosili da ne moramo, smaraju nas, a često ih i zaboravimo. Baš često. Toliko da bi mogla da se razvije čitava paralelna ekonomija oko kišobrana ostavljenih po taksijima, klubovima i Zarama. A kada je vreme takvo da kiša čas čas pada, čas ne pada kiša, rizik od zaboravljanja kišobrana raste eksponencijalno. Zato bi uskoro stavka za kišobrane u mesečnom budžetu prosečnog srpskog domaćinstva opušteno mogla da prevaziđe stavku "kafetin", a onda nek nam je bog u pomoći.

Sećate se poplava 2014? Jesmo li išta naučili od tada? Imamo li neki plan ako se stvarno desi da kiša pada mesec dana ili da za dva dana padne kiše u vrednosti od mesec dana? Dobro, neki plan bolji od toga da se pozove stanovništvo da baca džakove pred nabujalu Savu? Kako se čini, za sada ne deluje kao da ga imamo, što je naravno, uglavnom loša stvar - osim što će najzad ogoliti sav besmisao Beograda na vodi. Megalomanski projekat se nastavlja uprkos željama građana, mišljenju struke i zdravom razumu, ali sve su šanse da će ga ta ista voda u njegovom imenu sjebati mnogo pre nego što to uspeju inicijative, protesti ili pravni lekovi.

Najveći problem za žene – i za muškarce koji nose dugu kosu ili makar manbun - koju je donela ova vremenska promena jeste borba sa neposlušnom kosom izazvanom vlagom. Nepredvidljive padavine i ogromna vlažnost vazduha su neprijatelj broj jedan svake pristojne frizure. Izgleda da jesen i zima nisu dovoljna tortura, pa sada imamo i kišnu sezonu usred leta kao da živimo u jebenoj jugoistočnoj Aziji. Platiš minimum soma dinara da te frizer napravi na ribu, a već posle 15 minuta izgledaš kao da si prošla pravo kroz uragan. Jedini ko realno profitira u toj situaciji je frizer - zato roditelji, šaljite decu u frizerske škole dok je vreme, kišno.

Ovo verovatno nije poslednje kišno leto (pre će biti da je prvo u nizu), a ovo sigurno nisu sve stvari koje će se zbog klime promeniti na našim prostorima. Šta nas još čeka ne znaju ni mnogo ozbiljniji ljudi od nas, ali mi možemo da ti poručimo jednu stvar: promena dolazi, a ako ne možeš da se prilagodiš, jebiga, pali u neke sunčanije krajeve. Na primer, Englesku.